Интервју са Габриелом Потребић Тежер, новом директорицом ОШ “Петефи Шандор”

Габриела Потребић Тежер је у бечејском образовном естаблишменту већ одавно позната као врстан педагог. Неколко дана пред почетак ванредног стања је постављена за директорицу школе “Петефи Шандор” која је после прошлогодишње кризе и борбе за опстанак почела убрзано реновирање, осавремењавање технички, кадровски и програмски. Непосредан повод за разговор са директорицом школе је рад у условима ванредног стања, наставак пилот пројекта једносменске наставе као и коначан завршетак једног дугогодишњег пројекта, изградње фискултурне сале.

Како се и на који начин се тренутно обавља настава у школи (снимање материјала и рад наставника на дневном нивоу), да ли постоје на телевизијама адекватна подршка за наставу на мађарском језику или наставници одржавају часове online, да ли сте задовољни када је у питању подршка за рад на језику мањина од стране Министарства и покрајине?
Наша школа је једина у општини која је активно учествовала и у снимању наставе на даљину, на мађарском наставном језику, у сарадњи ОШ “Шаму Михаљ” из Бечеја и ОШ ”Шаму Михаљ” из Бачког Петровог Села. Часове је снимала ТВ Панон. Узимајући у обзир да је то један нови и неусавршен формат за пренос знања, могу рећи да сам веома задовољна оствареним. Први изазов је био како градиво, које је предвиђено за излагање у времену од 45 минута сажети у 20 минута, а да се ништа битно не изостави. Други кључни хендикеп је да не можете пратити реакције деце на предавање и на основу тога кориговати степен комплексности и динамику излагања. Буквално – само гледате у сат. Добра ствар је да се сва предавања налазе на интеренту и да евентуалне нејасноће настале услед брзине излагања можемо отклонити поновним гледањима. Користим прилику да похвалим све моје колеге које су учествовале у креирању и снимању часова и да им се захвалим на уложеном труду.

На који начин наставници раде са ученицима, на којој платформи?
Сви смо се затекли у овој сутуацији, не баш у потпуности едуковани за рад на разним платформама. После турбулентне прве недеље сви, без изузетака су се снашли у свету IT могућности, оформили смо гугл учионице које су се показале као најбоље и најлакше. Већ смо са колегама причали о томе, да методички капитал који смо силом прилика створили не треба да пропадне. Школе после ових неколико недеља више неће бити исте. Оно што је колетерална корист овог искуства је већ установљена методологија за рад на даљину која ће се убудуће примењивати у случајевима изостајања са наставе из оправданих разлога (припрема за такмичење, дужа болест…) Вратићемо се у клупе али погодности виртуелног света ћемо сви ми коритити много више него до сада.То би било нешто добро од овог вируса.

Иако ће школска година бити завршена ускоро и оцене закључене за то како ће све бити организовано као и за осмаке још увек има доста непознаница. Како ће бити организована мала матура у вашој школи?
Пробну малу матуру смо реализовали онлајн успешно, собзиром на техничке могућности. Проблема је било због нестабилности интернета, било је неких недостатака и на платформи али после детаљне анализе наставника и ученика у нашој школи задовољни смо урађеним. Они који нису успели да реше задатке онлајн, школа им је послала тестове поштом. Знање им не мањка, радило се поштено за време ванредне ситуације па очекујемо да ће деца, како је најавио ресорни министар, завршне тестове решавати у школи, постићи добре резултате и уписати се у жељене школе.

Како је текао рад у школи током ванредног стање, да ли сте успели да неке пројекте одрадите док су деца код куће?
Поред ангажовања на усавршавању педагошког рада на даљину, постојеће стање, односно одсутност ученика просветних радника у школи, искористили смо за осавремењивање инфраструктуре и наставних средстава потребних за извођење наставе на најсавременијем светском нивоу.

Шта су приоритети школе у наредном периоду када се деца врате у школске клупе?
Мото, линија водиља наше школе је: Свако дете је надарено за нешто. Наш задатак је да откријемо и негујемо тај таленат. Дакле, свакодневнм диференцијалним радом из свих наставних предмета, већ од првог разреда, трудимо се да откријемо скривене таленте, афинитете, интересовања наших ученика и током редовне наставе и поподневних активности радимо на развоју истих. Досадашње активности спроведене су релативно кратком временском раздобљу и већ дају видне резултатеима на бројним такмичењима, али желим да нагласим да је то тек почетак. Поред рада на индивидуалном развоју сваког појединачног ученика веома нам је битно да развијемо и свест о припадању заједници и емпатију која ће омогућити размевање важности међуљудских односа између нас као појединаца и колектива којем припадамо. Као један од корака у том смеру јесте и враћање једне од добрих пракса из прошлости, а то је ношење школских униформи. Мислим да је важно нагласити да идеја није потекла од стране руководства школе, него од ученика и њихових родитеља.