Својом главом: Потемкиново село

Иако није остало сасвим јасно колике су биле размере подвале коју је приредио кнез Потемкин како би приликом путовања царице Катарине Велике по Криму прикрио тамошње сиромаштво и заосталост, израз Потемкиново село уврежио се као ознака опсене, лажног утиска благостања, изрежиране стварности која је само наоко добра и лепа. Наводно, кнез је подизао кулисе, дрвене параване идиличних села испред којих су сељаци задовољно пословали, плесали и клицали императорки, постављао вреће напуњене песком уместо житом и огромна стада оваца заправо једно исто стадо померано дуж царичиног пута, све у намери да створи привид напредног сеоског живота.

Класичан пример Потемкиновог села, и свакако један од бруталнијих, био је нацистички логор Терезин (Theresienstadt) који је представљао својеврстан камп за показивање. Током инспекција Црвеног крста, и у пропагандном документарном филму „Јеврејска самоуправа у Терезину“ (или „Фирер поклања град Јеврејима“), нацисти су настојали да намагарче међународну јавност. Терезински гето је приказиван као „готово нормално место за живот“ са кафеима, банкама, парфимеријама, игралиштима, школом, чији помодно обучени становници посећују културне и спортске приредбе итд. Стварност је, међутим, била другачија: од 144 хиљада логораша, у самом гету умрло је или убијено 33 хиљаде, док је 88 хиљада депортовано у логоре смрти.

Данас медији, пре свега политички и економски маркетинг, представљају водећи начин подизања Потемкинових села, односно манипулације и фалсификовања мање или више непожељне стварности.