Бачко Петрово Село: Живот у доба короне
Пензионер поклонио телевизор Дому за стара лица
Војислав Вучковић, некадашњи радник Млинске индустрије и један од најбољих рукометаша „Јединства“ недавно је позвао директора Геронтолошког центра у Бечеју др Риц Ђерђа и обавестио га да жели да поклони телевизор корисницима истуреног одељења ове установе „Брата и сестре Хајду“ који су своју породичну кућу поклонили овој установи. Кућа се налази у улици Дожа Ђерђа у Бачком Петровом Селу. Овај гест пензионера Вучковића је заистa вредан пажње и за похвалу јер ће на овај начин корисници Геронтолошког центра у Бачком Петровом Селу имати још један ТВ на располагању и моћи да се лакше договоре који ће програм пратити.
Борба у доба короне (3)
Борба са подмуклим вирусом се наставља, а после најдужег полицијског часа који нам је Влада Србије увела, у понедељак су ми се масовно јављали добри знанци. Причали смо о томe како је овај полицијски час био заиста дугачак и како је нама на селима ипак мало лакше него онима у граду. Житељи Бачког Петровог Села углавном дисциплиновано подносе ванредно стање, али искрено говорећи, једва чекају да се живот врати у нормалу јер ће све ово оставити утицаја на наше сутра.
Земљорадници су вредно радили. Ових дана нема падавина па су радили углавном на заливању њива. То ће у догледно време повећати трошкове производње. Мештане је највише обрадовало што је коначно почела са радом пијаца у центру села и то 22. априла, баш на Међународни дан планете Земље када су се ранијих година у селу организовале акције озелењавање села, чишћење паркова и спортских терена и др.
Робне куће „Гомеx“ и „Сента промет“, као и све мање продавнице су солидно снабдевене, поштује се растојање међу потрошачима, пред Поштом, апотеком и мењачницом су велике гужве јер су на селу људи навикли да редовно плаћају рачуне за комуналије и струју. Месна заједница „8. октобар“ води рачуна о старима и болеснима који им се јаве док земљоредницима увек излазе у сусрет када „запне“ око неких потврда. Тако пролазе ови пролећни дани у години коју ћемо добро запамтити.
Из новинарске бележнице
Ни заразни вирус не може да спречи долазак 1. маја – Међународног празника рада. Питање је како ћемо ове године, због ванредног стања и полицијског часа да га обележимо и прославимо. Подсетићемо наше читаоце како је то било 80-тих година прошлог века, када смо живели у социјализму који много међу нама још сматрају најлепшим периодом у нашим животима.
У оквиру тадашњег ССРНа (Социјалистички Савез Радног Народа) и наравно Синдиката организовани су садржајни и масовни изласци народа и радника у природу а Месне заједнице су се посебно трудиле да у њиховим срединама Празник рада буде најбоље организован. Поред Бачког канала у Другој месној заједници у Бечеју редовно је било организовано масовно дружење житеља Пицодера а тако је било и у селима, у Бачком Петровом Селу, Бачком Градишту, Радичевићу, Милешеву и Дрљану и у Пољаницама.
Бачко Петрово Село је било преопзнатљиво по организацији чувеног тродневног „народног весеља“ на комплексу игралишта и парка код фудбалског стадиона и већина домаћица та три дана нису морале да кувају код куће јер се тамо кувала добра рибља чорба, домаћи пасуљ. Највећи хит је било чувено „цигањ печење“ (хурке, кобасице и месо) које су житељи села масовно куповали и носили кући а цена је била прихватљива за свачији џеп јер су ову манифестацију помагале фарме и РЈ „Петефи“ које су тада пословале у оквиру ПИК-а Бечеј. За три дана народног весеља ову манифестацију би посетило између 1500 и 2000 житеља али и многобројни гости села.
Поред музичког програма и плеса за младе редовно се организовао и турнир у великом фудбалу радничких екипа, између дебелих и мршавих. Времена се мењају али успомене остају. Тадашње дружења се више не могу поновити а ако се предвиђања стручњака остваре, судећи по евему, током целе ове године ћемо морати да се поздрављамо „на растојању“ наоружани рукавицама и маскама.
Јанош Жолнаи