Бечеј најтранспарентнија општина у Србији
Најтранспарентније локалне самоуправе су Бечеј, Нови Пазар и Сомбор, резултати су овогодишњег истраживања Локалног индекса транспарентности (ЛТИ 2020) који од 2015. спроводи Транспарентност Србија, сада уз подршку УСАИД-а.
Акција „Буџет по мери грађана“ која се годинама реализује у сарадњи са Бечејским удружењем младих, у оквиру које грађани предлажу буџетске приоритете, израда Локалног акционог плана за борбу против корупције, као и доступност свих јавних докумената и услуга путем званичног сајта, само су део онога због чега смо јавно похваљени и рангирани као најбољи у Републици Србији.
Општина Бечеј има скор 83 од могућих 100. Чињеница да је наша општина удвостручила свој прошлогодишњи резултат показује да када постоји воља транспарентност може да се унапреди веома брзо.
Индекс транспарентности локалне самоуправе ЛТИ 2020 представља истраживање, оцењивање и рангирање 145 јединица локалане самоуправе (ЈЛС) и 25 градских општина у Србији, које спроводи Транспарентност Србија. Општине и градови су рангирани на основу критеријума транспарентности, одређених путем 95 индикаторских питања.
Индикатори су подељени у осам категорија – скупштина и веће, буџет, ЈЛС и грађани, слободан приступ информацијама, јавне набавке, информатор о раду, јавна предузећа и јавне установе и јавне расправе.
Ове године је, као и претходне, најбољи просечни резултат остварен у категорији јавне набавке – 95,7 одсто,а најлошији у областима информатори о раду, скупштина и веће и јавна предузећа и јавне установе (све три око 34%). Информатори о раду се издвајају и због тога што је то једина категорија у којој је забележен пад збирне оцене у односу на ЛТИ 2019.
Транспарентност је већа у оним областима за које закон експлицитно прописује обавезу објављивања информација и санкције за њено кршење. Ни то, међутим, не важи увек – иако Закон о јавним предузећима прописује обавезу и новчане казне за необјављивање података на сајту, велики број локалних ЈП и даље нема чак ни своје сајтове.
Транспарентност Србија је истраживање обавила прегледањем званичних интернет презентација градова, општина и градских општина, као и директним увидом, односно посетом свим услужним центрима и просторијама локалне управе. Трећа група извора су били одговори из самих ЈЛС по захтевима (послато је 510 захтева) за приступ информацијама од јавног значаја. Четврта групу извора су подаци прибављени од других релевантних органа (Повереник за информације од јавног значаја, Агенција за борбу против корупције).
Коначни резултат представља статус транспарентности који је процењен у тренутку када је окончана двокружна верификација резултата (април 2020). Стварна транспарентност ЈЛС, тј. на њиховим интернет сајтовима и у њиховим просторијама, у овом тренутку или наредним месецима, може се разликовати од статуса у тренутку закључења овог извештаја.