Бечејски “think tank” уз помоћ великог европског пројекта
У новембвру месецу прошле године у Градској библиотеци била је одржана презентација пројекта “Добробит у Европи” који је специјално за бечејске младе као и за организације младих у нашем граду одржао Јасен Лакић. Некада и сам наш суграђанин а који сада ради на пројектима активизације друштвеног предузетништа је посебно био мотивисан да свој програм презентује младима Бечеја. Два месеца касније о томе који су следећи кораци и да ли је заживела идеја о стварању Центра за иновације у Бечеју разговарали смо поново са иницијатором Јасеном Лакићем.
Молимо Вас да нам мало представите Edgeryders као пројекат и као платформу као и начин како приступате корисницима.
– Edgeryders је на почетку био дио пројекта Савјета Европе. Данас су Edgeryders фирма иза које стоји велика међународна заједница професионалаца – око 5000 чланова који гаје дух друштвеног предузетништва и жељу да унапреде локалне заједнице. Сад радим на пројекту у “Добробит у Европи” који је конципиран тако да има пуно простора за да се уради нешто корисно за заједнице у Србији. Имамо и платформа на интернету која има изузетну вредност, у смислу да је медијум који ми сви умјешани у разне иницијативе са Edgeryders или ван организације али са истом мисијом користимо да би комуницирали, размијенили наша искуства, подијелили примјере добре праксе и тако активирали колективну интелигенцију те међународне заједнице. Такође, све остаје заувијек доступно online свима тако да, временом, постаје све кориснија база података. Ми знамо да свака млада особа може допринети и тражимо особе из свих могућих демографских скупина/професија/земаља. Важно је да се људи са толико различитим искуством, знањем и разумијевањем свијета око нас мобилизирају око заједничких пројеката.
Шта је конкретно циљ упознавање младих са пројектом у локалним заједницама и какви могу бити бенефити прилагођавања целог програма потребама заједнице? Каква су ваша искуства у Бечеју?
– Ми иначе само у Бечеју имамо приступ рада са младима директно, специфично средњошколцима. Наша циљна група у Србији су иначе 20+ година али у Бечеју смо се одлучили на другачији приступ. То је била моја иницијатива, као и уопште рад у Бечеју. Мој аргумент је био да Београд није слика Србије и да ако стварно желе схватити који су проблеми у Србији онда морају отићи у мањи град. Први корак је стварање заједнице активиста (представљање особа и охрабривање људи да нам кажу више о томе шта тачно знају радити, шта им је страст и какви проблем постоје у њиховој заједници који специфицно утишу на добробит људи). Ми на тај начин долазимо до изузетно корисних информација, захваљујући којима се могу у најбољем случају формирати екипе које имају сличне циљеве/вредности а надопуњавају једни друге у знању и искуству. Чак и ја, који сам живио у Бечеју и имам ту пуно пријатеља и фамилије, не могу знати многе ствари које знају људи који ту живе сваки дан. Ипак сам ја отишао још 2001. године одавде. Оно што ја могу урадити је подијелити примјере добре праксе из свијета и понудити моје искуство али све то мора бити прилагођено локалним условима да би из тога настао успијешан пројекат. Био сам мало разочаран одзивом на радионицу у новембру од стране неких организација и људи. Са друге стране, постоје људи и организације које су одмах препознале потенцијал иницијативе коју сам покренуо у Бечеју и они су ми пуно помогли. Могу рећи да без њих не би успио стићи ту гдје сам данас у тако кратком времену, ипак смо ми ово све покренули прије само 2 мјесеца.
Идеја о Центру за иновације може бити добар основ за формирање локалног think tank формата организовања, како ваш пројекат може да помогне ако се покаже да у заједници има иницијативе?
– Добио сам поприлично добар фидбек и информација о активностима/иницијативама које већ постоје у Бечеју. То је јако важно јер само на тај начин ми можемо обликовати пројекат по потребама заједнице. Наш циљ је партнерство на локалном нивоу, јачање већ постојећих удружења, организација и установа и покретање нових активности које ће допринети свим становницима општине Бечеј. Постоји већ и развијене online дискусије на пар отворених тема везаних за Центар за иновације, а расправљали смо ми о томе сатима и уживо кад сам био у Бечеју. Искористио би ову прилику да позовем све људе да подијеле са другима своје идеје и да покрену теме о озбиљним питањима која су важна за њих. Први корак је увијек конструктиван дијалог, тек онда долази до обликовања идеја и коначно можемо кренути у имплементацију. Важно је додуше да радимо на стварима које су у нашем домету, значи стварима које реално можемо ријешити а не да покрећемо некакву револуцију. До промјена долази полако, уз пуно рада и истрајност, стварне и добре промјене су поступне, органске промјене. Сви знамо какав је био процес промјена система на Балкану и какав је био резултат таквих промјена. Зато ја заступам устрајност и природну еволуцију. Читава платформа Edgeryders је створена да би олакшала стварање “think tank” које су усмјерене ка остваривању пројеката као што је Центар за иновације (пројеката који побољшавају квалитет живота заједница). Ми већ сад можемо направити отворени позив на мрежи Edgeryders. Отворени позив би укратко могао бити: “Ми смо удружење образовних установа, организација и особа које раде са младима у Бечеју. Формирамо think tank групу чији је циљ привлачење младих у Бечеј и њихов останак. Ето, први корак би био оснивање локалне радне групе.
Пројектно планирање у заједници, и у Бечеју, углавном је везано за локалну самоуправу, делом и установе и спорадично НВО које су све више последњих година везане за изворе финансирања из државе, како превазићи ову своје врсну централизацију уз овакве програм као што је ваш?
– У систему какав је у Србији, то је јако тешко избјећи али није немогуће. Из мог искуства са локалним самоуправама у Хрватској, чак и кад постоји неки одбор који би теоретски требао демократски доносити одлуке унутар неке организације, у пракси се то сведе на лобирање и локалну политику. Кад је у одбору градоначелник или неко ко има поприличну моћ долази до ерозије демократије ако особа у центру моћи тако одлучи. Такође долази до унутрашњих подјела које су контрапродуктивне. С’обзиром да је Центар за иновације пројекат за младе, ја се надам да ће сви укључени разумјети шта су наши приоритети и колика је потенцијална добит на дуже стазе. У Бечеју смо дошли до фазе да смо створили неке услове у којима можемо почети са радом. Циљ је показати заједници да смо озбиљни у нашим намјерама. Тренутно тражимо простор, додуше није нам у старту неопходан јер су нам и Градска библиотека и Техничка школа и Економска школа дале до знања да нам стоје на располагању и да су отворене за сарадњу. Одредили смо каква нам опрема треба да би почели са радом. Имамо много активности на уму али за то нам треба директна комуникација и са основним школама. То још немамо али директорица Техничке школе, Светлана Ташковић, је рекла да ће помоћи и сазвати збор директора кад следећи пут будем долазио. По свему судећи то ће бити крајем фебруара тако да ћемо до краја марта имати програм рада за ову годину и о томе ћемо обавестити и медије.