Бе:фемон 8 – post festum
Завршен је 8. по реду фестивал монодраме „Бе:фемон“ чини се у пет до дванаест јер су бројке заражених од ковида почеле да лагано газе и хиљадарку. Стрес организатора да ће и овај пажљиво и са пуно ентузијазма припреман фестивал бити отказан или одложен као и све остало ове године судећи по свему је позитивно деловао и на организаторе и на учеснике али и на публику. Веома посећен, никада боља фестивалска атмосфера, представе из целог региона, одлична селекција представа различитих жанрова и пуно задовољних учесника. И оно што је најважније, догодио се, између осталог и због тога да покаже да култура није најопаснија за очување здравља и ширење вируса као што је то на моменте изледало ових месеци (културне институције су затваране и пре фудбалских утакмица и кладионица).
Као што је најављено свечано је фестивал отворила наша позната глумица Светлана Цеца Бојковић. У фоајеу испред сале уприличена је изложба фотографија у част њене богате каријере под називом „Уметност глуме или трагање за истином“ у сарадњи са Позоришним музејем Војводине. Разговор са глумицом пре отварања фестивала су водили Зоран Максимовић и директор фестивала Здравко Петровић. Светлана Цеца Бојковић је глумица чија каријера траје већ 50 година и која је успела подједнако да остави за собом велика остварења на сцени, у филму и на телевизији. Успешна и овенчана наградама и популарношћу Светлана Бојковић још увек није ни близу да одустане од „трагања за истином“ како каже, од глуме. Након разговора остало је евидентно да са три, четири представе на репертоару, са два филма у постпродукцији и неколико серија које се тек снимају она је исувише заузета да би одустала. Светлана Бојковић је на сцени бечејског позоришта причала о својим почецима, типично београдским, на даскама Дадов театра, о Академији и „Бојановим бебама“, о усуду Златне арене у Пули, о улогама на сцени и у филмовима, о телевизијским улогама, о личном животу и три брака, о Каји и треми док је она на сцени. Отворено је причала о свом виђењу уметности на даскама, о улогама које су оставиле трага на њу и оне које нису, о процесу рада на сцени, филму или на телевизији. Разговор је био одличан увод у оно што је уследило након званичног отварања. Фестивал је почео и наставио се у сличном дискурсу, концепт ангажованог уметника који трага за истином може се рећи да је био мотив овогодишњег „Бе:фемона“.
Све је почело са монодрамом вероватно највеће звезде овогодишњег фестивала Емиром Хаџихафисбеговићем и његовом представом „Све је до нас“. За већину гледалаца који су очекивали оно шта Емир рутински ради – комедију у најбољој традицији сарајевског неодољивог хумора ова представа била је изненађење. Емир је кроз улогу професора математике у борби за истину и правду проговорио о свему што је данас део наше заједничке борбе за опстанак, за „нормално“, за нашу истину и слободу. На моменте са пуно горчине али и са пуно духа Емир је рекао оно што је у овом тренутку требало неко да каже на сцени.
Две представе из Хрватске другог дана фестивала оставиле су публику без даха и сасвим оправдано су овенчане наградама. Марушка Арас, веома млада глумица донела је дах нечег новог и другачијег на сцену, у форми скоро корео драме успела је да публику и на моменте збуни водећи је кроз причу неколико ликова и то потпуно сама на сцени. Дражен Шивак је свакако заслужено однео главну награду. Физички захтевна представа са комплексном причом о трагедији једног уметника, његовој борби са естаблишментом и лажним ауторитетима за правду, проналазак смисла постојања у игри и лакрдији били су основни мотиви ове изузетне представе. Прича о Надежди Петровић Биљане Ђуровић је била представа која је на моменат успела да направи мали отклон од модерних форми на фестивалу, предах за публику која је склонија класичнијим формама, потресна и емотивна драма. Коначно на крају бриљирала је млада глумица Милена Божић са својом интерпретацијом Нане, кабаретска представа, тужна и смешна истовремено била је одлична завршница фестивала.
До следеће године на 9. „Бе:фемону“!
Душанка Глид Стојановић, глумица и председница жирија:
„Осми Бефемон је одржан уз невероватне херојске напоре директора и селектора фестивала Здравка Петровића. Селектовао је изузетне представе из региона и највероватније да нема ове пандемије била би и шира селекција. Ипак је било гостију из Босне и две представе из Хрватске и из Србије. Квалитет је био једнако добар као и ових претходних година, увек је некако добро избалансиран. Имали смо овде на фестивалу те вечне теме које нас све заокупљају; страдање малог човека у односу на тај гломазни систем и то посебно сада када је тај либерално-капиталистички систем и ескалација свега доведена до потпуног крешенда потпомогнута овом пандемијом. Овакав фестивал у ствари показује снагу јер и поред тога што је капиталисти „исечена кеса“ он се сасвим свеједно ипак одвија негде на Балкану. Не зато што Балкан пркоси него зато што Балкан има нешто млађу културу од наших суседа, од западне Европе, тако да он сада као помахнитала локомотива јури упркос свему да се догоди. Не знам шта ће бити сад у овим новим оконостима са вршачким фестивалом, сутра почиње фестивал и у Крагујевцу. Верујем да уз тај ненормалан ентузијазам групе људи, укључујући и све вас у бечејском позоришту и људи који су били храбри да се одазову позиву и дођу на све представе, све може да се одржи. Ево ми овде данас имамо жири у којем имамо и трудницу и Тамару Крцуновић и ту смо да подржимо овај фестивал.Одмах после ове последње представе све три јурцамо даље не следећи.“
Тамара Крцуновић – чланица жирија, глумица
„Мислим да је значајно да постоји овакав фестивал монодраме у Србији. Постоји само још један у Земуну и то је то. Мислим да је веома значајно да се монодрама издвоји као форма. Мени је било веома битно што могу тако у низу да гледам монодраме једну за другом јер немамо ми много прилике за то. Ретко који глумац се одлучи на такав подухват и мислим да је то јако храбро. Чак сам и ја ево гледајући све ове представе поново пожелела да урадим неку монодраму. За то треба доста времена и да се човек одреди према некој теми и мислим да би мени то поново био изазов. Дивно је што су представе из различитих делова региона, што ви овде на фестивалу имате неки пресек свега што се дешава на том подручју, што то нису само представе из Србије. Дивно ми је било и да гледам мађарског професора на сцени, да чујем мађарски језик, да уживам у језику који не слушам стално на сцени. Представе су биле све жанровски различите и мени је то такође било занимљиво. На фестивалу је био један Емир Хаџихафисбеговић који је велика звезда овде у региону и у Европи уопште а била је и девојка која има 24 године која је други пут изводила своју монодраму. Да не говорим колико је било тешко припремити и одржати овакав фестивал у овим условима короне и свега и што сте успели да ово ипак изгурате и организујете са директором фестивала Здравком Петровићем на челу. Ја сам пресрећна јер људима у овом тренутку веома значи да бар мало одахну, сат времена бар гледајући ове лепе представе.“
Марта Береш – чланица жирија, глумица
„Ове године имали смо једну мађарску представу и она је била титлована и чини ми се да је српска публика могла да је прати. Мислим да је приоритет да то буду добре предстве које имају и желе да кажу нешто о данашњем свету имају некакву рефлексију и нако самоиспитивање. Ја сам први пут ове године у жирију а на првом фестивалу који је био још у експерименталној фази и није био још такмичарског типа ја сам била присутна са својом монодрамом тако да ми је посебно драго. На жалост тада сам била само одиграла своју представу и отишла сам кући али од тад многе представе сам гледала које су биле на овом фестивалу и ја Здравку скидам капу, он заиста ради храбар посао овде и један од највећих разлога зашто сам ја прихватила да будем овде ове године у жирију је управо он. Било је право уживање бити овде ова четири дана, прелепо дружење и размењивање мишљења о позоришту. Било ми је драго и да видим колико су људи жељни, изгладнели за позориштем и ја међу њима. Неке од овогодишњних представа мислим да су биле на светском нивоу, било је и неколико класичнијих остварења али у сваком случају све представе су биле вредне да буду посећене и да их публика види. Мислим да сам уживала у свакој представи на свој начин. Имам апсолутног фаворита и нас све три у жирију смо се сложиле и одлука о победнику нам је једногласна. И у осталим представамо смо пронашли нешто зашто је вредело је погледати и заисте се видело да ствараоцима је веома стало до тога о чему говоре и шта раде на сцени.“
Награде на овогодишњем Бе:фемону
Ове године има више награда него што је то уобичајено на фестивалу, али то није резултат (иначе рђавог) манира у домаћим позориштима да се скоро сваком учеснику да нека награда, већ најједноставније чињенице да жири није могао да не награди чак три сјајне монодраме!
Награда 8. “Бе:фемона” једногласном одлуком жирија додељена је Дражену Шиваку за представу “Мisterо Buffо” као главна награда фестивала.
Марушки Арас и Милени Божић додељене су специјалне глумачке награде за изузетне и заборављене сценске слободе.
Награду публике добила је представа „Klаmm hábоrúја“ Ласла Шандора са оценом 4.92.
„Дражен Шивак је мајстор, посвећеник, глумац. У ватри и миру. Каљен мноштвом техника истовремено, истинит, потресан, смешан, циничан, аутоциничан и превасходно храбар да обнови тему о сиромашним прогнаницима измученим губицима и хришћанским искушењима која човеку не помажу него га савијају. Као потрага за смислом сваког правог уметника. А шта је реакција на репресију, казну, губитак и ропство – ништа друго него хумор!“ – цитат о главној награди из образложења жирија.
Фотографије: Градско позориште Бечеј