Бранислав Нешић: „Будућност наше привреде је у интензивирању пољопривредне производње“

Према плану развоја општине Бечеј „најзначајнија грана привреде у општини Бечеј је пољопривреда са укупном површином пољопривредног земљишта на територији општине Бечеј од око 42.000 хектара (што је 86,5% укупне површине Општине). Оно што карактерише ове пољопривредне површине је и да је у питању високо квалитетно пољопривредно земљиште.

Према овом плану један од задатака које би општина Бечеј требало стратешки да реализује је да се ради на стварању повољног амбијента за развој конкурентне привреде и повећања запошљивости младих пољопривредника.

Једна од мера у плану је пружање нефинансијске подршке пољопривредницима у општини Бечеј ради унапређења производње. Део тог плана су и побројане предности и мањкавости читавог пољопривредног окружења и целе  ове гране привреде у општини Бечеј. Наводе и економски фактори као што су повољан географски положај општине и близина границе са ЕУ, али и природни ресурси поред самог земљишта као што су водно богатство уз Тису, канал ДТД, термалне воде али и социолошко друштвени контекст као што је дуга традиција бављења пољопривредом на овим просторима.

Но један од већих проблема јесте да се пољопривредом, у оној „газдинској“ форми (мисли се на мала газдинства која јесу или нису званично регистрована) углавном бави  све старије становништво у селима. Локални буџет очигледно је да нема ни довољно средстава за неке озбиљније програме стимулације младих да региструју газдинства и да остану да раде у пољопривреди. Ратарство у примарној пољопривредној производњи је и даље најчешћа грана пољопривреде којим се локални привредници баве. Већих иницијатива за модернизацију рада на земљи, адекватније информисање предузетника организовањем финансијске али и нефинансијске пословне подршке за сада нема баш много. Има ту још доста проблема када је у питању стратешки развој ове, како је речено у плану „најзначајније гране привреде у Бечеју“.

Овим поводом разговарали смо са чланом Општинског већа задуженог за област привреде и пољопривреде Браниславом Нешићем.

Колико хектара тренутно у општини Бечеј обрађују индивидуални пољопривредни произвођачи и колико је регистровано газдинстава?

Што се тиче структуре газдинстава, Бечеј је претежно општина индивидуалних пољопривредних произвођача. Према последњим доступним подацима и проценама, имамо велики број регистрованих индивидуалних пољопривредних газдинстава, око 2300, која обрађују доминантан део од укупно око 42.000 хектара обрадивог земљишта у атару општине.

Колико је у закупу државног земљишта?

Када је у питању државно пољопривредно земљиште, ситуација је прилично динамична јер се површине мењају услед реституције и годишњих програма закупа. Општина Бечеј управља значајним фондом државног земљишта, око 5000 хектара. Бројке варирају, али је реч о значајним површинама које чине важан део локалне пољопривредне производње.

Која је старосна структура пољопривредних произвођача? Колико има газдинстава које обрађују млади пољопривредни произвођачи?

Старосна структура наших пољопривредних произвођача у општини Бечеј одражава шири, забрињавајући тренд присутан у целој Србији, а то је демографско старење руралног становништва. Нажалост, пољопривреда у Бечеју, у великој мери, „лежи на плећима“ искуснијих генерација. Просечна старост носилаца пољопривредних газдинстава креће се око шесте деценије живота, при чему значајан део активних произвођача има преко 65 година. Када говоримо о младим пољопривредницима, ситуација захтева посебну пажњу. Њихов удео у укупном броју носилаца газдинстава је, нажалост, скроман и креће се тек око десетак процената. Овај дисбаланс представља један од кључних стратешких изазова за општину. Активно радимо на креирању амбијента и подстицајних мера којима бисмо мотивисали младе људе да остану на земљи, модернизују производњу и обезбеде неопходну смену генерација у овом виталном привредном сектору.

Које су културе најраширеније, шта се најчешће производи?

Када анализирамо структуру пољопривредне производње у општини Бечеј, слика је врло јасна: доминира ратарство. Иако су кукуруз, пшеница, сунцокрет и даље окосница производње, уочавамо значајне промене трендова на нашим парцелама. Наиме, све се више гаји уљана репица, која постаје важна индустријска култура, док, нажалост, соја у последњих неколико година полако ишчезава и заузима све мање површине у нашем атару. Иако постоје и мањи засади повртарских и воћарских култура, Бечеј је примарно центар за производњу житарица и индустријског биља.

Да ли се користе државни подстицају у пољопривреди и у којој мери?

Апсолутно, коришћење државних подстицаја у општини Бечеј је веома раширена пракса и представља кључан сегмент финансирања локалних пољопривредника; степен коришћења је значајан, нарочито за директна плаћања по хектару, набавку опреме и механизације, као и инвестиције у објекте, а захваљујући дигитализацији кроз портал еАграр, може се рећи да су државне субвенције витални „финансијски кисеоник“ за одржавање конкурентности и развоја пољопривредне производње у нашем крају.

Шта је стратешки фокус развоја пољопривреде у општини Бечеј?

Стратешки фокус развоја пољопривреде у општини Бечеј јесте интензивирање производње уз коришћење расположивих природних ресурса, првенствено кроз развој система за наводњавање и јачање подршке локалним пољопривредницима, како би њихова производња била што конкурентнија.

Са којим проблемима се суочавају млади пољопривредни произвођачи на почетку, при регистровању газдинстава, изради бизнис плана, куповине машина и сл?

На почетку свог пута, млади пољопривредни произвођачи суочавају се са низом изазова који често делују као непремостиве препреке. Приступ земљишту је највећа баријера јер је земља скупа, тешко доступна, а закуп је несигуран, што онемогућава дугорочно планирање. Недостатак почетног капитала и отежан приступ кредитима су хроничан проблем, што отежава набавку машина и опреме. Ове финансијске препреке прате и административни изазови, јер сналажење у бројним правилницима и израда квалитетних бизнис планова захтевају знања која почетницима често недостају. Укратко, комбинација недостатка земље, новца и практичног знања представља највеће проблеме за младе пољопривреднике на почетку бављења овим послом.

Да ли можете да наведете неколико иновативних идеја и примера успешно реализованих у нашој општини, које су добар пример правца развоја пољопривреде у нашој општини?

Апсолутно најважнији инфраструктурни пример јесте двонаменски систем „Перлек 2“ код Бачког Петровог Села и “Средња Бачка” између реке Тисе и мртве Тисе, који ће бити  реализовани у наредних неколико месеци, у сарадњи са јавним предузећем “Воде Војводине”. Овај систем је јединствен јер омогућава одводњавање (заштиту од поплава и вишка воде) и наводњавање (довод воде у сушним периодима) за хиљаде хектара обрадивог земљишта директно из реке Тисе. Његова двонаменска функција обезбеђује сигурност производње током целе године и представља окосницу развоја интензивне пољопривреде у тим деловима општине, што је пример који истичемо као модел за будућност. Поред тога, имамо и успешне примере мањих, приватних газдинстава која су се окренула високо-технолошкој производњи и прецизној пољопривреди.

Које су смернице за даље у општини када је пољопривредна у питању, шта су планови са државним земљиштем које се изнајмљује даље?

Ми видимо будућност у интензивирању производње. Кључни план је максимално искоришћавање наше хидромелиорационе инфраструктуре, пре свега система за наводњавање, како бисмо повећали површине које се наводњавају директно из Тисе и канала. То је гаранција стабилности приноса у овим климатски променљивим временима. Поред тога, радимо на континуираној подршци и едукацији пољопривредника, као и на јачању локалних капацитета за прераду производа.

Што се тиче државног земљишта, планови су усмерени на одржавање реда, транспарентности и законитости. Наставићемо са редовним и јавним лицитацијама расположивог државног земљишта, обезбеђујући приходе и спречавајући бесправно коришћење. Посебан акценат стављамо на очување сточарства, јер се део тог земљишта приоритетно додељује сточарима на коришћење, што је кључно за њихов опстанак и развој.