Пројекат „Капацитети здравствене заштите у Бечеју“: Дом здравља Бечеј – основна здравтсвена заштита у Бечеју
Упитник за директоку Дома здравља Бечеј
Кратак упитник о томе које су специфичности здравствене заштите на територији општине Бечеј за директорку Дома здравља Бечеј, др Биљану Јовановић.
Колико лекара тренутно ради у Дому здравља Бечеј а колико осталог медицинског особља и да ли је то довољно да покрије потребе грађана општине Бечеј? Каква је структра организације у дому здравља, колико има амбуланата које припадају Дому здравља Бечеј.
Тренутно у Дому здравља “Бечеј” има 43 запослених лекара плус 8 стоматолога и 95 запослених медицинских сестара и техничара. По нормативу то је довољан број на тренутни број становника наше општине. Када је у питању инфраструктура, Дом здравља Бечеј има централну зграду у којој се налазе: служба за здравствену заштиту одраслог становништва, одељење патронаже, кућног лечења и неге и медицине рада, служба за хитну медицинску помоћ, специјалистичка служба са специјалистичким амбулантама (орл, интернистичка, офталмолошка, пнеумофтизиолошка и психијатријска амбуланта) и са одељењима лабораторијске и радиолошке дијагностике, јединица за издавање лекова. Дому здрављ Бечеј пропадају и здравствене станице у Бачком Градишту и у Бачком Петровом Селу као и амбуланте у Радичевићу, Милешеву, Пољаници као и посебна амбуланту у Новом Селу (у оквиру ове амбуланте постоји и ординација за стоматолошку здравствену заштиту). Такође постоји и служба за денталну медицину (стоматологија) и одељење рехабилитације и физикалне медицине које се налазе у одвојеном објекту у Бечеју, као и служба за здравствену заштиту жена, деце и омладине (одељење за здравствене заштите жена се налази у централној згради) и одељење апотекарске делатности.
Колико има специјалиста и специјалистичких служби у дому здравља бечеј и који је њихов статус (стално запослени, по уговору)?
Дому здравља “Бечеј” имамо једну специјалистичку службу са посебно одвојеним амбулантама за сваку специјалност и одељења дијагностике. Имамо 12 лекара специјалиста (др спец. : орл, офталмолог, пнеумофтизиолог, интерне медицине, радиолога, физијатра, психијатра, гинекологије и акушерства, медицинске биохемије. Од тога 8 стално запослених и 4 др специјалиста који раде по уговору о допунском раду. У Дому здравља поред наведених доктора у специјалистичкој служби имамо и специјалисте педијатрије, ургентне медицине, ортопедије вилица и опште медицине.
Како се решавају проблем са недостајућим специјалистима у дому здравља, да ли је такав систем одржив и да ли постоји могућност да се то у догледно време реши?
Ову врсту проблема смо решили ангажовањем специјалиста из других установа који долазе по уговору о допунском раду. Захваљујући подршци и помоћи локалне самоуправе за сада овај систем добро функционише. Овај проблем би требало да се реши у што краћем временском периоду, с обзиром да имамо лекаре на специјализацији из свих потребних специјалности које припадају нашој установи.
Да ли се редовно прате и раде извештаји на годишњем нивоу о потребама становника општине по питању здравствене заштите, да ли Дом здравља извештава јавност о стању здравствене заштите у Бечеју?
За овај део извептавања је задужен Институт за јавно здравље.
Да ли се раде анкете и истраживања колико су пацијенти задовољни здравственим услугама у општини Бечеј?
Да, Дом здравља Бечеј редовно ради анкетирање сваке године.
Да ли се прате и подаци о здравља становништа у односу на неке специфичне болести и здравствене проблеме, раде анализе узрочника?
За тај део посла је такође задужен Институт за јавно здравље.
Какав је, према вашем мишљењу, квалитет здравствене услуге у дому здравља у бечеју и у сеоским амбулантама? Да ли има довољно особља, лекара, да ли се праве гужве, да ли су пацијенти задовољни?
Услуге су на задовољавајућем нивоу. Према нормативу имамо довољно особља. Прегледи се заказују и немамо званично притужби на рад.
У каквом стању је инфраструктура зграда и објеката, опреме и простора у свим појединачним амбулантама у општини Бечеј?
Све је тренутно у задовољавајућем стању, а планира се и реновирање појединих објеката, у складу са могућностима.
Какве су везе и комуникација са најближим болницама у окружењу, колико дом здравља има амбулантних возила, да ли у случају хитних интервенција може да се стигне до болнице, да ли је та удаљеност болница проблем за болеснике са неким специфичним болестима?
Имамо одличне везе и добру комуникацију са болницама у окружењу и у случају хитне интервенције може да се стигне до болнице. Хитна служба је кадровски спремна и опремљена добром медицинском опремом, тако да удаљеност углавном не представља велики проблем.
Здравствена заштита у општинама у Србији, па тако и у Бечеју, примарно се реализује кроз рад Дом здравља, као централну установе на примарном нивоу која пружаја превентивну, дијагностичку и терапијску заштиту (лечење, рехабилитацију, стоматологију) кроз амбуланте, патронажу и кућно лечење.
Општине, односно јединице локалне самоуправе, учествују у спровођењу друштвене бриге за здравље на свом подручју. Општина је и званично оснивач Дома здравља.
Надлежности општине укључује и обезбеђивање услова за обављање здравствене делатности, што подразумева одржавање објеката, набавку опреме и слично, такође општина учествују у спровођењу превентивних и јавно здравствених програма који су од посебног значаја за локално становништво, у складу са републичким плановима. Поред тога у надлежности општине Бечеј је и да прати здравствено стање становништва на својој територији и учествују у планирању развоја здравствене заштите, у сарадњи са Министарством здравља и Републичким фондом за здравствено осигурање.
Када је финансирање здравствених установа у питању средства за вршење ових, поверених надлежности, делимично обезбеђује Република Србија, док општине могу из сопствених буџета издвајају додатна средства за побољшање услова или за активности које нису покривене обавезним осигурањем, а од интереса су за локалну заједницу. Главни систем финансирања здравствене заштите у Србији заснован је на обавезном здравственом осигурању, долази ипак из јединственог извора на територији целе Србије, при чему се већина средстава прикупља и распоређује преко Републичког фонда за здравствено осигурање.
Исто тако план здравствене заштите ради се на нивоу целе земље доноси Влада Републике Србије, дакле није у надлежности локалне сампоуправе.
