БУМ: Анкета о доступности информација од јавног значаја

Бечејско удружење младих је у претходних неколико месеци у оквиру пројекта „Правосуђе под лупом: Отворено о судским пресудама и случајевима корупције“ радило анкетирање и анализу рада судова и јавних служби са фокусом на слободан приступ информацијама од јавног значаја. Као полазну основиу изабрали су извештаје Државне ревизорске институције (ДРИ) о неправилносима и прекршајима у раду државних органа на државном и локалном нивоу. Послали су захтеве за приступ информацијама од јавног значаја свим прекшајним судовима, основим и јавним тужилаштвима у Србији о случајевима корупција и неправилности који су се нашли у извештајима Државне ревизорске институције. Анализа је обухватила период од 2011. до 2019. године. На основу одговора које су добили и на основу прилично великог узорка (око 4000 мејлова је обухватала комуникација о предметима о којима су тражили податке) на крају пројекта презентовали су закључке о функционисању принципа доступности информација јавности до којих су дошли.

Испред ауторског тима на пројекату резулате пројекта и анкета представили су Александар Ђекић и Ана Аћимов испред БУМ-а. Према званичним подацима са којима су располагали Државна ревизорска институција је току само једне године (2017) пронашла 209 корисника јавних средстава код којих су учињени озбиљни прекршаји и неправилности чија штета за државу (јавне финансије) износи преко 217 милијарди динара. То је резултирало са годишње чак 289 пријава против 157 одговорних лица. БУМ је вези са свим овим случајевима послао захтеве за приступ информацијама од јавног значаја јер се радило углавном о државним органима, установама, предузећима, агенцијама у 127 надлежних судских органа који су водили поступак и тражили су правоснажне пресуде, споразуме, акта о одбацивању кривичне пријаве, одлагања кривичног гоњања и слично. Већина судских органа је одговорила на захтеве (116) али су одговори били само спорадично потпуни. Према закључцима реализатора пројекта било је врло очигледно да већина судова и тужилаштава нема јединствен след поступака када су у питању поступци достављања информација јавности него импровизује у складу са сопственим или интересима страна у поступку па тако су у неким одговорима избрисани подаци (одговори које су добили са затамњеним подацима изгледају као да је ЦИА транскрипт у питању) и то најчешће подаци који би требало да свакако да буду доступни. Често је био случај и да су „цензурисани“ подаци потпуно нелогично јер су ти подаци иначе веома лако доступни у неким другим институцијама или гуглањем.

Наравно, било је и случајева да су одговори једноставно непотпуни. Један од најчешћих „изговора“ за недостављање информација је био Закон о заштити података о личности који се веома често креативно тумачио, посебно када је заштита имена и личних података особа које су у овим случајевима одговорна лица који обављају јавне и државне функције што не би требало да буде случај. Поред ових података неретко је био случај и да се цензуришу имена и судије, адвоката, тужиоца … БУМ је у својој презентацији и брошури која је објављена тим поводом обрадио статистички податке са узорковања који сведоче о злоупотреби али и о суштинском неразумевању концепта „доступности информација од јавног значаја у нашем друштву.“ Судећи према овим закључцима овакав приступ државних и судских органа је наша јединствена комбинација рецидива старог бирократизованог друштва, мистификација јавног деловања и прерогатива оних који су у позицији да врше функције управљања али и да ту позицију злоупотребе, друштвене климе у којој није паметно увек све питати, одвојености читавог државног система од грађана, јавности и не схватање одговорности према пореским обвезницима којима је оних 217 милијарди украдено од социјалне заштите, здравства, школства.