BUM: Anketa o dostupnosti informacija od javnog značaja

Bečejsko udruženje mladih je u prethodnih nekoliko meseci u okviru projekta „Pravosuđe pod lupom: Otvoreno o sudskim presudama i slučajevima korupcije“ radilo anketiranje i analizu rada sudova i javnih službi sa fokusom na slobodan pristup informacijama od javnog značaja. Kao polaznu osnoviu izabrali su izveštaje Državne revizorske institucije (DRI) o nepravilnosima i prekršajima u radu državnih organa na državnom i lokalnom nivou. Poslali su zahteve za pristup informacijama od javnog značaja svim prekšajnim sudovima, osnovim i javnim tužilaštvima u Srbiji o slučajevima korupcija i nepravilnosti koji su se našli u izveštajima Državne revizorske institucije. Analiza je obuhvatila period od 2011. do 2019. godine. Na osnovu odgovora koje su dobili i na osnovu prilično velikog uzorka (oko 4000 mejlova je obuhvatala komunikacija o predmetima o kojima su tražili podatke) na kraju projekta prezentovali su zaključke o funkcionisanju principa dostupnosti informacija javnosti do kojih su došli.

Ispred autorskog tima na projekatu rezulate projekta i anketa predstavili su Aleksandar Đekić i Ana Aćimov ispred BUM-a. Prema zvaničnim podacima sa kojima su raspolagali Državna revizorska institucija je toku samo jedne godine (2017) pronašla 209 korisnika javnih sredstava kod kojih su učinjeni ozbiljni prekršaji i nepravilnosti čija šteta za državu (javne finansije) iznosi preko 217 milijardi dinara. To je rezultiralo sa godišnje čak 289 prijava protiv 157 odgovornih lica. BUM je vezi sa svim ovim slučajevima poslao zahteve za pristup informacijama od javnog značaja jer se radilo uglavnom o državnim organima, ustanovama, preduzećima, agencijama u 127 nadležnih sudskih organa koji su vodili postupak i tražili su pravosnažne presude, sporazume, akta o odbacivanju krivične prijave, odlaganja krivičnog gonjanja i slično. Većina sudskih organa je odgovorila na zahteve (116) ali su odgovori bili samo sporadično potpuni. Prema zaključcima realizatora projekta bilo je vrlo očigledno da većina sudova i tužilaštava nema jedinstven sled postupaka kada su u pitanju postupci dostavljanja informacija javnosti nego improvizuje u skladu sa sopstvenim ili interesima strana u postupku pa tako su u nekim odgovorima izbrisani podaci (odgovori koje su dobili sa zatamnjenim podacima izgledaju kao da je CIA transkript u pitanju) i to najčešće podaci koji bi trebalo da svakako da budu dostupni. Često je bio slučaj i da su „cenzurisani“ podaci potpuno nelogično jer su ti podaci inače veoma lako dostupni u nekim drugim institucijama ili guglanjem.

Naravno, bilo je i slučajeva da su odgovori jednostavno nepotpuni. Jedan od najčešćih „izgovora“ za nedostavljanje informacija je bio Zakon o zaštiti podataka o ličnosti koji se veoma često kreativno tumačio, posebno kada je zaštita imena i ličnih podataka osoba koje su u ovim slučajevima odgovorna lica koji obavljaju javne i državne funkcije što ne bi trebalo da bude slučaj. Pored ovih podataka neretko je bio slučaj i da se cenzurišu imena i sudije, advokata, tužioca … BUM je u svojoj prezentaciji i brošuri koja je objavljena tim povodom obradio statistički podatke sa uzorkovanja koji svedoče o zloupotrebi ali i o suštinskom nerazumevanju koncepta „dostupnosti informacija od javnog značaja u našem društvu.“ Sudeći prema ovim zaključcima ovakav pristup državnih i sudskih organa je naša jedinstvena kombinacija recidiva starog birokratizovanog društva, mistifikacija javnog delovanja i prerogativa onih koji su u poziciji da vrše funkcije upravljanja ali i da tu poziciju zloupotrebe, društvene klime u kojoj nije pametno uvek sve pitati, odvojenosti čitavog državnog sistema od građana, javnosti i ne shvatanje odgovornosti prema poreskim obveznicima kojima je onih 217 milijardi ukradeno od socijalne zaštite, zdravstva, školstva.