БУМ: Дебата о јавним набавкама
Бечејско удружење младих је у Општини Бечеј организовало јавну дебату под називом „Изазови јавних набавки на локалном нивоу“. Ова дебата рађена је у оквиру пројекта „Мање корупције, богатије друштво“ који спроводе Бечејско удружење младих, Ужички центар за људска права и демократију и Подрињски антикорупцијски тим уз подршку Министарства спољних послова Краљевине Холандије кроз МАТРА програм. Дебата која је организована је једна од 30 сличних које ће бити или су биле организоване у чак 30 општина и градова широм Србије. Формулисане препоруке са дебата биће преточене у конкретне иницијативе које ће водити ка унапређењу система јавних набавки.
Идеја која стоји иза ове иницијативе је да се у разговору са локалним актерима који спроводе јавне набавке у оквиру локалних установа, институција и организације разговара о начину на који функционише читав процес јавних набавки на локалу, које су предности нових прописа и јавног портала а које су мањкавости у процедурама, на који начин поједине државне институције прате и регулишу рад локалних служби за јавне набавке, какви су ефекти и да ли уопште постоји надзор над јавним набавкама на државном нивоу, какве су правне последице нерегуларности и слично.
Осим представника организатора, Ане Аћимов и Александра Ђекића који су представили пројекат и програм, скупу су присуствовали и службеници који се у установама, предузећима и организацијама који потпадају под обавезу спровођење процедура јавних набавки баве овим пословима. Овој трибини присуствовала је и Јована Топић, шеф одсека за јавне набавке у Општини Бечеј као и Милена Кресоја из Општинске управе Нови Бечеј.
Током дебате било је речи о томе колико је обиман посао којима се баве општински службеници али и службеници у институцијама који се баве спровођењем процеса јавних набавки. Честе измене прописа, ажурирања портала, извештавање за републичке и државне институције су обавезе које обично веома мали број службеника може да спроведе.
Као једна од највећих тренутно обавеза за службенике у читавом процесу је регистрација уговора током реализације набавки. Осим што је обавеза сама по сeби обиман посао постоје и додатне нејасноће који сам закон који се односи на то не решава, обавезе уношења податак и уговора различито тумаче чак и државне институције које врше контролу спровођења процедуре.
Током расправе било је речи и о још једној мањкавости читавог процеса, о томе да је и даље проблем веома мали број понуда по јавној набавци и не конкурентност понуђача који углавном имају монополе на поједине услуге, од оних државних фирми као што су јавна државна предузећа до прилично сведеног тржишта незваничних монополиста који ретко када имају наспрам себе конкурентну фирму која се такође „бори“ за посао. Углавном већина јавних набавки које се спроводе има једну или максимално две понуде. Тржиште у Србији је углавном подељено од стране неколико фирми за сваку врсту услуга и радова и ретко када неке од њих уопште улазе једни другима „у терен“.
„Хвала вам што сте организовали овакву дебате код нас и мис-лим да је веома битно да се чује шта то наручиоци односно лица која раде на пословима јавних набавки имају да кажу. Сви они имају велики обим посла и обавеза и мислим да већина осталих служби нису свесни комплексности и обавеза које један службеник за јавне набавке има. Оно што бих могла да закључим је да је код свих колега са којима сам имала контакт највећи проблем, проблем регистра уговора што је обавеза наметнута изменама закона а примена је ступила на снагу од 1. јануара ове године. Оно што цео процес чини прилично нејасним је чињеница да не постоје јасне смернице шта се тачно све уноси у тај регистар уговора на порталу по садашњем тумачењу прописа разних институција и у како се то решава у пракси. Суштина је да би требало сваку обавезу која настаје у једној установи или организацији унети у регистар уговора што је просто немогуће. За то те службе немају капацитета, по мени би онда једна особа требало да ради само тај посао јер је немогуће да један службеник за јавне набавке има увида у сваки трошак који настане у његовој организацији. То заиста није могуће и на томе би требало порадити, односно да Канцеларија за јавне набавке ту дефинише неке трешхолдове који ће се примењивати. У оквиру тога причали смо и о положају службеника за јавне на-бавке, обиму и одговорности које имају али и о чињеници да тај посао обавља веома мали број људи у свакој организацији. Обично је то у једној институцији или установи једна особа, ако је две то је онда већ сјајно. Потребно је не неки начин растеретити и заштити те људе. Ја сам иначе и члан Коморе јавних набавки и ми смо на овај проблем указали и Канцеларији за јавне набавке али и Републичкој комисији и ДРИ-у. Једна од важних тема у разгово-ру са овим институцијама је била положај службеника, закључак је и тамо био да би то требало да се унапреди. Сматрам да овако заједничким снагама са цивилним сектором можемо да утичемо и хвала и вама на овој прилици и на реализацији овог пројекта и надам се да ћемо успети да колико толико унесемо неке измене у закон које су нама јако битне који треба у пракси да спроводимо тај закон.“ – рекла је на почетку Јована Топић.
Недостатак јасних смерница видљиви су и већ површним увидом на сајтове надлежних институција. На сајту Комисије за јавне набавке већ више од 10 година нема правних ставова. Чести су случајеви где се тумачења законских процедура и обавеза Државне ревизорске институције која врши контролу и републичке Комисија за јавне набавке мимоилазе и доводе оне који примењују тај закон у недоумицу.
„Републичка Комисија већ десет година није изнела ниједан начелни правни став што је, за мене поражавајуће, то је институција која одлучује о жалбама у поступцима јавних набавки. Сама решење и одлуке републичке Комисије у сличним поступцима и ситуацијама су често различите и не постоји уједначена пракса. Нама наручиоцима али и понуђачима који користе то правно средство, који користе заштиту права би доста помогло када би имали неке њихове начелне правне ставове. Да можемо начелно да се водимо неким њиховим правним смерницама како можемо да поступамо и како не можемо. Неуједначени ставови свих тих институција које се баве регулацијом јавних набавки су очигледни и то је тачно. Често се дешава да када ДРИ дође у контролу ми имамо једно тумачење Канцеларије за јавне набавке а сасвим другачије тумачење ДРИ.“ – наставила је Топић.
Честе измене прописа, па и шта се све и на који начин уноси и унапређује на порталу јавих набавки такође отежавају рад службеника. Они немају довољно времена да се уходају јер су промене константне. Посебно је то очигледно код мањих предузећа, установа који такође имају обавезу да све прописе уношења на портал, све обавеза регистрације уговора али и све обавеза око извештавања раде као и било која већа установа која има више запослених службеника.
„Честе измене па и само то ажурирање портала које је такође често прави додатни проблем. Није то тако једноставно, јер кад се ажурира нова верзија портала потребно је времена да се службеници оспособе, да науче да то користе, да проведу једно одређено време да се навику на новине. Канцеларија за јавне набавке је организовала, рецимо, три радионице везано баш за тај регистар уговора преко НАЛЕД-а али ограничили су број учесника и те три радионице свакако нису биле довољне да сви заинтересовани службеници који свакодневно раде те послове у свим градовима, установама, институцијама у Србији. По мени би сваки такав службеник требало да има могућност да користи тај webinar.“
Да ли је на овај начин како то функционише то уопште подстицајно делује на понуђаче да у томе учествују, посебно мање понуђаче.
„Ја мислим да већи број мањих понуђача не могу да учествују у тим поступцима јавних набавки а њих би требало додатно мотивисати. Немају ни навику, ни праксу, ни капацитет да „савладају“ портал јер најчешће је то једна особа, један власник фирме који ради све и који нема времена да се још бави и порталом јавних набавки. А с обзиром на све те измене и све те обавезе и њима би била потребна додатна обука за коришћења портала, додатна мотивација. Све обавезе које се намећу путем портала свакако су и за наручиоце али и за понуђаче не подстицајне“. – рекла је Јована Топић.