БУМ: Како да на правилан начин млади једни другима пруже подршку?

Бечејско удружење младих организовало је радионицу која је имала за циљ да информише и оснажи младе да буду вршњачка подршка у области менталног здравља.

Млади су се са психолошкињом Драганом Арсенић и омладинском радницом Горданом Адамов, дотакли емоције стреса, анксиозног стања и депресије и заједно их јасно дефинисали, јер како изјављује врло је важно како бисмо знали да се носимо са животним изазовима. Она је за лист Бечејских дана истакла да је едукација на тему менталног здравља врло важна.

„Едукација и информисање о узроцима различитих стања и болести нам генерално помаже да схватимо да је наш психички живот комплексан и да смо међусобно изузетно различити те да су психичка стања, болести и потешкоће присутни у нашој околини. На пример, ако знамо шта лично нама узрокује стрес, можемо да или смањимо наш контакт са окидачима стреса, наравно уколико је то могуће у датим околностима или са друге стране да научимо неке нове начине како да се носимо са ситуацијама које нам изазивају стрес. Дакле, прво морамо да препознамо шта је окидач, која емоција и које мисли се тада јављају, шта радимо у тој ситуација а шта би могли убудуће да радим како би сами себи помогли. Сами узроци су многобројни и неки од њих су и ван наше контроле; на пример, трауме у детињству, велики стресни догађаји, односно не можемо спречити да се догоде, али можемо научити постепено како да се носимо са њима. Примера ради, не можемо да контролишемо да ли смо ми доживели одређену трауму у детињству која је узроковала или допринела развоју анксозности или депресије али можемо уз едукацију да научимо како да поступамо даље: потражимо стручну подршку, разумемо повезаност узрока и последица, едукујемо се о стањима, осећањима и мислима са којима се суочавамо, изградимо наш круг подршке и усвојимо неке нове стратегије како да се носимо са изазовима.“

Када је у питању међусобна подршка, Арсенић је нагласила сваком прија неки други вид подршке.

„Када желимо да помогнемо пријатељу/ици важно је ставити њихове потребе на прво место, дакле сазнати који начин помоћи им је тада потребан јер нису сви исти и свако ће имати различите потребе. Некоме ће бити довољно да сте само ту, физички из њега, некоме ће бити потребно да разговара о проблему док ће неком бити потребно да се осами. Дакле, ускладити своју подршку са потребама друге особе. Уколико приметимо да је другачије функционисање у различитим деловима живота присутно одређен период, што је поприлично индивидално и да утиче на генерални квалитет живота можемо саветовати да се обрати стручном лицу. Битно да је слушамо особу, да уважавимо њена осећања и имамо стрпљења јер је могуће да ће особа пружати отпор при идеји обраћања стручном лицу. Избегавати приморавање тада, већ бити стрпљив и у више наврата уз добре аргументе саветовати обраћање стручној особи, на пример истицати циљ стручне помоћи“, објашњава психолошкиња.

Како сазнајемо из Бечејског удружења младих, из резултата анкете, на иницијативу чланица Иване Оњин и Васје Субаков које су прошле тренинг јавног заговарња, 61% испитаника каже да је често или врло често под стресом, што је према њиховом мишљењу и један од главних узрока лошег менталног здравља, а уз то сматрају да на ментално здравље највише утичу породични односи и друштво.

„Млади су одлучили да се боље информишу на који начин они могу једни другима да буду вршњачка подршка у области менталног здравља. Ово је била прилика да млади директно разговарају са психологом и то са особом која је такође млада и која може боље да их разуме и која им је на неки начин ближа. Имамо проблем и неповерења младих у школске психологе, не само у Бечеју, него је то један генерални проблем јер се код школског психолога углавном иде по казни“, каже омладинска радница Гордана Адамов.

Један од проблема је то што не постоји бесплатно психолошко саветовалиште, док би се свака друга млада особа у Бечеју би се за помоћ прво обратила родитељу/старатељу или пријатељима, док 16% каже да не би уопште потражило помоћ у области менталног здравља, због чега смо дошли до закључка да постоје одређене предрасуде на тему менталног здравља, па смо питали психолошкињу који је њихов узрок.

„Када као друштво немамо довољно информација о некој теми, у овом случају, о менталном здрављу, самим тим ћемо и тој теми умањивати њен значај. Чињеница је да се код нас тек последњих пар година више пажње посвећује менталном здрављу, али претходи му период где се дуго није посвећивала пажња тој теми па су тако генерације одрастале без икакве свести да је и ментално здравље једнако важно и тај став преносиле на наредне генерације. Такође, нетачне информације које се пласирају кроз медије, друштво и друге изворе доприносе стварању погрешне слике о томе шта су то психички поремећаји, стања, потешкоће, па чак и емоције. На пример, представљање особа са менталним поремећајима као опасним, непријатним или непожељним у друштву или генерално комуницирање о непријатним емоцијама и потешкоћама као нешто је непотребно или чак погрешно радити. У таквим околностима, друштво несвесно усваја такве ставове и самим тим развија и одржава предрасуде“, објаснила је и дотакла зашто је важно разговарати о емоцијама, јер како каже, на тај начин помажемо и себи и другима.

„Осећања су део наше свакодневнице била она пријатна или непријатна. Кроз одрастање смо углавном научили да је прихватљиво испољавати и комуницирати о пријатним осећањима попут среће, узбуђености, али смо такође учили да су мање пријатна осећања попут туге, беса, разочарења мање пожељна и прихватљива за испољавање и комуницирање о њима. Када комуницирамо о томе како се осећамо помажемо сами себи да препознамо емоцију, обрадимо је и сагледамо шта је оно што можемо да радимо са том емоцијом било да је у питању срећа, страх или туга. Такође, када са неким разговарамо о нашим емоцијама, можда ћемо и тој особи помоћи да она постане свесна да је разговарати о емоцијама скроз океј и да и други људи имају слична осећања. Што више разговарамо о томе како се осећамо, то ће нам бити лакше да у наредним ситуацијама препознамо емоцију и да знамо шта да радимо у складу са њом.“

Резултати анкете презентовани су Тиму за ментално здравље младих општине Бечеј који је недавно формиран, како би били упознати са потребама омладине, а један од предлога чланица Бечејског удружења младих које су предочиле резултате, био је да се у наредној Стратегији за младе ове локалне самоуправе стави посебан значај на ментално здравље младих, као и да се формира бесплатно психолошко саветовалиште за младе у Бечеју.

Слика: БУМ