BUM: Kako da na pravilan način mladi jedni drugima pruže podršku?

Bečejsko udruženje mladih organizovalo je radionicu koja je imala za cilj da informiše i osnaži mlade da budu vršnjačka podrška u oblasti mentalnog zdravlja.

Mladi su se sa psihološkinjom Draganom Arsenić i omladinskom radnicom Gordanom Adamov, dotakli emocije stresa, anksioznog stanja i depresije i zajedno ih jasno definisali, jer kako izjavljuje vrlo je važno kako bismo znali da se nosimo sa životnim izazovima. Ona je za list Bečejskih dana istakla da je edukacija na temu mentalnog zdravlja vrlo važna.

„Edukacija i informisanje o uzrocima različitih stanja i bolesti nam generalno pomaže da shvatimo da je naš psihički život kompleksan i da smo međusobno izuzetno različiti te da su psihička stanja, bolesti i poteškoće prisutni u našoj okolini. Na primer, ako znamo šta lično nama uzrokuje stres, možemo da ili smanjimo naš kontakt sa okidačima stresa, naravno ukoliko je to moguće u datim okolnostima ili sa druge strane da naučimo neke nove načine kako da se nosimo sa situacijama koje nam izazivaju stres. Dakle, prvo moramo da prepoznamo šta je okidač, koja emocija i koje misli se tada javljaju, šta radimo u toj situacija a šta bi mogli ubuduće da radim kako bi sami sebi pomogli. Sami uzroci su mnogobrojni i neki od njih su i van naše kontrole; na primer, traume u detinjstvu, veliki stresni događaji, odnosno ne možemo sprečiti da se dogode, ali možemo naučiti postepeno kako da se nosimo sa njima. Primera radi, ne možemo da kontrolišemo da li smo mi doživeli određenu traumu u detinjstvu koja je uzrokovala ili doprinela razvoju anksoznosti ili depresije ali možemo uz edukaciju da naučimo kako da postupamo dalje: potražimo stručnu podršku, razumemo povezanost uzroka i posledica, edukujemo se o stanjima, osećanjima i mislima sa kojima se suočavamo, izgradimo naš krug podrške i usvojimo neke nove strategije kako da se nosimo sa izazovima.“

Kada je u pitanju međusobna podrška, Arsenić je naglasila svakom prija neki drugi vid podrške.

„Kada želimo da pomognemo prijatelju/ici važno je staviti njihove potrebe na prvo mesto, dakle saznati koji način pomoći im je tada potreban jer nisu svi isti i svako će imati različite potrebe. Nekome će biti dovoljno da ste samo tu, fizički iz njega, nekome će biti potrebno da razgovara o problemu dok će nekom biti potrebno da se osami. Dakle, uskladiti svoju podršku sa potrebama druge osobe. Ukoliko primetimo da je drugačije funkcionisanje u različitim delovima života prisutno određen period, što je poprilično individalno i da utiče na generalni kvalitet života možemo savetovati da se obrati stručnom licu. Bitno da je slušamo osobu, da uvažavimo njena osećanja i imamo strpljenja jer je moguće da će osoba pružati otpor pri ideji obraćanja stručnom licu. Izbegavati primoravanje tada, već biti strpljiv i u više navrata uz dobre argumente savetovati obraćanje stručnoj osobi, na primer isticati cilj stručne pomoći“, objašnjava psihološkinja.

Kako saznajemo iz Bečejskog udruženja mladih, iz rezultata ankete, na inicijativu članica Ivane Onjin i Vasje Subakov koje su prošle trening javnog zagovarnja, 61% ispitanika kaže da je često ili vrlo često pod stresom, što je prema njihovom mišljenju i jedan od glavnih uzroka lošeg mentalnog zdravlja, a uz to smatraju da na mentalno zdravlje najviše utiču porodični odnosi i društvo.

„Mladi su odlučili da se bolje informišu na koji način oni mogu jedni drugima da budu vršnjačka podrška u oblasti mentalnog zdravlja. Ovo je bila prilika da mladi direktno razgovaraju sa psihologom i to sa osobom koja je takođe mlada i koja može bolje da ih razume i koja im je na neki način bliža. Imamo problem i nepoverenja mladih u školske psihologe, ne samo u Bečeju, nego je to jedan generalni problem jer se kod školskog psihologa uglavnom ide po kazni“, kaže omladinska radnica Gordana Adamov.

Jedan od problema je to što ne postoji besplatno psihološko savetovalište, dok bi se svaka druga mlada osoba u Bečeju bi se za pomoć prvo obratila roditelju/staratelju ili prijateljima, dok 16% kaže da ne bi uopšte potražilo pomoć u oblasti mentalnog zdravlja, zbog čega smo došli do zaključka da postoje određene predrasude na temu mentalnog zdravlja, pa smo pitali psihološkinju koji je njihov uzrok.

„Kada kao društvo nemamo dovoljno informacija o nekoj temi, u ovom slučaju, o mentalnom zdravlju, samim tim ćemo i toj temi umanjivati njen značaj. Činjenica je da se kod nas tek poslednjih par godina više pažnje posvećuje mentalnom zdravlju, ali prethodi mu period gde se dugo nije posvećivala pažnja toj temi pa su tako generacije odrastale bez ikakve svesti da je i mentalno zdravlje jednako važno i taj stav prenosile na naredne generacije. Takođe, netačne informacije koje se plasiraju kroz medije, društvo i druge izvore doprinose stvaranju pogrešne slike o tome šta su to psihički poremećaji, stanja, poteškoće, pa čak i emocije. Na primer, predstavljanje osoba sa mentalnim poremećajima kao opasnim, neprijatnim ili nepoželjnim u društvu ili generalno komuniciranje o neprijatnim emocijama i poteškoćama kao nešto je nepotrebno ili čak pogrešno raditi. U takvim okolnostima, društvo nesvesno usvaja takve stavove i samim tim razvija i održava predrasude“, objasnila je i dotakla zašto je važno razgovarati o emocijama, jer kako kaže, na taj način pomažemo i sebi i drugima.

„Osećanja su deo naše svakodnevnice bila ona prijatna ili neprijatna. Kroz odrastanje smo uglavnom naučili da je prihvatljivo ispoljavati i komunicirati o prijatnim osećanjima poput sreće, uzbuđenosti, ali smo takođe učili da su manje prijatna osećanja poput tuge, besa, razočarenja manje poželjna i prihvatljiva za ispoljavanje i komuniciranje o njima. Kada komuniciramo o tome kako se osećamo pomažemo sami sebi da prepoznamo emociju, obradimo je i sagledamo šta je ono što možemo da radimo sa tom emocijom bilo da je u pitanju sreća, strah ili tuga. Takođe, kada sa nekim razgovaramo o našim emocijama, možda ćemo i toj osobi pomoći da ona postane svesna da je razgovarati o emocijama skroz okej i da i drugi ljudi imaju slična osećanja. Što više razgovaramo o tome kako se osećamo, to će nam biti lakše da u narednim situacijama prepoznamo emociju i da znamo šta da radimo u skladu sa njom.“

Rezultati ankete prezentovani su Timu za mentalno zdravlje mladih opštine Bečej koji je nedavno formiran, kako bi bili upoznati sa potrebama omladine, a jedan od predloga članica Bečejskog udruženja mladih koje su predočile rezultate, bio je da se u narednoj Strategiji za mlade ove lokalne samouprave stavi poseban značaj na mentalno zdravlje mladih, kao i da se formira besplatno psihološko savetovalište za mlade u Bečeju.

Slika: BUM