БУМ: Конференција „Транспарентност Србија“ у Бечеју

Организација Транспарентност Србије је у сарадњи са Бечејским удружењем младих организовало трибину-конференцију у Општини Бечеј о темама које су из њихове сфере рада и део њиховог програма. На овом скупу говорило се пре свега о приоритетима за борбу против корупције, какво је тренутно стање у јавном сектору, у којој фази је израда нове Стратегије за борбу против корупције, која је улога локалне самоуправе у вези са овим актом и другим темама које се тичу транспарентности рада државних органа.

Присутним представницима локалне самоуправе, судских органа и медија обратили су се Немања Ненадић, програмски директор „Транспарентност Србије“ и Александар Ђекић испред Бечејског удружења младих.

Током ове конференције водио се веома отборен разговор и о локалним проблемима у процедурама у јавним установама и предузећима. У пракси постоје примери и у нашој локалној самоуправе да се законске процедуре и прописи заобилазе у установама и јавним предузећима. Да су у питању примери и појаве коруптивне праксе, односно примери нетранспарентног поступања, игнорисања законских процедура и слично.

Немања Ненадић је говорио и о доношењу нове Националне стратегије за борбу против корупције која је ове године поново урађена за период од 2023. до 2028. године и након које би требало да се донесе и Акциони план како на државном тако и на локалном нивоу у градовима и општинама.

Спровођење Националне стратегије допринеће испуњавању 14 прелазних мерила за „Поглавље 23: Правосуђе и основна права“ преговора о пријему Србије у ЕУ.

Овим документом су, као ризичне, обухваћене области полиције, здравства, образовања, локалне самоуправе, грађевинарства, финансирања политичких активности, пореза и царина, јавних набавки, приватизације и јавних предузећа.

„Транспарентност Србија је ове године објавила нову студију „Систем друштвеног интегритета“ у којој смо анализирали стање у свим областима борбе против корупције и дали препоруке и мере које би требало да побољшају стање. Након што смо представили ову студију на националном нивоу кренули смо да је представљамо и по појединим градовима Србије и увек нам је задовољство да то чинимо у Бечеју где имамо и локалну организацију која се бави сличним питањима, Бечејско удружење младих. Морам да кажем и да је Бечеј у неким нашим другим истраживањима био својевремено веома добар пример кад је реч о антикорупцијским механизмима пре свега у области транспарентног објављивања информација на својим интернет страницама. Када говоримо о тој студији и истраживањима које смо спровели показало се да очигледно имамо веома велики јаз између прописа који су колико толико солидни и усаглашени са међународном праксом у већини случајева и са друге стране са применом закона који је у доста случајева веома далеко од оног што у тим прописима пише. То је највидљивије у случају рада јавних предузећа и јавне управе. Један од честих случајева лоше праксе је и заобилажења законских процедуре при избору руководиоца јавних установа, предузећа и институција у локалним самоуправама али и на државном нивоу. Имамо и случајева да се добри антикорупцијски прописи у пракси игноришу и заобилазе као што је случај, на пример, са јавним набавкама. Најзад, кад је реч о гоњењу корупције највећи проблем је што истражни органи а то је пре свега јавно тужилаштво које би требало да гони починиоце кривичних дела то чини само кад добије кривичне пријаве од других лица уместо да покаже већи степен самосталности, да покрене самоиницијативно процес истраге тих случајеве пре него што се неко одлучи на тај формални корак да поднесе пријаву. Дакле, када се објави извештај неке невладине организације, нека објава у релевантним медијима, или извештај државних органа попут ДРИ постоји простор да тужилаштво реагује и испита да ли ту има нечије кривичне одговорности. Када је реч о локалној самоуправи тренутно актуелна ствар је доношење акционог плана после усвајања Стратегије и ту се предвиђају неке мере али је велико питање да ли ће оне бити довољне. Примера ради говори се о мерама обезбеђивања конкуренције код именовања руководећих структура у јавним службама и јавним предузећима, да се утврде јасни критеријуми за изборе на јавне функције, како се бирају надлежни органи. Говори се и о повећању транспарентности рада служби, управе и јавних предузећа, о редовном објављивању информација од јавног значаја на порталима Е-консултације, о поступцима консултација са грађанима приликом доношења неких важних докумената и аката, доношења буџета и др. То често у пракси зависи углавном од ентузијазма или локалне управе или ентузијазма неких удружења и организација која организују такве расправе. У оквиру нацрта тог плана спомиње се и рад инспекцијских служби и екстерних и интерних ревизора. За сада ми нисмо баш превише задовољни како све то изгледа али „Транспарентност Србије“ ће давати и даље своје предлоге а позивам и све грађане да прате процес израде акционог плана јер очекујемо да се негде почетком октобра и појави тај документ. Треба писати Министарству правде, треба им давати предлоге за то како да се унапреди акциони план не само за локалну самоуправу већ и за све друге области.“ – рекао је Ненадић.