Чесница, за мало среће у 2021.

На друштвеним мрежама (читај твитеру, једином месту на интернету где још увек слика или видео нису заменили слова), негде ових дана чесница је заменила гомбоце и моче. Кад утихну изборни резултати, ковид бројке, др. Кон и Авенџерси из Кризног штаба и одјек Утиска недеље на „српском“ твитеру обично преко године крене свађа да ли су гомбоце или кнедле са шљивама, пофезне/прженице/моче, шта је дуд … око децембарских празника сваке године без изузетка креће „Рат чесница“, како треба да изгледа, од чега се прави, који „канон“ за тај колач је валидан … креће унутрашњи грађански сукоб Војводине и остатка Србије у одбрану части лиснате пите или погаче. Сви ми знамо на којој смо страни у том рату.  Ипак, на крају овакве године можда би било боље намесити обе, повадити из касице све што звецка и ударити озбиљну арматуру у обе врсте. За сваки случај можда преузети још који обичај из остатка света који доноси срећу.

Шпанци и Португалци док сат откуцава поноћ за Нову годину једу грожђе, 12 зрна за 12 месеци среће.

На америчком југу новчић се ставља у кувани пасуљ, наравно ко у чинији добије новац има среће целе следеће године (наш пребранац може да послужи овде).

Грци новчић стављају у Василопиту (слатка погача са бадемима, нешто између нашег слатког колача и Панатоне колача). На прагу куће обавезно мотком разбију нар, то такође кући доноси срећу а на врата дома обавезно окаче лук да потера лошу срећу.

И у Франциској се прави слична пита са бадемом у коју стављају новчић или малу керамичку фигурицу за срећу једног од укућана. Ко пронађе новац или фигуру имаће највише среће у фамилији и носи на глави папирну круну цео следећи дан.

Ирци остављају испред куће парче хлеба са путером, да година не би била гладна а у поноћ лупају о зид старим хлебом да отерају зле силе.

у Немачкој је обичај да се обавезно дотакне димњак и да се намаже чело гаром за срећу у поноћ.

У Италији срећу доноси сочиво, обавезно се кува за Божић или Нову годину. Италијани имају још један обичај за срећу: обавезно нешто старо бацају кроз прозор у поноћ. Обичај лако изводљив код нас ове године јер због мера прописаних од стране Кризног штаба бар нико неће страдати на улици.

Још један обичај који би могао лако да се код нас прими је прилично бизарна традиција коју имају Данци: након што поједу све са празничног менија судове и тањире бацају испред суседове куће. Тако пожеле суседима срећу и радост у следећој години.

Филипнци носе туфне на одећи и једу само округле намирнице, углавном воће али и тога не превише, обавезно мора да се остави нешто на столу после поноћи јер породица неће имати среће ако сто буде празан.

У Бразилу је веома важно коју боју доњег веша носите за дочек Нове године. Жута привлачи позитивну енергију и просперитет следеће године, црвени и роза веш требало би да вам донесе љубав и романсу, плави хармонију у породици и здравље, зелени доноси више среће него прошле године, бели веш је за годину мира и среће, нараџаст би требало да донесе успех у послу а љубичаст инспирацију. Тај веш који сте носили се обавезно баца након 2. јануара.

У Колумбији након што откуца поноћ мора да се коракне десном ногом за срећу и просперитет. Испод кревета стављају се три кромпира, са љуском, полу ољуштен и без љуске. Који укућани дотаку таква ће им бити финасијска година, са љуском богата, напола ољуштен симболише финансијску нестабилност а комплетно ољуштен лошу финансијску годину.

Ово су само неки од обичаја које, ако нам није доста среће из чеснице, можемо сви да применимо ове године … или све па да дочекамо Нову годину са 10 пари гаћа различитих боја, побацамо све што нам не треба кроз прозор, погодимо комшију за срећу тањиром, узнемиримо комшилук лупањем у зид тврдим хлебом, наједемо се пасуља и сочива, измлатимо нар на тераси, па на спавање. Наравно, заборавимо на онај кромпир под креветом јер економија нам је одавно у таквом стању да ништа не може да јој помогне од свега горе наведеног.