Covid-19: Периодични извештај (од 30. јануара до 13. фебруара)
Током претходне две недеље ковид епидемија је у целој земљи као и у Бечеју дистигла невероватне бројке са чак неколико дана око 100 па и преко тога заражених на дневном нивоу. Број заражене деце се према статистици Штаба ипак мало смањио у односу на прошли период. Током овог двонедељног периода било је чак 785 заражених. На дневном нивоу бројке варирају негде око 50-ак са, као што смо рекли неким драстичнијим изузецима. Тренутно је Бечеју регистровано 567 активних случајева што је мање смањење у односу на претходни период периодичног извештаја кад се узме у обзир чињеница да је по новом систему скраћен период изолације, па самим тим и „бројање“ активних случајева. У току овог периода је број тестираних био 1672. И даље се омикрон сој вируса преклапа са сезонским грипом и периодом интензивнијих прехлада. Симптоми су за све ово веома слични па зато лекари препоручују обавезно тестирање. У овом тренутку је 7220 наших суграђана у Бечеју прележало ковид од почетка пандемије, што је за скоро 1000 већи број него у претходном периоду. Повећава се полако и број хоспитализованих јер, према наводима лекара и стручних лица, омикрон сој поприма јачи облик и све је заразнији и не показује знаке јењавања. Тренутно у болницама и на хоспитализацији је 21 нових пацијената из наше општине. Од 21. октобра из штаба смо почели да добијамо и извештај о томе колико је званично деце тестирано и позитивно на корона вирус и у овом периоду број заражене деце стагнира или чак опада Штаб је почео да извештава и о броју заражене деце по школским установама. Веома много заражених је и наставника по школама па је у школама на територији Бечеја у многоме отежан рад а поједина одељења у школама су на онлајн настави. За претходне две недеље према информацијама из Штаба 91 дете је и званично регистровано да су оболели од ковида.
Према саопштењима из државног штаба тренутно је најдоминантнији омикрон сој вируса али још увек има и случајева претходног делта соја који је био јачи но, на жалост, иако је слабији омикрон се брже и лакше преноси.
Да подсетимо, Светска здравствена организација саопштава да нема информација које би сугерисале да се симптоми омикрона разликују од оних код других варијанти – тако да на кашаљ, грозницу и губитак укуса или мириса и даље треба обратити пажњу. Умор, екстремни умор је један од симптома који свакако издваја овај нови сој. Симптоми код заражени особа до сада су били другачији и блажи. Пацијенти се углавном жале на болове у телу и умор. То је уочено посебно код код припадника млађе генерације, чак више него код старијих. Потреба за болничким лечењем је мања, за сада. Поред тога омикрон сој има сличне симптоме као и обичан сезонски грип и прехлада тј. температура, кашаљ и цурење носа.
Податке о вакцинацији добили смо од Дома здравља. Иму-низација становништва се наставља и тренутно је интересовање веома слабо. Да поновимо: из Дома здравља и даље апелују да се грађани пријаве и вакцинишу. Из ове установе такође поручују да вакцина има довољно и то свих прозвођача. Укупно до почетка ове недеље датих вакцина је 33.595 (+ 164 за претходни период), од тога првих доза 12.762 (+32), других доза 12.4830 (+33), а трећих доза 8.350 (+99). Дакле, у последње две недеље је подељено само 29 првих доза што је знатно смањен број у односу на претходни период. До сада је подељено и 1556 вакцина против сезонског грипа.
Да ли је ово заиста почетак краја?
Након скоро две године од почетка масовног ширења корона вируса последњих месец или два од када је омикрон сој најдоминантнији и истовремено најблажи до сада, расте број земаља у свету које су се одлучиле да полако почну да ублажавају или чак у потпуности укидају мере превентиве. Колико је то заиста корак у правом правцу када су медицински показатељи у питању а колико политичка одлука влада држава које такво ванредно стање не могу да контролишу и да економски одржавају видећемо у догледно време. У сваком случају све чешће можемо да прочитамо на интернету и у штампи да се очекује „крај епидемије“. Ковид би након овако „млаког соја“ (који је свакако потпомогнут и чињеницом да је добар део грађана у скоро свакој од тих држава вакцинисан неколико пута) требало да постане ендемска болест, попут обичног сезонског грипа који се прегура сваке године и чак неколико пута уз мање терапије и „на ногама“. Проблем је једино то што је тренутно број заражених већи него икад, што нико не може са сигурношћу да тврди како и на који начин ће вирус још мутирати и да ли је заиста ослабио тако да су неке мутације на јачу варијанту немогуће, проблем је и то што је и даље смртност прилично велика, проблем је што овај вирус није „сезонски“ …
Крају пандемије и враћању у “нормалност”, каква год она буде у наредним годинама, радују се сви, од оних најкориснијих у овој ситуацији, премореног медицинског особља, до оних знатно мање корисних, већ наведених политичара. Од свега можда највише треба да се радују најмлађи којима је већ две године, најблаже речено, образовање поремећено мерама заштите, онлајн наставом и циркусом са гомилом изнуђених распуста, разврставања по групама и нередовним похађањем школе. Оно што је сигурно јесте да би крај пандемије умногоме олакшао живот свим онима којим је, поред здравља, основна егзистенција била угрожена. Стручна, медицинска заједница ипак је опрезнија у прогнозама да је ово почетак краја пандемије али сматрају да се она једном мора завршити, као и све претходне које су погађале човечанство вековима. Оно што би требало да се деси као „озваничење“ краја је да Светска здравствена организација (WHO) у одређеном тренутку и према јасно утврђеним критеријима, оцени и саопшти да је у довољном броју земаља дошло до значајног смањења броја оболелих, хоспитализираних и умрлих, односно значајно мањег ширења вируса, те да прогласи крај пандемије. Исто тако и владе држава званично након стручне анализе са истим критеријумима могу да прогласе крај пандемије на својој територији. Оно што јесте важно је и да се то не уради олако, прерано, јер то веома може да угрози и продуби неповерење у стручне изворе информисања јавности. Сад колико је то код нас у држави заиста случај може се дискутовати јер ми имамо посебно погубну комбинацију дисонантних наступа стручних лица, државу која ставља политичке циљеве испред здравља својих грађана, таблоидне медије и идиотарије и огромне количине сулудих теорија на интернету и друштвеним мрежама.
Стручњаци кажу да колико год да је благ овај омикрон сој је истовремено и далеко најзаразнији, најбрже се шири, цифре су огромне и оно што је најгоре полако почиње да „показује зубе“ јер све је више смртних случајева и тежих облика како „напредује“. Поред тога, стручњаци се слажу, има све предиспозиције да развије тежи облик постковид компликација.
У сваком случају можда је ипак још увек прерано да се тако лако одрекнемо маски, дезинфекционих средстава и непотребног грљења као и опреза када су лични контакти у питању. Све ово наведено није превелик напор нити неко посебно ограничење да се живи „нормално“ а може да помогне. Државне прописане мере биле су ту ионако само због тога што очигледно апел на здрав разум од самог почетка није уродио плодом код већине становништва.