Црвени крст: Обележена два важна датума
Светски дан добровољних давалаца крви је дан посвећен добровољном давању крви. Обележава се 14. јуна, на дан када је рођен аустријски биолог Карл Ландшајнер (1868-1943), који је заслужан за откриће крвних група код човека, за шта је 1930. године добио Нобелову награду.
Овим поводом Црвени крст Бечеј доделио је прошле недеље у Народној библиотеци Бечеј плакете и признања за 37 добровољних давалаца из наше општине, који су по први пут у овој години дали крв.
Давање крви сматра се као хумани гест сваког појединца јер крв и крвни деривати представљају лек за пацијенте и неопходни су да би неко био излечен и да би нечији живот био спашен. Идеја која стоји иза свих давања крви је да се скупи довољна количина сигурне крви и да постигнемо да пацијента чека крв, а не да они чекају крв када је најнеопходнија.
Све здраве одрасле особе старе од 18 до 65 година могу да дају крв уколико задовољавају медицинске критеријуме после лабораторијског и лекарског прегледа. Просечна одрасла особа има 70 мл крви на килограм телесне тежине. Особа од 70 кг има око 5 до 5,5 литара крви. Може да се да тринаести део од укупне количине тј. до 450 мл крви. Време да се надокнади „течни“ део крви из резерви је тридесетак минута, а ћелијски елементи за 30 до 60 дана.
Поред овог веома важног датума Црвени крст Србије такође је обележио и Међународни дан борбе против насиља над старијим особама који се обележава 15. јуна.
Овај датум се обележава у оквиру Црвеног крста у сарадњи са Повереницом за заштиту равноправности, док се у свету он обележава од 2006. године у Србији, на иницијативу и у организацији Црвеног крста Србије, је ова иницијатива прихваћена 2007.године. Централна тема овогодишњег обележавања била је родно засновано насиље у старијем добу. Овој теми била је посвећена и конференција „Затварање круга: решавање родно заснованог насиља у старијем животном добу – одговори засновани на јавним политикама, законима и доказима која је одржана ове године.
На овој конференцији указано је на велике проблеме са којима се суочавају старије особе када живе у домаћинству у којима им је угрожена егзистенција и живо. Закључак је и да се насиље над старима ретко пријављује, да је злостављање старих често скривено, а да се начелно старење у нашој земљи посматра кроз негативну призму.
Анализе доступних података добијених из пописа становништва показују да је удео старијих особа од 65 година у популацији порастао са 17,4 % на 22,1% у последњих десет година, а да је такође повећана и просечна старост становништва за једну и по годину и сада она износи 43,8 година. На овој конференцији посебно је посвећена пажње проблему усамљености и друштвене изолације. Истраживање о овој теми показало је да се две трећине старијих људи у Србији осећа усамљено, а најусамљеније су жене које живе у руралним подручјима саме.