Crveni krst: Obeležena dva važna datuma

Svetski dan dobrovoljnih davalaca krvi je dan posvećen dobrovoljnom davanju krvi. Obeležava se 14. juna, na dan kada je rođen austrijski biolog Karl Landšajner (1868-1943), koji je zaslužan za otkriće krvnih grupa kod čoveka, za šta je 1930. godine dobio Nobelovu nagradu.

Ovim povodom Crveni krst Bečej dodelio je prošle nedelje u Narodnoj biblioteci Bečej plakete i priznanja za 37 dobrovoljnih davalaca iz naše opštine, koji su po prvi put u ovoj godini dali krv.

Davanje krvi smatra se kao humani gest svakog pojedinca jer krv i krvni derivati predstavljaju lek za pacijente i neophodni su da bi neko bio izlečen i da bi nečiji život bio spašen. Ideja koja stoji iza svih davanja krvi je da se skupi dovoljna količina sigurne krvi i da postignemo da pacijenta čeka krv, a ne da oni čekaju krv kada je najneophodnija.

Sve zdrave odrasle osobe stare od 18 do 65 godina mogu da daju krv ukoliko zadovoljavaju medicinske kriterijume posle laboratorijskog i lekarskog pregleda. Prosečna odrasla osoba ima 70 ml krvi na kilogram telesne težine. Osoba od 70 kg ima oko 5 do 5,5 litara krvi. Može da se da trinaesti deo od ukupne količine tj. do 450 ml krvi. Vreme da se nadoknadi „tečni“ deo krvi iz rezervi je tridesetak minuta, a ćelijski elementi za 30 do 60 dana.

Pored ovog veoma važnog datuma Crveni krst Srbije takođe je obeležio i Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad starijim osobama koji se obeležava 15. juna.

Ovaj datum se obeležava u okviru Crvenog krsta u saradnji sa Poverenicom za zaštitu ravnopravnosti, dok se u svetu on obeležava od 2006. godine u Srbiji, na inicijativu i u organizaciji Crvenog krsta Srbije, je ova inicijativa prihvaćena 2007.godine. Centralna tema ovogodišnjeg obeležavanja bila je rodno zasnovano nasilje u starijem dobu. Ovoj temi bila je posvećena i konferencija „Zatvaranje kruga: rešavanje rodno zasnovanog nasilja u starijem životnom dobu – odgovori zasnovani na javnim politikama, zakonima i dokazima koja je održana ove godine.

Na ovoj konferenciji ukazano je na velike probleme sa kojima se suočavaju starije osobe kada žive u domaćinstvu u kojima im je ugrožena egzistencija i živo. Zaključak je i da se nasilje nad starima retko prijavljuje, da je zlostavljanje starih često skriveno, a da se načelno starenje u našoj zemlji posmatra kroz negativnu prizmu.

Analize dostupnih podataka dobijenih iz popisa stanovništva pokazuju da je udeo starijih osoba od 65 godina u populaciji porastao sa 17,4 % na 22,1% u poslednjih deset godina, a da je takođe povećana i prosečna starost stanovništva za jednu i po godinu i sada ona iznosi 43,8 godina. Na ovoj konferenciji posebno je posvećena pažnje problemu usamljenosti i društvene izolacije. Istraživanje o ovoj temi pokazalo je da se dve trećine starijih ljudi u Srbiji oseća usamljeno, a najusamljenije su žene koje žive u ruralnim područjima same.