„Da Bog da živeo u zanimljivim vremenima!“
Ova izreka je još jedna stvar koju ćemo morati da naučimo od Kineza, zajedno sa uvezenim virusom i ekspertima. Svakako vremena ne mogu biti zanimljivija od ovog jer svašta nas je strefilo ovih dana od epidemije, kućnog pritvora, noćnih tumaranja penzionera, Hristovog vaskrsenja, zemljotresa u komšiluku, do nikada lepšeg proleća. Nedostaju samo još žabe i skakavci i prvomajsko roštiljanje da ovaj Uskrs i svi predstojeći praznici počnu više da liče na Strašni sud, ili novi silazak Hrista, nego na standarnu paradu jaja, šunke, zečeva i jagnjetine.
Virtuelni Uskrs sa lajv obraćanjem Pape iz Vatikana je nešto što se obično događa u distopijskim filmovim i serijama. Dani su sve lepši i bizarniji. Crkva je ovog puta morala da pokaže koliko je spremna da improvizuje da se povinuje nečemu što je ipak „viša sila“ i od njih i da živote svojih vernika stavi na prvo mesto. Skandal sa korišćenjem iste kašičice tokom pričešća i to u danima kada je panika oko širenja koronavirusa bila na vrhuncu još se nije „ohladio“, a već su krenule najave po društvenim mrežama od strane uglavnom pravoslavnih vernika da će ignorisati meru zabrane kretanja tokom predstojećeg uskršnjeg vikenda. SPC je sudeći po svemu ipak naučila lekciju i jasno izdala javno saopštenje (posle poslednjeg trzaja borbe za specijalne termine za bogosluženja) da će se obredi vršiti „bez prisustva vernika“, a liturgiju će služiti sami u crkvama sveštenici, patrijarh onlajn i da je to preporuka i svim crkvama u dijaspori. Koliko će se sami držati toga što su objavili, jer se iz raznih tela SPC čuju različiti glasovi, pokazaće se ovog vikenda.
Uskršnji praznici su kao i božićni veoma vezani za ritmove u prirodi, hrišćanski praznici su samo nakalemljeni na one stare paganske poklade buđenja prirode, novog života, nade. To je negde bila i suština judeo-hrišćanskih rituala i poruka za Uskrs i Pashu bez obzira na mitološki kontekst. Tu poruka nade da će život pobediti u ovakvoj situaciji je dužnost ali i privilegija crkve da je pošalje bez obzira da li su obredi obavljeni ili ne. Svet nikada nije bio više ujedinjen jer u ovom momentu ne postoji nijedna država, nijedna nacija koja nije obuhvaćena ovom pandemijom pa je zbog toga važno da ovog puta i sami verski čelnci pošalju jasnu poruku jedinstva ali i poruku da čovečanstvo mora da se osloni na sopstvene snage, znanje, humanost i disciplinu.
Kada su vernici u pitanju Uskrs je kao i većina crkvenih prazika vezan za porodicu, porodična okupljanja pa će ovo svakako biti najveći izazov za naše građane jer stare navike se teško menjaju. Još manje ćemo se složiti oko toga da li se u sekularnoj državi „religijska“ prava vernika jedne (ili dve) verske zajednice mogu postaviti iznad interesa kompletne zajednice ma koliko to politički i marketinški bilo popularno. Ako su okupljanja i slavlja zabranjeni na nivou države onda je to obaveza za sve. Koliko su ove mere svrsishodne, pravno gledano legalne i narušavanje prava svih građana države to je druga priča, dilema, koja ne podrazumeva nikakvu izdvojenost bilo koga uključujući i pripadnike verskih zajednica. Obaveza koju smo svi prihvatili (dok se drugačije ne protumači i pravno ne reguliše odgovornost za eventualne pogrešne odluke donosioca) pre svega fizičkog ali i socijalnog distanciranja tokom trajanja pandemije predviđaju da ove godine porodična okupljanja izostanu. Klečali ili ne klečali ispred patrijarha za oprost, političkog marketinga radi, to je ono što je nije samo preporuka nego zakonska obaveza. Koliko su naši građani voljni da se i povinuju ovim preporukama videćemo ovog vikenda i koliko će država sama imati „petlju“ da sankcioniše sve prekšioce. Da li će forsiranje zabrane i policijski čas imati pozitivan ili možda čak suprotan efekat za autoritet vlasti?
Crkva je uradila šta je u dometu njene fleksibilnosti u ovom trenutku, država takođe, sve ostaje ipak na teretu naše savesti da učinimo sve što je potrebno da svoj i život i zdravlje svojih najbližih stavimo u prvi plan, a to je uvek i bila osnovna poruka proslave Uskrsa ili već bilo koje od prolećnih rituala i poklada kroz istoriju čovečanstva.
Tanja Drapšin
