Да ли је страх наш највећи неријатељ, или нам је понекад пријатељ?

Људи се данас много ствари плаше, као што је страх од висине или затвореног простора, и многих други страхови. Један од њих јесте да тај да је за неке ученике почела последња година образовања.

Ученици основних школа треба да упишу средњу школу, а средњошколци жељени факултет. Сама припрема пријемног испита је једна велика одговорност, самим тим што наставници/ професори причају о томе и из најбоље намере желе да нас припреме.

То доводи до једног питања, које се сигурно многима врзмало по глави, или их још увек мучи, а то је: Шта ако не успем да се упишем?

Постоје многе технике за учење, али адолсценција је доба у ком млади такође желе да се друже и уживају, па те шеме неће функционисати уколико сами не верујемо у то, те уместо помоћи те технике представљају само притисак и обавезу.

Неки страхови могу да паралишу људе, али такође могу да нам помогну ако знамо да их искористимо у своју корист.

Уколико гледамо школу, и себи поставимо питање да ли смо спремни да упишемо ту школу, и страх нам покаже могућност да и не успете у жељеном циљу, али то се још није догодило и можете то да промените ако желите.

Једна могућност јесте да пустите да тај страх контолише ваш живот, а друга да ви имате контролу над страхом, и да он постане ваш пријатељ.

Ако вам се не свиди пут који препуштање страху води, имате могућност да ипак успете.

„ Шта ако баш то питање не будем знао/ла?“, питате се

Нико не може гарантовати да се то неће десити, али трема пред тест биће мања, јер сте ви познајући сами себе и своје могућности, учили- чак сте можда и изашли са друштвом.

Тада ћете само махнути свом страху, јер сте успели.

Знате зашто?

Једноставно сте знали колико вам је било потребно да се премите, те сте се толико и спремали. Знали сте да ћете успети ако се спремите, и то се десило.

Желели сте да достигнете циљ, па сте познајући себе искористили време да учите, проводите време са друштвом, радите ствари које волите. Нови изазови су пред вама.

Страх је постао ваш пријатељ. Немате трему, ни панику.

Сад се питате зашто причам као да се то десило.

Једноставо је. Људска подсвест је та која утиче на страх, а ако ви видите себе да сте успели, хоћете, јер сте се спријателији са страхом, то јест, он нема контролу над вама. Зато одлучно крените ка циљу, јер вас нико други не спречава. Слушајте себе и своје потребе, јер ви сами себе најбоље познајете!

аутор: Јулијана Палинкаш