Даниела Ћук, један од најбољих едукатора у Србији

Удружење „Живојин Мишић“ из Београда прогласило је и ове године Најбоље едукаторе Србије. Међу шест награђених педагога нашла се ове године Даниела Ћук, наставница енглеског језика у ОШ „Петефи Шандор“ из Бечеја. Ово удружење које се бави програмима подстицања предузетништва основано је 2013. године у Београду. Један од циљева овог удружења је и „брига о напретку деце у Србији и онима који имају моћ да их изведу на прави пут и учине их стабилним и великим људимаˮ.

Ова награда додељује се осму годину за редом, учитељи и наставници основних и средњих школа широм Србије борили су се за титулу Најбољих едукатора Србије. Поред титуле победници су добили и 100.000 динара, средства који могу да употребе да унапреде свој рад и реализују пројекте са децом.

Критеријуми за ови награду, наводи се на сајту удружења су, да су изабрани едукатори иновативни и проактивни, инспиративни и покретачи позитивних промена у свом послу и својој околини. Вреднује се колико су на часу, у оквиру редовне наставе и својих предмета креативни, занимљиви и другачији, колико су добри примери деци, али и колико се у склопу наставе или ваннаставних активности додатно залажу за развијање ученика, њихових талената, знања и способности, колико подстичу на размишљање и истраживање, на активизам, рад и труд.

Поводом ове награде разговарали смо са Даниелом Ћук о томе колико јој значи ова награда и шта је по њеном виђењу разлог да њен рад у оквиру школе буде препознат као изузетан и од стране ове организације.
— Мислим да разлог за то што сам добила ову награду није само рад у учионици, тј. да неко предаје само свој предмет и да ради све што је предвиђено школским програмом, то је нешто што се подразумева. Према наведеним критеријума који је поставила ова организација веома је јасно да се вреднује све оно што је је преко тога, преко оног очекиваног. Оно што радите током ваннаставних активности, а то значи што више пројеката са ученицима који нису обавезни и наравно да све то има неки разултат у смислу позитивног утицаја на друштвену заједницу кроз едукацију ученика вештинама за 21 век. — рекла је Даниела Ћук.

Данас овде у школи „Петефи Шандорˮ имате веома добар програм ваннаставних активности којем сте и ви допринели својим радом. Како је то почело?
— Ја мислим да смо неко дно доживели фебруара оне године када је најављено и могуће затварање школе. Када се та криза завршила у мају нам је дошао овај пројекат за једносменски рад и ту нам је понуђено неких четридесетак и више активности за тих двеста школа које су већ биле у преподневној смени али између осталог била је понуђена и верзија „остало“. Под тим „остало“ ја сам замислила да би било најпожељније да се бавимо развојем талената јер то нико не ради а било је и мени као родитељу то прилично занимљиво. Урадила сам неки идејни пројекат за то који је у оквиру школе прошао, колеге су виделе неку вредност у целој тој причи и подржале га. Ту морам напоменути да ова награда колико је моја толико је и њихова зато што сама не бих могла да изгурам тај програм нити да га развијам трећу годину за редом. Дакле, у склопу тог пројекта једносменског рада ми смо се одлучили да направимо програм за развој талената где се бавимо претежно мањом децом од првог до четвртог разреда. Родитељи кад уписују децу у овај програм нас одмах питају да ли је то намењено само за вансеријске таленте и наравно да не. Деца кад дођу у први разред у школу тешко да било који родитељ зна тачно за чега су они талентовани али ми њима понудимо врло широк избор активности: часове „појачаног“ страног језика, или додатне часове нематерњег језика, логичку математику за развој логичког размишљања која је добра основа за касније такмичења из математике, има ту јако пуно и информатичких активности што касније прераста у програмирање већ од трећег, четвртог разреда па чак и раније уз помоћ неких играчака, клинци нам се већ увелико овде баве и лего роботиком. Када су ти стручни програми у питању ту нам је веома помогао и др Наместовски Жолт и неки други универзитетски професори који су подржали ову идеју још пре три године. Уверили смо родитеље за ових неколико година. Они су препознали наш труд да овај програм радимо са пуно залагања и видели су да имамо разултате и да деца имају више знања па смо захваљујући томе имали и већи број уписаних првака ове две године.

Како и на који начин се деца опредљују за одређене активности, да ли је пресудна реч родитеља или наставника?
— Ми деци нудимо доста активности да они пробају да виде шта их занима. На почетку, у првом разреду имамо веће групе деце од 15 до 20 а након те прве године они се већ и сами групишу по афинитетима, по предзанању и самим тим прилагођавамо темпо њиховим интересовањима и могућностима. Морам то рећи јер тренутно имамо веома јаку групу вансеријски талентоване деце. Таква деца која већ дођу са одређеним предзнањем и неким евидентним талентом често имају проблем јер их и наставници и остали ученици у редовном систему наставе на неки начин задржавају и онемогућују да се бави оним што желе на много вишем нивоу. Ми се трудимо да се код нас то не дешава, трудимо се да такву децу подржимо по ИОП 3 систему па они чак и на часовима редовне наставе паралелно раде додатни програм. Имамо нпр. други разред у том програму на часовима енглеског језика. Ми смо прошле године успели да са њима урадимо градиво и првог и другог разреда и сад већ радимо градиво трећег разреда. Ми смо им појачали и број часова енглеског језика са два на четири недељно али то радимо и за друге предмете. Наравно не може свако дете из сваког предмета да ради по том систему али они се полако профилишу, пробају и уколико не могу да постигну или више не желе додатну наставу након сваког школског квартала они могу да се искључе из те групе или да се укључе у неку другу. Код нас то функционише тако да ми имамо наставу редовну до пола 12 а да након тога до 14 часова у интервалима по 45 минута деца имају разне друге активности, након тога имају и боравак до 16 часова. Деца за то време нису испред рачунара, на телефонима и то родитељима много значи.

Шта је био почетни мотив да се кроз ваш идејни пројекат постави једносменски рад у школи на овај начин?
— Када сам осмишљавала овај пројекат имала сам у виду и родитеље којима је додатна обавеза да их возе у језичке школе, у клубове, на спорт, плус и деца овде из Доњег града имају мање таквих могућности. Ми смо се потрудили да ми то све њима понудимо у оквиру школе а да њих то ништа не кошта, ни времена али ни материјално. То је била нека иницијална замисао и мислим да смо то остварили јер родитељи највише пара троше на језичке школе и са овим програмом они више за тим немају потребе. И спортове смо им понудили сваки дан и то више врста, имамо атлетику, гимнастику, фудбал, водимо их и на пливање сваког петка.

Како допуњавате програм уколико се укаже потребе и деца покажу нека друга интересовања од оних која су већ понуђена?
— Важно је рећи да је комплетан програм подложан променама, флексибилан. Ја редовно комуницирам са родитељима, које су њихове потребе, интересовања њихове деце и шта још они желе да деца раде у оквиру ових ваннаставних активности. Ја сам веома захвална и срећна што могу да то на неки начин водим, координирам, да осмишљавам и заиста ми је драго да и моје колеге самном лепо сарађују јер су видели да нам је овакав начин рада донео и преокрет у односу на сам статус школе у граду. Наравно без наше директорке Габријеле Потребић Тежер тешко да би све ово спровели и успели и да све ово представимо и јавности па самим тим и да добијем ови престижну награду. Морам да кажем јер је и то јако важно: атмосфера у школи је сјајна, ова зграда и објекти около су у све бољем стању, успели смо да направимо једну пријатну атмосферу за рад и амбијентално има, ту много креативности, боја, шаренила.