Opasnost na internetu i roditeljska dilema

„Imam dvoje dece od 9 i 11 godina. Suprug i ja samo pokušavali samo do pre godinu, dve da im limitiramo pristup i internetu i aparatima, telefonima, tabletima ali smo bili primorani u poslednjih godinu dana, sad već dve, da im kupimo tablete jer je to zahtevala onlajn nastava u školama tokom pandemije. Naravno da je to uticalo i da polako izgubimo kontrolu nad tim koliko vremena naše devojčice provode ispred ekrana. Da se ne lažemo i sama sam sklona tome da dobar deo vremena provedem sa telefonom u rukama. Probala sam i drastičnije mere namenjene deci ali i nama kao roditeljima. Instalirala sam u dnevnoj sobi jednu kutiju u kojoj ćemo ostavljati aparate kad ih ne koristimo, da nam ne budu sve vreme u rukama i moram da kažem da sam ja možda i najviše sama kršila ovo pravilo. Starija ćerka je u jednom trenutku tokom poslednjeg malo dužeg lokdauna i prinudnog raspusta tražila da joj instaliram Tik-Tok jer sve njene drugarice imaju u svojim telefonima ovu aplikaciju, odbila sam tada da to uradim jer prema mojim tadašnjim saznanjima ova mreža je imala veoma velik broj sadržaja koji svakako nisu primereni za decu. Ispostavilo se da su klinci tada počeli da isključivo komuniciraju preko ove mreže pa sam joj dozvolila ali isključivo da to bude moj nalog i kod mene na telefonu da bi mogla da pratim komunikaciju i šta gleda od video materijala. Pristala je nevoljno i na te uslove. Polako je sve to postalo tema svakodnevnih sukoba jer je sve više gubila vezu sa svojim društvom, sa drugaricama, pa sa i ja popustila ali sam rekla da želim šifru naloga da mogu povremeno da proverim šta gledaju od sadržaja, sa kim se dopisuje… Naravno sve vreme sam razmišljala o tome, da li sam pravilno odlučila da joj uopšte dozvolim pristup i da li sam previše popustljiva ili možda čak kontrolišem decu previše.“ – ovo je odgovor jedne majke na našu anketu o tome na koji način regulišu internet sadržaje koji su dostupni deci.

Većina roditelja veoma brinu o tome šta je sve deci dostupno na interenetu već jednim klikom kad otvore bilo kakvu aplikaciju na računaru, telefonu, tabletu i možda prirodna rekacija je da budu što stroži i da budu što rigorozniji i odmah nakon toga skoro istovremeno počnu da sumnjaju u svoju odluku, da imaju dileme kakve to posledice može da ostavi na decu u smislu socijalne uklopljenosti, kontakata, društvenog života. Čim nalete na prvu dilemu i osete da je dete nesrećno, usamljeno, izdvojeno kreće „slobodan pad“ roditeljske doslednosti. Ne mora pravilo uvek da bude sve ili ništa. Preporuka za Tik Tok, na primer, je da je donja „dozvoljena“ granica korišćenja 13 godine barem tako piše u onim pravilim za korišćenje aplikacije koje na netu ionako niko ne čita. Nije samo pitanje koliko je vaše dete zrelo za Tik Tok i sa 13 godine pitanje je i koliko ste vi sami zreli da detetu prepustite deo kontrole nad sopstvenim postupcima. I kod dece i kod vas to je često pitanje anksioznog osećaja kada dete prelazi iz uzrasta tokom koje ste imali apsolutnu kontrolu nad njihovim postpucima i tokom kojeg je samo bilo pitanje šta vi dozvoljavate deci u fazu kada počinju „pregovori“ sa sopstvenom voljom koju vaše dete počinje da iskazuje.

Tehnologija je deo našeg svakodnevnog života tako da je svakako bolje da umesto da izričite neke stroge zabrane koje su s obzirom na neminovnu nelimitiranu dostupnost skoro pa besmislene i čak izazivaju i pojačavaju radoznalost, da decu naučite da vam se obrate ako imaju dilemu ili žele objašnjenje, da kad učine neku grešku, zabasaju negde gde ne treba da se posavetuju sa vama.

Ako odmah u startu počnete da cenzurišete sadržaje to se svakako neće desiti. Imajte u vidu da jednom kada dozvolite pristup socijalnim mrežema teško da ima povratka unazad. Pravila i limiti koja postavljate prema deci moraju biti realistična jer i sami znate da kada je u pitanju upotreba društvenih mreža i odrasli imaju problem sa samokontrolom. Probajte sa iskrenim razgovorima svi zajedno u familiji, priznajte i deci svoje slabosti kada su u pitanju društvene mreže pa i igrice.

Probajte da se „dogovorite“ i da napravite neki sistem koji će svima odgovarati i biti stimulativan. To će uveriti klince da im verujete i da uvažavate i njihovo mišljenje i predloge.

Svakako sve ovo ne znači da ne treba da vaša bude poslednja u „pregovorima“ jer odluka o tome kakva će konačna pravila biti je vaš prerogativ. Naravno, svoju odluku morate poštovati i sami, nedoslednost je uglavnom najveća greška roditelja.

U uvodnom delu teksta naša sagovornica kaže da ne koristi društvene mreže, što je danas prilična retkost i to naglašava sa priličnom dozom ponosa. Ne zaboravite, teško da možete razumeti šta je konkretno problem sa pojedinim aplikacijama, društvenim mrežama ukoliko na naučite da ih koristite i sami proverite. Pored toga nešto što je nepoznato izaziva još veći strah i paniku.

Cilj svakako nije da deci čitate sve poruke koje oni jedni drugima šalju jer osim što zahteva nepotrebno gubljenje vremena i poverenja deteta uglavnom je kontraproduktivno. Takođe što više kontrolišete svaku komunikaciju dete će biti sve manje sklono tome da vam se obrati kad zaista bude potrebno.