Dokumentarni film „Enkel“ (Unuk) u okviru programa „Antifašistički novembar“
U okviru programa “Antifašistički novembar” učenicima bečejskih srednjih škola i građanima Bečeja je u dve projekcije prikazan dokumentarni film „Unuk“ Aleksandra Reljića. U produkciji RTV ovaj film govori o neobičnoj i veoma emotivnoj priči čiji je centralni lik unuk zloglasnog komandanta Aušvica Rudolfa Hesa, kojeg je 2014. godine simbolično usvojila preživela logorašica iz tog logora.
Film “Enkel” govori o bivšoj logorašici iz Aušvica, Evi Mozes Kor, koja je preživela sve strahote ovog logora uključujući i smrtonosne eksperimente doktora Jozefa Mengelea. Eva Mozes Kor je imala samo deset godina kada je deportovana u Aušvic sa sestrom bliznakinjom Njih dve su ostale bez roditelja i dve starije sestre, svega pola sata nakon što su sišle iz stočnog vagona na “rampu za selekciju”. Obe su preživele i kada je sestra 1993. godine preminula ona je javno objavila da daje oprost svima onima koji su učestvovali u ovom pogromu jer, prema njenim rečima nije želela da do kraja života bude žrtva onoga što je preživela. Eva danas živi u Americi.
Rajner Hes je saznao za ulogu svog dede u Drugom svetskom ratu kao 15-godišnjak, nakon čega je pobegao od kuće i prekinuo odnose sa porodicom. Njega je potpuno slomilo saznanje da je njegov deda kriv za ubistvo dva i po miliona ljudi. Živeći daleko od porodice prolazio je kroz veoma teške dane u svom životu i kada je napunio 39 godina, preživeo je težak srčani udar i odlučio da se konačno suoči sa mračnim nasleđem porodične istorije. Njegov odgovor je bio da krene u borbu protiv negiranja tog najstrašnijeg zločina u istoriji. Danas u Evropi pa čak i Nemačkoj koja se decenijama suočavala sa posledicama svojih grešaka u ovom mračnom periodu, ali i u Americi i drugim delovima sveta, postoje organizacije, veliki broj ljudi, neofašističkih aktivista koji negiraju nacističke pogrome bez obzira koliko su suočeni sa evidentnim činjenicama. Rajnerova porodica, otac i drugi članovi su danas pripadnici ultra desničarskih partija u Nemačkoj i od samog starta nisu imali razumevanja za njegovu potrebu da se bori protiv fašizma i na taj način odrekne cele porodice. Kao i većina neofašista članovi njegove porodice ali i svi ostali koji dele njihova politička uverenje ne vide sebe i svoje angažovanje kao nastavak one politike zla nego kao “patriote” koji u ovom savremenom političkom kontekstu zastupaju samo jednu političku opciju.
Nakon prvog susreta Eva i Rajner su napravili dogovor, pakt da zajednički krenu u borbu protiv relativizacije nacističkih zločina i negiranja i, konačno, Eva je 2014. godine simbolično usvojila unuka komandanta Aušvica Rajnera Hesa. Njih dvoje su u Aušvicu potpisali zavet o zajedničkom nastupu u borbi protiv rasizma, antisemitizma i ksenofobije u današnjem svetu.
Kada je Aleksandar Reljić saznao slučajno za priču, Eva Mozes Kor i Rajner su već odavno bili u kontaktu, engleski Dejli telegraf je obavio priču o simboličnom usvajanju. Reljić je nakon kontakta sa Rajnerom preko fejsbuka rešio da o ovoj priči napravi film. Iako sa veoma limitiranim sredstvima koje je mogla da obezbedi njegova matična kuća on je iskoristio priliku kada je Eva Mozes Kor došla iz Amerike u Evropu da svedoči na suđenju Oskaru Greningu, knjigovođi iz Aušvica i zajedno sa Rajnerom dogovorio se da njih dvoje ispričaju svoju priču pred kamerama. Rezultat je veoma potresan i emotivan film u kojem Eva i Rajner govore o svojim porodicama o bremenu i krivici i praštanju. Nakon snimanja a tokom rada na filmu usledio je duži period istraživanja, prikupljanja podataka, fotografija, dokumentarnog materijala da bi na kraju sve se sklopilo u film koji je bio veoma zapažen na svim međunarodnim festivalima dokumentarnih filmova. Prema rečima samog autora on je ovoj film pre svega posvetio stradanju 10.000 bačkih Jevreja koji su stradali u nacističkim logorima. Među njima je bilo i pripadnika bečejskih jevrejskih porodica.
Nakon projekacije filma bečejski srednjoškolci su skoro sat vremena razgovarali sa Aleksandrom Reljićem o fašizmu, Holokaustu o tome koliko oni znaju o istorijskom kontekstu u kojem se dogodio ovaj pogrom, o paralelama sa današnjim vremenom i porastom ksenofobije, fašizma i rasizma kod nas i u svetu.
