Dom zdravlja: Tribina o prevenciji

U okviru Projekta za inovativne usluge za poboljšanje života žena u opštini Bečej održana je sredinom prošle nedelje tribina u organizaciji Doma zdravlja Bečej o značaju prevencije bolesti. O prevenciji, o zdravim načinima života, o mentalnom zdravlju su govorili dr Biljana Jovanović, specijalista opšte medicine koja je istovremeno i predsednica Saveta za zdravlje SO Bečej, dr Aleksandra Novčić takođe specijalista opšte medicine, dr Mirjana Dimitrašković-Ivezić dr psihijatrije i psihoterapeut i Dragan Banović, glavni tehničar Doma zdravlja Bečej. Medijator tribina bila je Jelena Brankov Čerevicki koja je u Opštini Bečej zaposlena kao šef odseka za ljudske resurse i zajedničke poslove i koordinator poslova za oblast rodne ravnopravnosti i koordinator ovog projekta.

Jelena Brankov Čerevicki je na samom početku predstavila projekat: u pitanju je serija obuka, tribina i radionica za žene koje su namenjene sticanju znanja i veština u koje će se uključiti i sve institucije u opštini Bečej iz socijalne i zdravstvene zaštite. Pored Doma zdravlja na isti način predstaviće svoj rad i Gerontološki centar i Centar za socijalni rad. Gradsko pozo-
rište kao ustanova kulture takođe je učesnik u ovom projektu i iz svoje redovne produkcije i reperotara izdvojili su tri predstave. Projekat je podržan od Ministarstva uprave i lokalne samouprave koje je opštinu Bečej nagradila kao najbolju lokalnu samoupravu za prošlu godinu u oblasti ravnopravnosti. Projekat je takođe podržan i od vlade Švajcarske koja našu zemlju pomaže kroz svoj program Swiss Pro kao i od strane Kancelarije UN za projektne usluge i SKGO.

„U Domu zdravlja u ovom momentu imamo sve specijaliste koji nam pripadaju osim oftamologa, jedan lekar je još uvek na specijalizaciji a dok ne završi specijalizaciju imamo doktorku koja dolazi dva puta nedeljno, tako da ipak nekako funkciniše i ta služba, snalazimo se nekako zahvaljujući i lokalnoj samoupravi i samoj organizaciji u okviru naše ustanove” – rekao je o organizaciji zdravstvene službe u našoj opštini glavni tehničar Dragan Banović.

Dr Biljana Jovanović je govorila o važnosti i pojedinačnim oblicima prevencije zaraznih i nezaraznih hroničnih bolesti.
„Prevencija bolesti predstavlja sve aktivnosti koje možemo sprovesti da se pojava bolesti spreči ili da se na vreme otkrije. Širenje mnogih zaraznih bolesti možemo sprečiti nekim preventivnim aktivnostima a ranim otkrivanjem znatno se smanjuje smrtnost od hroničnih nezaraznih bolesti“ – rekla dr Jovanović.

Kada su u pitanju zarazne bolesti, što je ovih meseci posebno aktuelna tema, dr Jovanović je rekla: „Preventivne mere koje možemo da sprovedemo su pre svega kolektivni imunitet o kojem se dosta pričalo ovih meseci i zašto je on važan. U jednoj populaciji nikako ne možemo sve ljude vakcinisati odnosno imunizovati, ni najbolji zdravstveni sistem na svetu to može da uradi jer postoje uvek slučajevi da neko nekada ne može da primi tu vakcinu zato što je alergičan na neke od sastojaka. Evo i sada kad smo organizovali vakcinaciju od sezonskog gripa mi pitamo da li ste alergični na jaja, na streptomicin to su sastojci koji se nalaze u toj vakcini i ako neko ima alergiju jednostavno ne sme da je primi. Pa je tako npr. najveći procenat vakcinacije potreban za morbile koje su izuzetno zarazno oboljenje i procenjuje se da jedna bolesna osoba zarazi od 12 do 18 drugih osoba. Za morbile je potrebno da 95 posto stanovništva bude vakcinisano da se stvori kolektivni imunitet. Sezonski grip nije tako zarazna bolest pa je od 50 do 75 posto stanovništva potrebno da bude vakcinisano, procenjuje se da jedna zaražena osoba zarazi 2 do 4 osobe. Zahvaljujući vakcinaciji iskorenjene su velike boginje a na dobrom putu je da bude iskorenjena i dečija paraliza. Postizanje kolektivnog imuniteta bez vakcinacije samo zarazom cirkulišućeg sloja tog divljeg virusa samo zarazom je riskantna taktika i može imati veliku smrtnost. Ono što možemo ipak da poštujemo sve higijenske mere o kojima se svakodnevno priča. Dok traje ovaj novi talas kovid epidemije izbegavajte kontakte sa većim brojem ljudi, održavajte odstojanje od najmanje jedan i po metar i ono što je važno ako imate simptome prehlade ili gripe, povišenu temperaturu, bolove u mišićima i zglobovima, kašljete, kijate i boli vas grlo, imate otežano disanje, povraćate obavezno ostanite kod kuće, ugovorite pregled. Nemojte ići u kolektiv i održavati kontakte sa drugim ljudima. Moramo i sami biti odgovorni. Pored toga često provetravajte prostorije u kojima boravite i čistite ih sredstvima za dezinfekciju“ rekla je dr Biljana Jovanović.

Dr Biljana Jovanović je govorila i o hroničnim nezaraznim bolestima koje su specifične i za ovo naše podneblje: „One neke osnovne o kojima najviše pričamo jesu maligne bolesti, bolesti srca i krvnih sudova, hronične bolesti pluća i šećerna bolest. Veoma veliki broj stanovnika boluje od nekih od ovih oboljenja i svakodnevno ove bolesti odnose živote, pre svega zato što se kasno otkriju. Neke od razloga za kasno otkrivanje ovih bolesti je nepostojanje i zanemarivanje simptoma koji se javljaju u ranom stadijumu bolesti pa samim tim i kasno se javljaju lekaru, nedovoljnoj informisanosti o bolesti i faktoru rizika za njihovo nastajanje i strah od dijagnoze i belog mantila koji je verujte veoma prisutan. Faktori rizika i štetne neavike koje ugrožavaju jesu pre svega pušenje, duvanski dim sadrži preko 7000 različitih jedinjenje među kojima je preko 50 jedinjenje opasnih po zdravlje, mi ne pričamo ovde o nikotinskoj zavisnosti, nikotin više nije taj osnovni štetni faktor nego još gomila drugih hemikalija kojima se duvan tretira da bi izazvao što veću zavisnost, sa svakim udahom dima svi ovi sastojsci dospevaju u pluća, iz pluća pravo u krvotok i nakon toga se tim putem raznose do svih delova tela. Dakle, pušenje ne šteti samo plućima, šteti celom organizmu. Ostali faktori rizika su i fizička neaktivnost, gojaznost, emotivni stres…
Sistematski pregled je jedan od načina da se sve ove bolesti rano otkriju ili da se spreči njihov razvoj. Sistematski pregled je preporučeno da se obavlja jednom u pet godina za stanovnike starosti od 19 do 35 godina, a kod starijih od 35 godina jednom u dve godine. Pored sistematskog doktorka je govorila i o ciljanim preventivnim pregledima kao što su za rano otkrivanje određenih bolesti: pregled za rano otkrivanje raka debelog creva (osobe starosti od 50 do 69 godina kod svog izabranog lekara mogu da obave taj pregled, taj pregled treba da se ponovi svake druge godine ukoliko je negativan nalaz), pregled ranog otkrivanja raka dojke (generalno za žene starije od 19 godina; a starije od 45 godina se upućuju na mamografski pregled jednom u dve godine ukoliko ne postoje neki faktori rizika koji bi iziskivali da se to radi češće, pregled ranog otkrivanje raka grlića materice, pregled ranog otrivanja raka prostate (se radi prilikom sistematskog pregleda za muškarce starije od 35 godina), pregled ranog otkrivanja šećerne bolesti se radi takođe u okviru sistematskog pregleda, laboratorijsko ispitivanje nivoa šećera u krvi i dr.

Dr Aleksandra Novčić je govorila o rizičnim oblicima ponašanja kod mladih i dece, pre svega kada je u pitanju prekomerna upotreba psiho-aktivnih supstanci i alkohola, duvana. Pored toga govorila je i o štetnosti nepravilne ishrane kod mladih i dece (povećanog ili smanjenog unosa hrane, nepostojanje izbalansiranih obroka), nedovoljne ali i prekomerne fizičke aktivnosti. Sve navedeno često dovodi do nasilnog ponašanja i agresivnosti u socijalnim kontaktima koje mladi imaju. Sve veći problem je i sve ranije stupanje u seksualne odnose jer se granica konstatno pomera prema sve nižem uzrastu dece, sad je već ispod 16 godina, i to najčešće bez zaštite što se odražava krajnje nepovoljno na njihovo zdravstveno stanje: neželjene trudnoće, razvijanje ranih karcinoma pa i čak hroničnog steriliteta. Dr Novčić je naglasila da ne postoji uzrast kada je prerano o svemu tome da se razgovara sa decom jer npr. psihoaktivne suspstance su danas deci dostupne i u najranijem uzrastu, u osnovnoj školi. Mladi su veoma osetljiva grupa i neophodno je uključivanje svih, od porodice, preko škole i svih odraslih koji mogu da imaju uticaja. Deca su danas veoma informisana ali je to neusmereno i bez kontrole. Preterana upotreba interneta je takođe jedan od velikih problema i kada su u pitanju i pomenute (dez) informacije i igrice koje često izazivaju, stimulišu agresiju. Potrebno je sa decom razgovarati, eventualno ograničiti upotrebu interneta, pomno pratiti šta čitaju, gledaju i igraju onlajn. Zabraniti nešto što veliki broj dece radi, sluša ili gleda je veoma teško jer deca koja ne dele ta intersovanja sa ostalima obično su socijalno i društveno isključena iz kolektiva. Još jedan od velikih problema danas je i zanemarivanje učenja i napuštanje škola posebno kod dece iz socijalno ugroženih porodica što kasnije dovodi do problem sa zapošljavanjem i ostvarivanjem egzistencije.

Dr Mirjana Dimitrašković-Ivezić je govorila o mentalnom zdravlju stanivništva o kojem je neophodno povesti računa u smislu prevencije isto kao i kad je telesno/fizičko zdravlje u pitanju. „Mentalno zdravlje čini da se sve naše sposobnosti potencijalno realizuju. Podatak da u ovom trenutku na našoj planeti gotovo milijardu ljudi boluje od nekog mentalnog poremećaja ukazuju koliko je naše mentalno zdravlje bitno. Gotovo svake godina oko 3 miliona ljudi umre od posledica preterane konzumacije alkohola, gotovo svakih 40 sekundi neko izvrši suicid. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije depresija je na lestvici broj jedan po invalidnosti (onesposobljenosti). To je oboljenje koje se javlja između 15 i 45 godine, u vreme kada je čovek najproduktivniji. Ako se na vreme ne dijagnostifikuje ostavlja duboke posledice na mentalno zdravlje osobe ali i na porodicu i celokupnu zajednicu. Mere koje se sprovode u u očuvanju mentalnog zdravlja su promocija i prevencija“ – rekla dr Dimitrašković-Ivezić.