Државна ревизија о раду општинске управе Бечеј и буџетских корисника
На крају 2018. године Државна ревизорска институција је објавила извештај за 2017. годину о налазима након ревизије финансија општинске управе и других буџетских корисника. Званично доставила је 11 примедби на рад али је, када се детаљније погледа извештај, веома симптоматично да се неке грешке или нерегуларности у финансијама и раду упорно понављају у појединим установама и да су у питању прилично велике суме у појединим установама.
Државна ревизорска институција има углавном саветодавну функцију и све појединачне примедбе који су у извештају се односе на сад већ давно завршену 2017. годину и све су то већ одавно завршени „послови“. Примедбе су углавном о томе, да су поједине институције без поштовања законских прописа о јавним набавкама, најчешће мале вредности, вршили набавке и куповине које су већ одавно реализоване, уговорени послови или услуге су реализовани и исплаћени, погрешно обрачунаване плате или путни трошкови су подељени као и накнаде за запослене по уговору на одређено време који крше уредбу о забрани запошљавања. Дакле,чак и уколико је ово све исправљено у 2018. години и поступано према примедбама ове институције остаје и даље питање како је до тога дошло и због чега све ово није уочила интерна буџетска контрола. Посебно када су у питању јавне набавке, па и малих вредности који су ишле без више понуђача што је већ одавно стандардна пракса, а да на то нико код извештаја о раду ових предузећа није ставио примедбу или исконтролисао. У УСКАО „Ђорђе Предин Баџа“ плате су обрачунаване према погешним основицама, исплаћивани су путни трошкови и за време празника када нису радили, фаворизовани неки добављачи или предузећа, у забавишту је чак 18 особа више било запослену по уговору него што је то дозвољено, сама општина је потписивала уговоре са извођачима без три понуде. Све ово је требало да буде видљиво у годишњим извештајима о раду ових буџетских корисника. Државна ревизорска институција нема ингеренције да интервенише, кажњава, позива на одговорност или покреће било какве поступке али би требало да ипак постоји нека консеквенца за ове поступке (чак и ако је то било пре скоро две године), јер свака од ових установа или институција има одговорна лица као и сама општинска управа.
Општински буџетски инспектор, Ђорђе Попов ја на наше питање због чега ове примедбе које је ДРИ дала у извешају нису биле видљиве општинским финансијски органима контроле и у финансијским извештајима буџетских корисника на крају године рекао да су у питању углавном примедбе које се односе на финансијске трансакције које не подлежу редовној контроли на месечном нивоу од стране буџетске контроле и да је ту први филтер одељење за финансије, осим ако се циљано не иде у детаљнију буџетску контролу корисника. Што се тиче примедби око спровођења јавних набавки као и примедби који се односе на вишак запослених ту постоје околности где су у питању другачија тумачења закона и регулативе али и конкретних потреба да се одржи функционалност рада установа. Ђорђе Попов нам је такође рекао да још треба да прецизније прочита овај извештај, али и да ДРИ има мало строжији приступ јавним финансијама и законској регулативи и да је то често тешко спровести на тако строг начин у пракси како то захтева ова институција.
Издвајамо из извештаја:
„Општина Бечеј је у 2017. години преузела обавезе у износу од најмање 31,3 милиона динара изнад одобрених апропријација (од чега се 27,5 милиона односи на дуг од пре 2010. године); преузела обавезе или извршила исплату за набавку, добара, услуга и радова у износу од најмање 121,8 милиона динара, што није у складу са Законом о јавним набавкама (од чега 22,4 милиона без спроведеног поступка јавне набавке и 99,4 милиона динара без поштовања законских процедура у поступцима јавних набавки) и исплатила најмање 8,1 милиона динара запосленима више од дозвољеног износа.
Директни и индиректни корисници буџетских средстава општине Бечеј су у току 2017. године преузели обавезе по рачунима и уговорима преко одобрених апропријација у износу од 31,3 милиона динара и то: (1) УСКАО „Ђорђе Предин Баџа“ Бечеј 28,9 милиона динара (од чега је 27,5 милиона дуг од пре 2010. године) ; (2) Општинска управа 2 милиона динара, (3) Председник општине 247 хиљада динара; (4) Градско позориште 115 хиљада динара и (5) Туристичка организација 61 хиљада динара. Општина је закључила уговоре на процењену вредност уместо на вредност коју су понудили понуђачи, као последица, јер није утврдила количину добара/услуга.
Директни и индиректни корисници буџетских средстава општине Бечеј су набављали добра, радове и услуге без спроведеног поступка јавне набавке, а да нису постојали разлози за изузеће од примене Закона о јавним набавкама и без доказа да је наручилац обезбедио конкуренцију на начин да су позвана најмање три понуђача која су способна да изврше набавку и поднесу понуду. Применом погрешно утврђених коефицијената, основица, погрешно обрачунатих додатака, помоћи запосленима и накнадама за рад члановима комисија и других радних тела, директни и индиректни корисници буџетских средстава су извршили расходе запосленима што није у складу са законским прописима.”
Цео извештај се налази на сајту Државне ревизије и ту можете пронаћи детаљније које је примедбе ова институција дала за сваку од наведених буџетских корисника као и за саму општинску управу.