Душан и Јован Милојевић

ДУШАН  МИЛОЈЕВИЋ

(24.03.1967-21.12.1995)

Бато мој, тридесет дугих година пролете чини ми се као трен, али туга, бол и празнина ме
подсете колико ми пуно недостајеш. Али једног дана ћу те поново загрлити
без страхова, без боли, без растанка.

 

ЈОВАН МИЛОЈЕВИЋ

(20.05.1941-13.10.2025)

Тајо мој,
знам да душа никада не умире и да си ту уз мене и даље ме чуваш и волиш.
Остају прелепе успомене и дивно време проведено заједно.
Хвала ти за сваку твоју реч утехе, подршке и љубави.
Извини за сваку сузу коју си пустио због ене.
Био си ми диван и брижан отац.
Живим и дишем још јача – за тебе тајо.

Весна