ЕТШ: Састанак УО Заједница економских, правно-биротехничких, трговинских и угоститељско-туристичких школа Републике Србије

У Економско-трговинској школи у Бечеју је прошле недеље било организовано заседање Управног и Надзорног одбора Заједница економских, правно-биротехничких, трговинских и угоститељско-туристичких школа Републике Србије чији је члан и бечејска Економска школа. Ови годишњи састанци одржавају се сваке године у другом месту па је овог пута ред дошао и на бечејску ЕТШ да буде домаћин састанка.

Ова организација броји негде око 150 школа са територији целе Србије а чланови УО и НО који су посетили Бечеј били су из 15 школа лоцираних широм Србије.

„Теме на састанку су нам биле везане за разне актуелности из нашег домена рада. На јучерашњем састанку смо највише разговарали о републичким такмичењима ученика који треба да се одрже ове године од марта месеца па све до маја. Наравно разговарали смо и о разним другим актуелностима у просвети а које се тичу наших образовних профила ученика. Имали смо и госта,  Марка Селаковића са универзитета у Дубајиу који ће ученицима наших школа које су у Заједници понудити стипендије за студирање тамо.“ – рекла нам је Зорица Маровић, чланица УО Заједнице.

„Један леп обичај је што се ови састанци одржавају увек неком другом месту јер идеја је да се обиласка саме школе обиђе и град и знаменитости. Поред тога то је и добра прилика да извагамо, упредимо и да видимо где се наша школа налази у односу на друге у смислу квалитета. Оно што смо и овог пута потврдили је да смо ми школа која у односу на друге заиста нема чега да се стиди. И када то кажем није то само у односу на школе у Србији него и у односу на школе у европским земљама, и то развијеним европским земљама. Ја сам јако поносна на то и морам да напоменем да, пре свега, нашу школу чине људи, наши ученици али посебно настав-ници. Нисмо ми џабе добили националну награду за квалитет у области „људски ресурси“ јер окосницу и стубове ове школе чине првенствено наши наставници. Што се тиче овог нашег данашњег састанка, наши гости су јако задовољни посетом. Углавном су у питању гости из централне Србије па им је ова војвођанска ширина јако занимљива. Прошли смо кроз Горански парк а након овог састанка нас очекује организована шетња мада су они већ у неким паузама прошетали поред Тисе и до Доњег парка, обишли Спомен кућу браће Тан. Ја сам ипак ово време искористила да направим малу „промоцију“ Бечеја, да их позовем и да нам доведу у Бечеј екскурзије.

Показали смо им, наравно, и саму школу. Наша школа има и добар положај у граду, на лепом је месту и то је чини јединственом али морам да напоменем и да је јако важно то што се школа лепо одржава, чак можда и много више него што нам то реалне могућности дозвољавају. То можемо да захвалимо Општини Бечеј јер скоро сви сазиви СО Бечеј и Општинска управа од када сам ја директор знали су да цене квалитет Економске школе и у складу са својим могућностима су улагали у њу. А исто тако то се не би десило да ми нисмо јако пуно конкурисали на разне конкурсе са пројектима и јако пуно новца је ушло из донација, односно из пројеката и конкурса. Поред тога сматрам да је значајно и то да смо и родитељски допринос, иако скроман на прави начин улагали и пласирали. Родитељи наших ученика су  највећи донатори континуирано, можда ту  не можемо да рачунамо на нека велика средства али су она непрекидна, посебно у последњих 5,6 година.“ – рекла је Гордана Ковачев, директорица Економско-трговинске школе.

Искористили смо и прилику да питамо Гордану Ковачев о радовима на санацији учионица на спрату који су недавно завршени, шта је следећи корак и који су планови за даљу реконструкцију школе.

„Ми смо имали проблем јер нам је инспекција 2020. године затворила једну учионицу на спрату јер нам је плафон почео да се урушава. Ми, наравно, имамо онај велики пројекат спреман за адаптацију и санацију школе већ читав низ година и тај пројекат је велик и подељен је у четири фазе. Те четири фазе су кров и арматурна мрежа, први спрат, приземље са сечењем влаге и сређивање фасаде. Ми смо сада ето почели од ове фазе која се односи на спрат из разлога што смо морали да санирамо таван. Мењали су се и држачи крова. Ребалансом општинског буџета из јула месеца прошле године добили смо средства да део те фазе, улични део првог спрата, рестаурирамо. Саниран је прво кров, спуштени су плафони, дошло је коначно и ново осветљење које је много квалитетније, исхобловани су паркети, замењене су и нове плочице, окречено и ово што сада видите на првом спрату показује да тако треба да изгледа и остатак школе. Но, то сад више није у моћи једног директора школе ту морају друге институције да нам помогну. Надам се да ћемо бар на неком конкурсу добити ускоро да завршимо ову фазу која би требало да подразумева и санацију степеништа … па онда идемо даље. Процентуално доста тога је урађено, од 17 учионица само седам није доживело комплетну рестаурацију и половина ходника. Санитарни чворови и наши тоалети су још од 2002. године комплетно санирани, када смо се и прикључили на градску канализацију и од тада ми их сами одржавамо, имамо сјајног мајстора и мењамо шта је потребно. Водимо рачуна о томе и за то не тражимо средства. Неколико пута је рађена и реконструкција електроинсталација, фарбање дрвенарије и др. Када је у питању овај последњи пројекат у односу на предрачунску вредност ових радова које је финансирала Општина Бечеј која је била негде око 5.8 милиона пројекат је ипак био мало скупљи јер нас је ухватила и промена цена, неких 300-400 хиљада динара је потрошено за ову реконструкцију учионица.“ – рекла је Гордана Ковачев.