Гимназија Бечеј: И спорт и знање

Гимназија Бечеј ове године отворила је још једно одељење у овој школској години и то Одељење за ученике са посебним способностима за спорт, углавном намењено средњошколцима који желе да се професионално у будућности баве спортом и који већ постижу врхунске резултате у спорту којим се баве. Током пролећа ове године, пред упис у средње школе било је заиста велико интересовање за ово одељење како ученика тако и родитеља и тренера бечејских клубова који су и иницирали да се покрене читав поступак отварања овог школског смера који је захтевао, пре свега, одобрења у Министарству просвете за отварање још једног гимназијског одељења и то овог профила у условима када је све мање деце у школама и када скоро све школе губе одељења сваке године. У нову школску годину уписано је 14 ученика који ће паралелно са стандардним гимназијским образовањем имати и прилагођен програм рада да могу да одржавају свакодневне тренинге, да раде припреме и да учествују на такмичењима у зависности од спортова којима се баве. Већина од њих већ сада постижу добре резултате у спортовима којима се баве што је и раније изискивало пуно времена и посвећеност тако да њима балансирање између напорних тренинга и школе није нека новина. Сада су добили прилику да им и школа изађе у сусрет и да прилагоде и максимално искористе време да добију квалитетно гимназијско образовање које ће их усмерити на даље школовање али и да се припреме за неко евентуално будуће професионално бављење спортом или другим занимањима које имају додира са спортом.

Након скоро месец дана од почетка школске године обишли смо у бечејској Гимназији прво спортско одељење које је ове године уписано у ову образовну установу и разговарали са ђацима овог одељења да ли су задовољни начином рада у оквиру овог школског програма. Разговарали смо и са наставницима и са директором Гимназије, Миодрагом Басарићем о томе на који начин је било потребно да се прилагоди школски програм на нов начин рада у овом одељењу али и у комплетно целој овој образовној установи.
Кроз разговор са ученицима овог одељења сазнали смо да већина од њих бави се различитим спортовима што изискује и тренинге у различитим терминима.

Оно што је свакако предност је да Бечеј има одличну спортску инфрструктуру и то углавном у близини школе што је вероватно био и један од разлога зашто је Министарство просвете и одобрило отварање овог одељења. Ученици не губе време на превоз до спортских терена, теретане, базена, реке јер им је то све ту у непосредној близини школе.

Са ученицима смо разговарали пре свега о томе да ли је и колико тешко и напорнао тренирати паралелно и редовно ићи у школу. Већина он њих сматра да је распоред који тренутно имају прилично „густ“ и да за сада траје процес прилагођавања, као и да ће ускоро када почне сезона припрема и такмичења и паралелно са тим и озбиљније учење то бити прилично велик изазов да све постигну. Полако хватају ритам са обавезама. Наравно, као и сви ученици у свим школама пожалили су се да немају много слободног времена, да им домаћи задаци остају за време негде између часова и вечерњих тренинга или за касне вечерње сате након тренинга… Кажу да за неке друге школске активности, ваннаставне програме или секције немају времена и да у томе за сада већина од њих не учествује. Школски програм се према њиховим речима не разликује много од осталих одељења и да само на „природном“ смеру имају мало „јачу“ математику и то је све. Кажу да тренинзи јесу напорни али да су на то навикли, имају своје старе тренере, ту се ништа битно није променило. Неки од њих имају и по два тренинга дневно укључујући и неке кондиционе тренинге у теретанама поред спортова којима се баве. Уче углавном касно поподне или увече. Свесни су тога да ће тај темпо морати да издрже следеће четири године али ово је тек почетак јер код већине сезона такмичења још није почела као ни неке озбиљније припреме за такмичења. Веаома мали број ученика овог одељења је заинтересован за студирање на факултету спорта и физичког васпитања, углавно себе виде или у професионалном спорту или не неким другим факултетима али за већину је то одлука коју још увек не могу да донесу.

О томе како се колектив школе прилагодио на још једно одељење и са посебним програмом разговарали смо са директором школе, Миодрагом Басарићем.
„Нама је први изазов био за сада распоред часова, како уклопити њихове спортске активности са наставом. У неким већим градовима где постоји овакав школски смер је то решено тако да настава почиње у 10 сати али ми имамо и одређен број деце који су путници. Такође имамо и одређен број деце који немају јутарње тренинге па би њима тај период до 10 часова био празан и онда смо се договорили да покријемо та два часа, за време када су неки од њих на тренингу, да остали имају часове у школи а када заврше са тренингом да остану на седмом и осмом часу, то је начешће решено са часовима физичког васпитања и са часовима из предмета Здравље и спорт и уз грађанско и вероннауку тиме покривамо те празнине у распореду.

Други изазов нам је био да ученике који су на мађарском наставном језику завршили основну школу уклопимо у редовну наставу на српском, имамо два таква ученика. Ми смо се потрудили да им за то обезбедимо додатну подршку у договору са наставницима који предају на мађарском језику да им додатно пруже помоћ, набавили смо им и уџбенике на мађарском језику и мислим да ће то бити све мањи проблем како време буде одмицало. Имамо и ученика који је у Немачкој завршио основну школу који такође има проблем са језиком. Језичка баријера и распоред су нам били неки изазови, дакле, током овог првог месеца.

Оно што је најбитније све спортске и друге активности никако не желимо да иду на штету знања па тако сваки договор са ученицима индивидуално долази у обзир од редовног присуства настави преко кобиноване или онлајн наставе током трајања припрема или такмичења. Да ли ће радити контролне задатке у возу или авиону на путу ћемо се договарати али морају их одрадити и морају постићи знање који се од њих у Гимназији очекује и које се поставља као захтев и пред остале ученике на природно математичком или друштвеном смеру. Све остало је ствар промене приступа јер ситуација је веома шаролика и што се тиче језика, обавеза и све то треба помирити. У наредном периоду желимо и да им мало отворимо учионице за специјалне посете наших олимпијаца и других врхунских спортиста из Бечеја, али и шире, да дођу и одрже предавања,то би било једном месечно, највероватније средом, шести или седми час. Намера нам је да када ускладимо све те обавезе и кад све ово профункционише на прави начин следеће године имамо и више пријављених ученика за овај смер. До сада је то била велика непознатица и нама и деци и родитељима, најчешће неко размишљање је ишло ка томе да ли ће они добити адекватно гимназијско знање и то нам је први циљ да то докажемо. Спортско одељење је по структури часова на неки начин ближе природно математичком смеру него друштвеном, због уџбеника који се користе и градива, неки предмети друштвеног смера померени су за касније у току четири године пре свега часови уметности, латински и сл. Уз специфичне „спортске“ предмете имају сличну норму часова математике, матерњег језика, физике, хемије… Ја сам оптимиста да ћемо ми следеће године имати више пријављених ученика за овај смер. Ми смо у оном прелиминарном кругу уписа имали много више пријава, ученици и родитељи су прикупили сву документацију од клубова и поднели пријаве али су се неких недељу дана пред сам упис поједини предомислили. Мој утисак је да је бар половина од њих то урадила због тога што нису тачно знали шта их чека и родитељи и они су се плашили да на овом смеру неће бити озбиљног учења, да ће бити више спорта а мање знања тако да је у току ове година на нама да покажемо да то није тако.“ – реако нам је директор Басарић.