Gradski muzej Bečej: Izložba naoružanja „Od kamena do kuršuma“

Izložbom „Od kamena do kuršuma“ Gradski muzej u Bečeju posle duže pauze ponovo je otvorio svoja vrata za posetioce. U novoobnovljenoj maloj sali Muzeja postavljena je zajednička autorska izložba kustosa-istoričara Nemanje Karapandžića i kustosa-arheologa Raška Ramadanskog oružja i vojna opreme iz fundusa Gradskog muzeja. Realizaciju ove izložbe pomogli su i Ministarstvo kulture Republike Srbije i Fondacija Betlen Gabor kao i Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine. 

Izloženo je ukupno 145 izabranih eksponata (42 predmeta iz arheološke zbirke a 103 istorijske zbirke) iz fundusa Muzeja koji su tematski postavljeni da prikažu istorijski razvoj naoružanja od bronzanog doba pa do perioda SFRJ, negde do sredine 20. veka. Ova postavka je paralelno i svojevrsni prikaz istorijskog i civilizacijskog razvoja društva u smislu tehnološkog progresa koji neminovno prati i istorijski razvoj naoružanja. Ratni sukobi za koje je naoružanje pravljeno su deo turbulentne istorije prilično kompleksnih istorijskih konteksta u kojima su živeli brojni narodi na teritoriji bačkog Potisja od drugog milenijuma pre nove ere do sredine 20. veka. Ono što takođe karakteristično za ovu izložbu je i da je većina eksponata koji su izloženi tj. dobar deo celokupnog fundusa prikupljen iz lokalnih izvora. Uglavnom su u pitanju donacije lokalnog stanovništva, Bečejaca, čije su sudbine ili sudbine njihovih predaka, porodica, duboko vezane za periode ratnih sukoba u ovom delu Vojvodine. Oružje, vojna oprema, odlikovanja, uniforme sve su to materijalna svedočanstva o plemenima i vojskama koje su kroz istoriju prolazile ovim prostorima, o kulturama i državama koje su se smenjivale i nestajale. 

Hronološki izložba počinje primercima hladnog naoružanja uključujući i najstariji predmet iz arheološke zbirke, kada je u pitanju oružje, bojna sekira iz bronzanog doba (1600-1200 godine p.n.e) ali iz tog, i kasnijih perioda, tu su i koplja, bodeži, drške mača, strele, kameni projektili i dr. Prvi primerci naoružanja od gvožđa datiraju iz perioda mlađeg gvozdenog doba kada su se na ovim prostorima naselili Kelti u 4. veku pre nove ere. Hladno naoružanje u ovoj zbirci svedoči i o tome koliko je naroda i kultura kroz istoriju nastanjivalo ili prolazilo kroz ove prostore u svim istorijskim periodima od najstarijih kultura neolita, preko antičkih vremena do srednjevekovnih migracija i ratova, novoformiranih država koje su već imale organizovane vojske, pešadije, konjice pa do predmeta i naoružanja koji su korišćeni u velikim svetskim ratovima i sukobima karakterističnim za 19. i 20. vek. Ova izložba takođe ima još jednu dimenziju kroz koju paralelno predstavlja i socijalno-društvenu autodestruktivnost ljudske civilizacije koja je od najprimitivnijih oblika naoružanja koje je služilo uglavnom za potrebe preživljavanja i odbrane polako usavršavala sredstva za ratovanje za što masovnije ubijanje i ratne sukobe sa sve većim brojem ljudskih žrtava. Najstarije vatreno oružje koje se može videti na ovoj izložbi je puška kremenjača iz 18. veka. 

„Na početku kada smo se odlučili da realizujemo ovu izložbu ja zaista nisam mislio da će to biti tako komplikovano. Ali i naši recenzenti, dr Mirko Peković iz Vojnog muzeja u Beogradu i dr Predrag Bajić, iz Muzeja Vojvodine u Novom Sadu, su nam odali priznanje jer smo se kao jedan mali muzej uhvatili u koštac sa jednom temom koja je prilično kompleksna. Iskreno ja sam mislio da znam puno o naoružanju i o oružju ali tek kada sam počeo da istražujem i da pišem, da pravim neku sliku u glavi kako će ova izložba na kraju izgledati shvatio sam koliko ja u stvari ne znam i morao sam sve vreme dok smo radili na ovom projektu, a radili smo ga od proleća prošle godine, da konstantno učim, usavršavam se kako bi ova izložba danas izgledala ovako. Izložba oružja i vojne opreme je sastavljena od predmeta iz fundusa našeg muzeja. Nazvali smo je od „Od kamena do kuršuma“. Mislim da već iz naslova mogu posetioci da pretpostave da će ovde moći da vide primerke naoružanja od praistorije pa sve tamo do druge polovine dvadesetog veka. Izložbu je preko sredstava na osnovu konkursa podržalo i Ministarstvo za kulturu i informisanje a mi smo u sklopu ova izložbe uspeli, pored konzervacije većeg broja predmeta, štampanja kataloga i izložbenih panoa uspeli da za sredstva koja smo dobili na konkursu muzej obogatimo i sa devet novih izložbenih staklenih vitrina koje ćemo koristiti i za ostale izložbe koje budemo radili. Ja se zaista nadam se da ćemo uskoro moći i da koristimo veliku salu za nove izložbe ali i stalnu postavku jer kao što vidite danas ovo je samo jedan mali deo našeg bogatog fundusa. Ljudi su često iznenađeni koliko imamo eksponata koje muzej u Bečeju čuva u svojim depoima i bilo bi stvarno šteta da se sve to ne nađe na nekoj stalnoj postavci koja bi bila neka lična karta opštine Bečej.“ – rekao je Nemanja Karapandžić

Bečejcima preporučujemo da posete ovu izložbu u Gradskom muzeju koja će trajati negde do kraja aprila meseca i da obavezno zatraže od zaposlenih katalog izložbe koji je veoma lepo opremljen ima dobar prikaz svih predmeta koji su izloženi i propratne tekstove o razvoju oružja, o ratovima, istoriji ovih prostora i dr. 

Direktor Gradskog muzeja Akoš Tojzan najavio je i novo radno vreme muzeja od 9 do 17 časova svakog radnog dana a vikendom će biti otvoren za grupne posete po dogovoru.