Градски музеј Бечеј: Вече на Шлајзу

У оквиру манифестације „Ноћ музеја“, са недељу дана закашњења због временских услова, на Шлајзу је одржана изложба и презентација коју је Градски музеј Бечеј организовао заједно са Туристичком организацијом Бечеј.

Ово је била јединствена прилика да грађани Бечеја, после више од деценије од како је постројење у оквиру „Видиковца“ и Шлајза реновирано, поново уђу у тај атрактиван изложбени простор. Реконструкција унутрашњости преводнице испод Видиковца и споменика била је завршена 2011. године и претворена у изложбени простор са паноима са историјатом постројења и изградње турбине, начином и принципом рада машина које се налазе у оквиру тог простора и испод самог Шлајза, са старим фотографијама и документима које су нађене у архивама.

Према тадашњим плановима овај простор испод Видиковца требало је да заживи и да буде јединствен изложбени простор у туристичкој понуди Бечеја. Више од деценију он је био под кључем и недоступан за посетиоце.

На овој изложби презентацију о „Подводној баштини Бечеја“ урадио је и презентовао кустос археолог Рашко Рамадански. Он је говорио о веома занимљивим открићима које су археолози открили под водом у Тиси у близини Бечеја.

Једна од тема била су и фосилни остаци плеистоценских мега фауна, оријашких животиња леденог доба (пре свега вунастих мамута), који су у кориту реке али и на обалама у више наврата  пронађени и сачувани.

Друга тема била је, наравно, прича о Бечејској тврђави која се налази сада ближе Новом Бечеју али је свакако везана за настанак Старог Бечеја као насеља јер је након минирања тврђаве 1701. године започело насељавање бачке обале становништвом.

Рашко Рамадански је један део предавања посветио и великим речним несрећама и бродоломима, остацима потопљених бродова који су потонули у непосредној близини града. Приче о потапању два брода посебно су заокупиле пажњу како предавача тако и посетилаца, то су били путнички брод „Стари Бечеј“ који је потонуо 1931. године и брод „Банат“ који је 1939. године потонуо након судара са бродом „Принцеза Јелена“.

Предавања о Великом Бачком каналу, о његовом историјату и изградњи две преводнице с краја 18. и почетка 19. века присутним грађанима одржао је виши кустос историчар Немања Карапанџић.

„По први пут смо пред посетиоце ове изложбе изнели неке фотографије и документа који до сада нису били доступни јавности. Ово је само почетак новог пројекта музеја, идеја је да што чешће излазимо изван оквира наше зграде и изложбеног простора. Да на неким атрактивном локацијама у граду одржимо овакве изложбе, предавања, све у циљу приближавања нашим посетиоцима наших архива. Ми баштинимо у нашим збиркама изузетно драгоцен материјал као што су оригинални планови Алберта Хајнца, о самом Шлајзу, из 1895. године као и о турбинском постројењу из 1903. године.“ – рекао је Карапанџић.

Како је речено на овој изложби, Градски музеј већ сада припрема велику изложбу на тему Шлајза, преводнице и Великог бачког канала. Планирају да изложбу конципирају тако да буде „преносива“ да може да „гостује“ по музејима широм Србије али и шире јер, како кажу, Бечејски Шлајз је веома значајан споменик културе и туристички драгуљ наше општине.

На крају након презентација и предавања када је заиста пала „Ноћ музеја“ посетиоци су имали прилике да посматрају небо телескопом са „Видиковца“.