Градско позориште: Биоскоп у башти – Циклус филмова Марлона Бранда

Од 24. до 27. јула очекује вас циклус филмова Марлона Бранда под називом „Глумац звани жеља“. Пројекције у башти Позоришног клуба почињу од 21 час, а улаз је слободан.

Каријеру Марлона Бранда је тешко представити у само четири филма, ма колико они били ремек-дела светске кинематографије. Тим пре јер у овом циклусу публика неће видети „Кума“ или „Апокалипсу данас“. Ипак, два остварења са почетка Брандове каријере – „Трамвај звани жеља“ и „На доковима Њујорка“ – прославила су га и револуционисала глумачку технику Actors Studija коју је Брандо довео до савршенства. Остварење „Млади Лавови“ показује део Брандове каријере након раскида сарадње са ментором Е. Казаном, а својевремено скандалозни Бертолучијев „Последњи танго у Паризу“ био је уз „Апокалипсу данас“ једна од последњих великих улога Марлона Бранда, прво идола младих, симбола побуне, а касније, и у све већој мери, неурозе. Марлон Брандо се уопштено убраја међу пет највећих глумаца свих времена!

Понедељак: „Трамвај звани жеља“

Трамвај звани жеља је филмски класик у режији Елије Казана, снимљен 1951. године по истоименом позоришном комаду Тенесија Вилијамса. Вилијамс је за ову драму 1947. освојио Пулицерову награду. То је прича о јужњачкој жени Бланш Дибоа која после низа личних губитака мора да напусти своје аристократско окружење и потражи уточиште код сестре у трошном стану у Њу Орлеансу. Доследан позоришној представи, филм је лирски и неумољив, са сложеним и контрадикторним ликовима. Главни лик међу њима, Бланш Дибоа, је постала култна фигура у историји филма. Филмска подела је готово идентична као бродвејска осим што је уместо Џесике Танди улогу Бланш добила Вивијен Ли, јер је у то доба била велика звезда. Поред Вивијен Ли и Марлона Бранда у филму играју Ким Хантер, Карл Малден и Алекс Норт. Филм је добитник четири Оскара. Трамвај зван жеља је 1999. године одабран за трајно чување у америчком Националном филмском регистру при Конгресној библиотеци као „културно, историјски и естетски изузетно значајан“

Уторак: „На доковима Њујорка“

После „Трамваја званог жеља“ очекује нас још један филмски класик Елије Казана „На доковима Њујорка“, љубавна-крими драма из 1954. У филму поред Марлона Бранда играју Карл Малден, Ли Џеј Коб, Ева Мари Сејнт, Род Стајгер.

Филм је инспирисан „Злочином на обали“ Малколма Џонсона, серијом чланака објављених у новембру–децембру 1948. у Њујорк Сану, који је 1949. добио Пулицерову награду за локално извештавање, али је сценарио Бада Шулберга директно заснован на његовој оригиналној причи. Филм се фокусира на синдикално насиље и корупцију међу бродарима, детаљно описујући распрострањену изнуду и рекетирање на обалама Хобокена у Њу Џерзију.

„На доковима Њујорка“ је постигао велики успех и код критике и код публике. Добио је дванаест номинација за Оскара и освојио осам, укључујући и оног за најбољи филм, најбољег глумца (Брандо), најбољу споредну глумицу за Сејнт и најбољу режију за Казана. 1997. године, Амерички филмски институт га је рангирао на осмо место за највећи амерички филм свих времена; на АФИ-јевој листи из 2007. био је на 19. месту. Године 1989, филм је био један од првих 25 који је  Конгресна библиотека сматрала „културолошки, историјски или естетски значајним“ и одабрала га је за чување у Националном филмском регистру Сједињених Држава.

Среда: „Млади лавови“

Филм „Млади лавови“ је 1958. режирао Едвард Дмитрик по истоименом роману Ирвина Шоа. Главне улоге играју Марлон Брандо, Монтгомери Клифт и Дин Мартин. Прича се одвија за време Другог светског рата, а говори о нацистичком официру (Брандо) и двојици пријатеља из америчке војске (Клифт и Мартин). Филм је финансијски био пун погодак и кључан за Мартинов повратак на сцену након разлаза с Џеријем Луисом.

Године 1948. Ирвин Шо објавио је свој дебитантски роман „Млади лавови“, наишавши на одушевљење критике и публике задобивши (уз Голе и мртве Нормана Мајлера) ласкав епитет најбољег америчког романа с темом Другог светског рата. Десет година после, роман је филмски адаптиран што није био ни лак ни захвалан задатак.

Уочи Другог светског рата, аустријски учитељ скијања Кристијан (М. Брандо) у Алпима упознаје америчку туристкињу Маргерет. Флерт не прераста у нешто озбиљније, а Маргарет се, суочена с немачким национализмом, враћа у Америку. Њен љубавни пар, певач Мајкл (Д. Мартин), настоји што боље проћи приликом регрутовања у америчку војску где упознаје и младог америчког Јевреја Ноу (М. Цлифт) с којим завршава у истој јединици. Ноа је претходно започео љубавну везу с Хоуп и убрзо се с њом венчао, но у војсци се мора суочити с антисемитизмом који, чини се, не заостаје за немачким… Филм је номинован за три Оскара и добио награду БАФТА за најбољи филм 1959. године

Четвртак: „Последњи танго у Паризу“

„Последњи танго у Паризу“ је егзистенцијална еротска драма у режији Бернарда Бертолучија из 1973. године, у којем поред Бранда играју Марија Шнајдер и Масимо Ђироти. То је прича о америчком удовцу који се упушта у сексуалну везу с младом Парижанком, која би ускоро требало да се уда. Сценарио су написали Бертолучи (како сам каже, на основу својих сексуалних фантазија), Франко Аркали и Ањес Варда. Филм је изазвао велики скандал због сцене аналног секса (уз употребу маслаца). Марлон Брандо је био номинован за Оскара за најбољег главног глумца, а Бернардо Бертолучи за режију.

Филм је премијерно приказан на затварању филмског фестивала у Њујорку 14. октобра 1972. уз велику јавну контроверзу. Филм није имао пројекцију за новинаре због забринутости да се приказује супротно италијанском закону закона пошто италијански цензори нису одобрили филм. За улазницу је давано чак 100 долара. У време када се први пут код нас приказивао филм био је забрањен за малолетне а да деца не би гледала филм пројекције су ишле од 23:00 сати и касније. Данас су сцене које су 1972. године скандализовале свет могло би се рећи наивне у поређењу са оним што се може видети недељом у подне на телевизији. Ипак, морамо вас упозорити да филм садржи неколико експлицитно еротских сцена.

Извор: Градско позориште