Градско позориште: Прва овогодишња премијера

У великој сали Градског позоришта Бечеј одржана је прва овогодишња премијера и то Дечијег драмског студија. Премијера представе „До последњег шаха“ је одржана у среду 4. маја, представу је режирала Анета Туцаков. Она је и адаптирала и прилагодила текст Љубише Ђокића за извођење од стране деце овог узраста. Костиме је радила Габриела Сел а у представи играју мали глумци: Ивана Оњин, Ива Туцаков, Нина Петровић, Душан Ивановић, Лана Племић, Марко Николић, Страхиња Милићев, Николина Попадић, Николај Ерак, Селена Јовановић, Исидора Госпођиначки, Павле Стојшић, Ана Ивановић, Јасна Злоколица и Ања Маринковић. 

Ово је за стандарде Дечијег драмског студија јединствена представа која донекле одступа од уобичајених које дечији ансамбл обично припрема за Мајске игре и за репертоар јер није ни бајка ни комедија. У питању је, условно речено драмски текст који је друштвено ангажован, има комплекснију поруку али довољно јасну, разумљиву и универзалну да је доступна и деци школског узраста. Поред тога и сам рад на представи је био до сада неуобичајен, озбиљнији, ако се гледа из позиције ауторског тима и младих глумаца, било је ту доста истраживања коју су актери и глумци морали претходно да спроведу да би адекватно се припремили за улоге. 

Тим поводом смо разговарали и са редитељком Анетом Туцаков која нам је објаснила како су текле пробе и припреме за ову премијеру. 

• Прошле године смо са представом „Како су постале ружне речи“ отворили тему о лицемерју владара. Без икакве намере, потпуно случајно и представа „До последњег шаха“ се бави истом темом. Овај сјајан текст је написао Љубиша Ђокић још 1981.године. Ја сам га прочитала пре две године и одмах ми се допао, али тада нисам имала довољно деце у групи да бих га радила. Ето, ипак је дочекао својих 5 минута. Ја сам га сама адаптирала и морам да признам да је било тешко, јер оригинал има много више ликова и има чак 80 страна. То је прича о два краља која су се посвађала због честитке за рођендан. Један другом су објавили рат, послали војску у битку, а они су безбрижно седели на својим престолима. Када су сви изгинули, њих двојица су схватили да по правилима шаха не могу један другог да поједу и објавили су „реми“, али више није било никог живог да то чује. На крају су изговорили врло тешке речи „Ми смо се само играли“.

БД: Представа има комичних елемената али свакако није комедија, има доста шаховских термина, колико мислите да ће овакав текст бити разумљив за публику школског узраста? Да ли полако улазите у домен омладинских представа?

• Сама прича је озбиљна, са веома мало комичних реченица, што је за нас био велики залогај јер деца у овом узрасту најчешће играју бајке где су костимирани у принцезе и витезе. Но, показало се да већина глумаца одлично познаје и игра шах, тако да су ми често и сугерисали како да изведемо одређене потезе да публика то схвати, а и да њима буде лакше. Шах је озбиљна стратегија која има пренесено значење. Нису те фигуре случајно ту и у том облику. Поред тога имали су и „домаће задатке“ да истраже значење својих ликова: Гамбитус, Жадуб, Мат, Пат, Пацер, Цуг-Цуг, и испоставило се да су све то неки од стандардних шаховских потеза, и да се ниједан лик не зове случајно баш тако. Такође се у тексту спомињу шаховски изрази као што су Сицилијанка, Ампасана, Мајоритет, шпанско отварање… то смо све истраживали шта значи.

БД: Костими су такође веома интересантни. Деца су донекле маскирана а читава сценографија је естетски прилично визуелно ефектна. И у том продукцијском смислу може да се види јасан помак на пољу професионалније изведбе. Да ли је и то донекле у складу са „озбиљношћу“ представе?

• С обзиром да је у питању шах, ја сам желела да све буде црно и бело, да буде ефектан тај контраст, па су тако сви ликови били од главе до пете обучени у бело и црно. Чак су и маске имали на лицу. Чула сам после премијере да многи нису могли да препознају ко је ко од деце јер су потпуно били маскирани. Још један контраст у том црно/белом свету је и улога Жућка. За потребе представе смо позајмили из млађе групе (из школица глуме) једну преслатку глумицу која је фантастично одиграла залуталу фигуру из „Не љути се човече“ – Жућка. То је баш симпатичан и духовит моменат у тексту. Жућка ће у следећем игрању играти дечак који је живео у Америци и има амерички акценат, тако да ће и то бити веома занимљиво јер се ето и „неке стране силе мешају у игру“.   

БД: Колико је порука представе важна, како ће је публика разумети?

• У представи се у једном моменту чује снимљена реченица као ехо, која би могла да буде порука ове представе…. „Ако си владар запитај се, да ли си и власник државе, и народа, и земље на којој он живи“.

БД: Представу сте припремили и донекле наменски и за Мајске игре које ће бити одржане већ следеће недеље, тако да неће бити неке веће паузе пре поновног играња …

• Да, следеће играње „Шаха“ биће на „Мајским играма“ и баш се сви радујемо. Због озбиљније теме и текста мислим да је ово представа за децу од 11 година па навише. Имамо веома занимљиву представу, другачију, и имамо жељу да је пријавимо на све фестивале за децу. То су нам планови за сада.