Gradsko pozorište: Prva ovogodišnja premijera

U velikoj sali Gradskog pozorišta Bečej održana je prva ovogodišnja premijera i to Dečijeg dramskog studija. Premijera predstave „Do poslednjeg šaha“ je održana u sredu 4. maja, predstavu je režirala Aneta Tucakov. Ona je i adaptirala i prilagodila tekst Ljubiše Đokića za izvođenje od strane dece ovog uzrasta. Kostime je radila Gabriela Sel a u predstavi igraju mali glumci: Ivana Onjin, Iva Tucakov, Nina Petrović, Dušan Ivanović, Lana Plemić, Marko Nikolić, Strahinja Milićev, Nikolina Popadić, Nikolaj Erak, Selena Jovanović, Isidora Gospođinački, Pavle Stojšić, Ana Ivanović, Jasna Zlokolica i Anja Marinković. 

Ovo je za standarde Dečijeg dramskog studija jedinstvena predstava koja donekle odstupa od uobičajenih koje dečiji ansambl obično priprema za Majske igre i za repertoar jer nije ni bajka ni komedija. U pitanju je, uslovno rečeno dramski tekst koji je društveno angažovan, ima kompleksniju poruku ali dovoljno jasnu, razumljivu i univerzalnu da je dostupna i deci školskog uzrasta. Pored toga i sam rad na predstavi je bio do sada neuobičajen, ozbiljniji, ako se gleda iz pozicije autorskog tima i mladih glumaca, bilo je tu dosta istraživanja koju su akteri i glumci morali prethodno da sprovedu da bi adekvatno se pripremili za uloge. 

Tim povodom smo razgovarali i sa rediteljkom Anetom Tucakov koja nam je objasnila kako su tekle probe i pripreme za ovu premijeru. 

• Prošle godine smo sa predstavom „Kako su postale ružne reči“ otvorili temu o licemerju vladara. Bez ikakve namere, potpuno slučajno i predstava „Do poslednjeg šaha“ se bavi istom temom. Ovaj sjajan tekst je napisao Ljubiša Đokić još 1981.godine. Ja sam ga pročitala pre dve godine i odmah mi se dopao, ali tada nisam imala dovoljno dece u grupi da bih ga radila. Eto, ipak je dočekao svojih 5 minuta. Ja sam ga sama adaptirala i moram da priznam da je bilo teško, jer original ima mnogo više likova i ima čak 80 strana. To je priča o dva kralja koja su se posvađala zbog čestitke za rođendan. Jedan drugom su objavili rat, poslali vojsku u bitku, a oni su bezbrižno sedeli na svojim prestolima. Kada su svi izginuli, njih dvojica su shvatili da po pravilima šaha ne mogu jedan drugog da pojedu i objavili su „remi“, ali više nije bilo nikog živog da to čuje. Na kraju su izgovorili vrlo teške reči „Mi smo se samo igrali“.

BD: Predstava ima komičnih elemenata ali svakako nije komedija, ima dosta šahovskih termina, koliko mislite da će ovakav tekst biti razumljiv za publiku školskog uzrasta? Da li polako ulazite u domen omladinskih predstava?

• Sama priča je ozbiljna, sa veoma malo komičnih rečenica, što je za nas bio veliki zalogaj jer deca u ovom uzrastu najčešće igraju bajke gde su kostimirani u princeze i viteze. No, pokazalo se da većina glumaca odlično poznaje i igra šah, tako da su mi često i sugerisali kako da izvedemo određene poteze da publika to shvati, a i da njima bude lakše. Šah je ozbiljna strategija koja ima preneseno značenje. Nisu te figure slučajno tu i u tom obliku. Pored toga imali su i „domaće zadatke“ da istraže značenje svojih likova: Gambitus, Žadub, Mat, Pat, Pacer, Cug-Cug, i ispostavilo se da su sve to neki od standardnih šahovskih poteza, i da se nijedan lik ne zove slučajno baš tako. Takođe se u tekstu spominju šahovski izrazi kao što su Sicilijanka, Ampasana, Majoritet, špansko otvaranje… to smo sve istraživali šta znači.

BD: Kostimi su takođe veoma interesantni. Deca su donekle maskirana a čitava scenografija je estetski prilično vizuelno efektna. I u tom produkcijskom smislu može da se vidi jasan pomak na polju profesionalnije izvedbe. Da li je i to donekle u skladu sa „ozbiljnošću“ predstave?

• S obzirom da je u pitanju šah, ja sam želela da sve bude crno i belo, da bude efektan taj kontrast, pa su tako svi likovi bili od glave do pete obučeni u belo i crno. Čak su i maske imali na licu. Čula sam posle premijere da mnogi nisu mogli da prepoznaju ko je ko od dece jer su potpuno bili maskirani. Još jedan kontrast u tom crno/belom svetu je i uloga Žućka. Za potrebe predstave smo pozajmili iz mlađe grupe (iz školica glume) jednu preslatku glumicu koja je fantastično odigrala zalutalu figuru iz „Ne ljuti se čoveče“ – Žućka. To je baš simpatičan i duhovit momenat u tekstu. Žućka će u sledećem igranju igrati dečak koji je živeo u Americi i ima američki akcenat, tako da će i to biti veoma zanimljivo jer se eto i „neke strane sile mešaju u igru“.   

BD: Koliko je poruka predstave važna, kako će je publika razumeti?

• U predstavi se u jednom momentu čuje snimljena rečenica kao eho, koja bi mogla da bude poruka ove predstave…. „Ako si vladar zapitaj se, da li si i vlasnik države, i naroda, i zemlje na kojoj on živi“.

BD: Predstavu ste pripremili i donekle namenski i za Majske igre koje će biti održane već sledeće nedelje, tako da neće biti neke veće pauze pre ponovnog igranja …

• Da, sledeće igranje „Šaha“ biće na „Majskim igrama“ i baš se svi radujemo. Zbog ozbiljnije teme i teksta mislim da je ovo predstava za decu od 11 godina pa naviše. Imamo veoma zanimljivu predstavu, drugačiju, i imamo želju da je prijavimo na sve festivale za decu. To su nam planovi za sada.