Хуманитарно удружење „Ђина“: Здравствене навике ромске популације

Хуманитарно удружење „Ђина“ из Бачког Градишта представило је у Малој сали општине Бечеј 14. фебруара 2024. године резултате анкете здравственим навикама, стању, потребама и изазовима са којима се сусрећу припадници ромске националности у четири општине у Војводини и уједно и резултате пројекта „Људи у фокусу: Подршка ромској популацији у очувању здравља“.

Пројекат је подржан Ad Hoc грантом регионалног пројекта SMART Balkan– Цивилно друштво за повезан Западни Балкан који имплементира Центар за промоцију цивилног друштва (CPCD) БиХ, Center for Research and Policy Making (CRPM) Северна Македонија и Institute for Democracy and Mediation (IDM) Albanija, а финансијски подржава Министарство спољних послова Краљевине Норвешке.

Представљању резултата анкете и округлом столу тим поводом присуствовали су чланови мобилног тима, помоћник директора Дома здравља Бечеј, чланови кабинета председника општине, андрагошки асистенти, представници установа образовања, педагози, психолози, активисти, новинари и други заинтересовани.

Хуманитарно удружење „Ђина“ из Бачког Градишта спровело је анкету о здравственим навикама, стању, потребама и изазовима са којима се сусрећу припадници ромске националности у четири општине у Војводини.Резултати анкете биће коришћени за потребе даљег заговарања за унапређење здравственог и социо – економског положаја Рома и Ромкиња у општинама Бечеј, Ада, Врбас и Србобран. Анкета је била анонимна. За децу млађу од 12 година попуњавао је родитељ или старатељ.

Неки од најзначајнијих резултати:Анкетирано 1.000 људи у четири општине – Бечеј, Ада, Србобран, Врбас. Просечна старост испитаника је 32, 5 година. 52,1 одсто учесника је мушког, а 47,9 женског пола. Незавршену основну школу има 258 испитаника, од укупно 845 који су одговорили на ово питање, што је 30,5 одсто. Основну школу има 345 испитаника, што је 40,8 одсто. 15 испитаника није никад ишло у школу (1,8 одсто). 13 одсто испитаника има завршену средњу школу. Од 951, незапослено је 552, односно 58 одсто испитаника. Од 1.000 испитаника 960 тврди да има здравствену књижицу, односно 96 одсто, а само 38 нема, односно 3,8 одсто испитаника. Од 995 испитаника, 915 је рекло да има изабраног лекара, односно 92 одсто, 76 (7,6 одсто) нема, а 4, односно 0,4 одсто, не зна да ли има.

На питање када сте били последњи пут код лекара, од 1.000 одговора 263 (26,3 одсто) каже да је било код лекара пролог месеца.

На питање код ког сте лекара били последњи пут, од 867, 556 је рекло да је то био лекар опште праксе, 52 пута је одговор био педијатар, 40 гинеколог. Њих 29 каже да су последњи пут били код зубара, 17 интернисте, 10 офталмолога, 9 кардиолога, 9 пулмолога, 6 дерматолога, 5 неурохирурга, 3 ендокринолога.

На питање како се осећате код лекара – у амбуланти, у дому здравља или болници: 518 испитаника, односно 51,8 одсто, каже да се осећа пријатно, 190 испитаника (19 одсто) је рекло да је доживело непријатност и не осећа се пријатно, 145 каже да се осећа као на било ком другом месту (14,5 одсто) испитаника.108 људи је рекло да се осећа непријатно без конкретно разлога, односно 10,8 одсто.

На констатацију Увек урадим како лекар каже 867 испитаника каже ДА, односно 86,7 одсто, НЕ каже 47 (односно 4,7 одсто), док 83 каже некад да, некад не (8,3 одсто).

На питање Да ли знате историју болести ваше породице, од 981 одговора, 659 људи одговорило ДА (67,2 одсто), а 313 НЕ.

На питање да ли знате да Роми и Ромкиње у просеку живе краће од других људи у нашем друштву, ДА каже 28,9 одсто, НЕ 22,3 одсто, НЕ ЗНА 48,8 одсто.

На питање, ако мислите да живе краће, шта мислите због чега је то тако? 37 испитаника је одговорило да је разлог томе лоша хигијена, неки виде да занемарују проблеме и да се лекару јаве касно, потом лоша исхрана. Проблем је и тај што Роми нису прихваћени у друштву, што је као одговор навело 10 испитаника.

У кући имам исправан топломер и апарат за мерење прити-ска, 446 каже да има једно од та два, 293 каже ниједно, има оба 165, а 95 не зна.

На питање Да ли сте раније учествовали у анкетама овог типа, чак 950 (95,6 одсто) је рекло НЕ, само 30, односно 3,3 одсто је рекло ДА, а 1,4 одсто, односно 14 људи је рекло да није сигурно.

Из ове анкете проиташли су у следећи закључци и препоруке:

• Циљано промовисати и организовати превентивне прегледе, радионице за унапређење здравља
• У општинама увести здравствене медијаторке
• Оснажити и информисати Роме и Ромкиње како могу да унапреде свој положај у друштву, кроз едукацију, интензивнији рад на терену
• Више их укључити у креирање јавних политика, конкретно, у Планове јавног здравља
• Ревидирати планове јавног здравља и друга стратешка документа јавних политика
• Промовисати солидарност и толеранцију као вредности и у области очувања здравља
• Развити и подстицати подршку у заједници
• Додатно унапредити мултисекторску сарадњу – користити капацитете образовних установа, организација цивилног друштва, домова здравља, лекара у пензији, активиста
• Увести нове услуге у заједници које ће бити усмерене на решавања проблема Рома и Ромкиња у друштву, као и других осетљивих група људи, са акцентом на побошљање здрава и унапређење здравствених услуга