Humanitarno udruženje „Đina“: Zdravstvene navike romske populacije

Humanitarno udruženje „Đina“ iz Bačkog Gradišta predstavilo je u Maloj sali opštine Bečej 14. februara 2024. godine rezultate ankete zdravstvenim navikama, stanju, potrebama i izazovima sa kojima se susreću pripadnici romske nacionalnosti u četiri opštine u Vojvodini i ujedno i rezultate projekta „Ljudi u fokusu: Podrška romskoj populaciji u očuvanju zdravlja“.

Projekat je podržan Ad Hoc grantom regionalnog projekta SMART Balkan– Civilno društvo za povezan Zapadni Balkan koji implementira Centar za promociju civilnog društva (CPCD) BiH, Center for Research and Policy Making (CRPM) Severna Makedonija i Institute for Democracy and Mediation (IDM) Albanija, a finansijski podržava Ministarstvo spoljnih poslova Kraljevine Norveške.

Predstavljanju rezultata ankete i okruglom stolu tim povodom prisustvovali su članovi mobilnog tima, pomoćnik direktora Doma zdravlja Bečej, članovi kabineta predsednika opštine, andragoški asistenti, predstavnici ustanova obrazovanja, pedagozi, psiholozi, aktivisti, novinari i drugi zainteresovani.

Humanitarno udruženje „Đina“ iz Bačkog Gradišta sprovelo je anketu o zdravstvenim navikama, stanju, potrebama i izazovima sa kojima se susreću pripadnici romske nacionalnosti u četiri opštine u Vojvodini.Rezultati ankete biće korišćeni za potrebe daljeg zagovaranja za unapređenje zdravstvenog i socio – ekonomskog položaja Roma i Romkinja u opštinama Bečej, Ada, Vrbas i Srbobran. Anketa je bila anonimna. Za decu mlađu od 12 godina popunjavao je roditelj ili staratelj.

Neki od najznačajnijih rezultati:Anketirano 1.000 ljudi u četiri opštine – Bečej, Ada, Srbobran, Vrbas. Prosečna starost ispitanika je 32, 5 godina. 52,1 odsto učesnika je muškog, a 47,9 ženskog pola. Nezavršenu osnovnu školu ima 258 ispitanika, od ukupno 845 koji su odgovorili na ovo pitanje, što je 30,5 odsto. Osnovnu školu ima 345 ispitanika, što je 40,8 odsto. 15 ispitanika nije nikad išlo u školu (1,8 odsto). 13 odsto ispitanika ima završenu srednju školu. Od 951, nezaposleno je 552, odnosno 58 odsto ispitanika. Od 1.000 ispitanika 960 tvrdi da ima zdravstvenu knjižicu, odnosno 96 odsto, a samo 38 nema, odnosno 3,8 odsto ispitanika. Od 995 ispitanika, 915 je reklo da ima izabranog lekara, odnosno 92 odsto, 76 (7,6 odsto) nema, a 4, odnosno 0,4 odsto, ne zna da li ima.

Na pitanje kada ste bili poslednji put kod lekara, od 1.000 odgovora 263 (26,3 odsto) kaže da je bilo kod lekara prolog meseca.

Na pitanje kod kog ste lekara bili poslednji put, od 867, 556 je reklo da je to bio lekar opšte prakse, 52 puta je odgovor bio pedijatar, 40 ginekolog. Njih 29 kaže da su poslednji put bili kod zubara, 17 interniste, 10 oftalmologa, 9 kardiologa, 9 pulmologa, 6 dermatologa, 5 neurohirurga, 3 endokrinologa.

Na pitanje kako se osećate kod lekara – u ambulanti, u domu zdravlja ili bolnici: 518 ispitanika, odnosno 51,8 odsto, kaže da se oseća prijatno, 190 ispitanika (19 odsto) je reklo da je doživelo neprijatnost i ne oseća se prijatno, 145 kaže da se oseća kao na bilo kom drugom mestu (14,5 odsto) ispitanika.108 ljudi je reklo da se oseća neprijatno bez konkretno razloga, odnosno 10,8 odsto.

Na konstataciju Uvek uradim kako lekar kaže 867 ispitanika kaže DA, odnosno 86,7 odsto, NE kaže 47 (odnosno 4,7 odsto), dok 83 kaže nekad da, nekad ne (8,3 odsto).

Na pitanje Da li znate istoriju bolesti vaše porodice, od 981 odgovora, 659 ljudi odgovorilo DA (67,2 odsto), a 313 NE.

Na pitanje da li znate da Romi i Romkinje u proseku žive kraće od drugih ljudi u našem društvu, DA kaže 28,9 odsto, NE 22,3 odsto, NE ZNA 48,8 odsto.

Na pitanje, ako mislite da žive kraće, šta mislite zbog čega je to tako? 37 ispitanika je odgovorilo da je razlog tome loša higijena, neki vide da zanemaruju probleme i da se lekaru jave kasno, potom loša ishrana. Problem je i taj što Romi nisu prihvaćeni u društvu, što je kao odgovor navelo 10 ispitanika.

U kući imam ispravan toplomer i aparat za merenje priti-ska, 446 kaže da ima jedno od ta dva, 293 kaže nijedno, ima oba 165, a 95 ne zna.

Na pitanje Da li ste ranije učestvovali u anketama ovog tipa, čak 950 (95,6 odsto) je reklo NE, samo 30, odnosno 3,3 odsto je reklo DA, a 1,4 odsto, odnosno 14 ljudi je reklo da nije sigurno.

Iz ove ankete proitašli su u sledeći zaključci i preporuke:

• Ciljano promovisati i organizovati preventivne preglede, radionice za unapređenje zdravlja
• U opštinama uvesti zdravstvene medijatorke
• Osnažiti i informisati Rome i Romkinje kako mogu da unaprede svoj položaj u društvu, kroz edukaciju, intenzivniji rad na terenu
• Više ih uključiti u kreiranje javnih politika, konkretno, u Planove javnog zdravlja
• Revidirati planove javnog zdravlja i druga strateška dokumenta javnih politika
• Promovisati solidarnost i toleranciju kao vrednosti i u oblasti očuvanja zdravlja
• Razviti i podsticati podršku u zajednici
• Dodatno unaprediti multisektorsku saradnju – koristiti kapacitete obrazovnih ustanova, organizacija civilnog društva, domova zdravlja, lekara u penziji, aktivista
• Uvesti nove usluge u zajednici koje će biti usmerene na rešavanja problema Roma i Romkinja u društvu, kao i drugih osetljivih grupa ljudi, sa akcentom na pobošljanje zdrava i unapređenje zdravstvenih usluga