„Informisanje u kulturi – analize slučaja“: Slučaj 5: Deca i mladi i savremena kulturna produkcija (7)

Gradski muzej – programi za decu i mlade

Kao ustanova kulture Gradski muzej Bečej je zavičajni muzej kompleksnog tipa. U njemu radi 5 stručnih odseka i ima 8 zbirki: arheološki (arheološka i numizmatička zbirka), istorijski (istorijska zbirka i zbirka fotografija), etnološki (etnološka zbirka), likovni (likovna zbirka i zbirka primenjene umetnosti), primenjena zbirka (nema zaposlenog kustosa biologa) i konzervatorski odsek. Ukupno skupljenih muzejskih predmeta ima oko 16500. Osnovna delatnost Muzeja je: prikupljanje predmeta, evidencija muzejskog materijala, stručna obrada-istraživanje, konzervacija, restauracija, čuvanje muzejskih predmeta, prezentacija pokretnih kulturnih dobara sa teritorije opštine Bečej.

Muzej je, po svojoj definiciji, edukativna ustanova i kao takva ima i obrazovnu funkciju u okviru sistema. U okviru redovnog rada Muzeja u saradnji sa školama organizuju se posete dece i omladine izložbama prilikom kojih kustosi direktno rade sa njima i stručno im predstavljaju izložene predmete ali i one predmete koji su deo zbirki kao i čitav postupak čuvanja i obrade muzejskog materijala. Kao deo takođe edukativnog programa za mlade i decu ova ustanova organizuje i posebne radioničarske programe, posebno za mlađe uzraste dece.

Muzej ima i izdavačku delatnost koja može da posluži nastavnici u školama kao dodatni materijal za časove jer u svojim izdanjima većina ovih publikacija posvećene su lokalnoj istoriji u raznim oblastima (arheologija, istorija, kulturna istorija, etnologija, istorija umetnosti, prirodno okruženje). Ova izdanja mogu da koriste nastavnicima u nastavi svih osnovnih i srednjih škola u nastavnim jedinicama koje se bave lokalnom kulturnom istorijom. Naravno, sve ovo zavisi najčešće od inicijative samih nastavnika.U novoj Strategija razvoja kulture Republike Srbije jedan od zadataka zavičajnih muzeja svakako jeste rad sa korisnicima, posebno mladima i deci, približiti sadržaj koji je deo produkcije muzeja ali i kulturno nasleđe i sadržinu zbirke muzeja.

Koliko je današnjim generacijama dece ovakav postupak rada prijemčiv jeste donekle pitanje i činjenica je da bi boljom organizacijom i bržom digitalizacijom sadržaja muzeja najpre doprli do ovog uzrasta publike i korisnika. Ona standardna forma, povremene postavke muzeja i galerija je program koji pre svega ima „odraslu“ publiku. Promocija ovih izložbi i drugih događanja u muzeju je u svoj formi uglavnom namenjena „odrasloj“ publici koja je već verzirana da pronađe informacije ili je zainteresovana za ovakve sadržaje. Neka posebna promocija ne radi se konkretno za potrebe publike koja je mlađa, kako dece tako i mladih.

Deca i mladi retko se informišu preko novina, klasične štampe ili putem standardnih medijskih portala pa čak i standardnih društvenih mreža. Nešto popularniji je Instagram i Muzej kao i ostale ustanove kulture ima svoj profil na ovoj mreži. Ono što nedostaje je svakako i prilagođenost formata (kako plakata tako i grafičkih formata za društvene mreže) za mlađu publiku ili decu kao i „objašnjenje“ u formi specijalno namenjenoj deci ili mladima koja će ih privući. Za ovakav pristup publici danas je zaista potrebna velika doza kreativnosti i dobro poznavanje „kretanja“ informacija u okviru ovih uzrasta potencijalne publike.

Digitalizacija sadržaja i obrada muzejskih zbirki bi u ovoj misiji svakako pomogla.

Da li je digitalizacija muzejskih sadržaja  uslov za pristup mladima?

Digitalizacija u kulturi danas odgovara na savremene izazove razvoja tehnologija i komunikacijskih sistema koji je od velikog značaja za istraživanje, zaštitu, predstavljanje i interpretaciju kulturnog nasleđa, kao i produkciju pa i predstavljanje i interpretaciju savremenog stvaralaštva. Za sada proces digitalizacije u ustanovama kulture je prilično spor, zavisi od nekih i zakonskih preporuka za sve institucije kulture ali i od broja osoblja, obučenosti zaposlenih i samih kustosa pa i dostupnosti sredstava i finansijskih i materijalnih.

U muzejima ovog tipa kakav je bečejski su najviše zastupljene arheološke, fotografske, numizmatičke i etnografske zbirke. Jedan od prioriteta krovne državne strategije popularizaciji i afirmaciji programa predstavljaju i prezentacija kulturnog nasleđa i za odrasle korisnike ali posebno za decu i mlade jer je potrebno upodobiti te prezentacije na način da budu prijemčive tom uzrastu. Te prezentacije u svojoj obradi za ovu publiku moraju biti edukativne ali istovremeno i zabavne i u skladu sa njihovim interesovanjima, moraju da budu donekle usklađene i sa obrazovnim programima.

Najviše od svega neophodna je primena interaktivnih savremenih načina prezentacije tog nasleđa. Samo tako će muzeji imati mogućnost da doprinesu povećanju znanja i svesti o kulturnom nasleđu i potrebi da se ovakvi sadržaji posećuju od strane generacija koje dolaze.  Odgovornost države u kulturnoj politici promocije kulturnog nasleđa koja je usmerena na decu i mlade veoma je velika.

Poslednjih decenija muzeji, mladi i aktivizam su tri reči koje su retko stajale zajedno. Rad sa mladima u muzeju predstavlja poseban izazov za muzejske edukatore, s toga je veoma važno zajednički promišljati na temu obrazovanja mladih i bavljenja aktivizmom unutar muzeja.

Kako mediji plasiraju ove sadržaje mladima?

Koliko mediji mogu u svemu tome da budu od pomoći, pre svega iz razloga što donekle „tradicionalni“ mediji (što je manje više za tu generaciju sve osim pojedinih društvenih mreža koje su trenutno popularne) i sami „pate“ od sličnih problema prevaziđenosti kao i same institucije kulture. Svakako se ne može reći da ne postoji zainteresovanost stručnog tima Gradskog muzeja.

U bečejskom muzeju osim organizovanih i pojedinačnih poseta izložbama, kustosi (najviše istoričar, arheolog pa i istoričar umetnosti) kontinuirano već godinama rade sa svim uzrastima dece (osnovne škole, srednje škole i studenti). Sa njima pripremaju referate, idu na takmičenja, pripremaju se za istraživački centar Petnica ili pripremaju seminarske radove na studijama iz teme lokalne kulturne istorije.

U Muzej često dolaze i deca iz srednje škole, studenti (arheologije) koji u svom nastavnom programu imaju predviđenu obaveznu praksu. Planovi koji se odnose na rad sa decom i mladima takođe uključuju i pojedinačne istraživačke projekte u koje će direktno biti uključeni i učenici osnovnih i srednjih škola.

Muzej radi na približavanju specifičnosti rada Muzeja deci i mladim na raznim poljima i na taj način otvara vrata budućoj generaciji posetioca, ali i omogućava upoznavanje dece sa strukama i mogućnostima opredeljivanja za buduća zanimanja. Ono što je tu donekle problem je promocija ovih aktivnosti u lokalnim ili u medijima uopšte.

O ovakvim edukativnim programima rada sa decom prilično retko izveštavaju novinari je su to teme koje pre svega zanimaju mlade i decu, ovakve teme imaju tendenciju da se „izgube“ u moru svakodnevnih informacija, da lako ostanu nevidljive.

Ono što je takođe problem što većina redakcija lokalne štampa nema posebne dodatke ili stranice koje su direktno namenjene mladima koje bi plasirale informacije za ovu publiku, koje bi bile napisane jezikom koji je njima razumljiv, pristupačan.

Pored toga informacije iz oblasti kulture u medijima moraju imati i prilagođen format koji je mlađoj publici prepoznatljiv. Samo na taj način moguće je postići da informisanje za decu i mlade o kulturi bude proksi za cilj da se podigne stepen medijske pismenosti kod dece i mladih uopšte.

(Nastavak teme u narednom broju)