Друштво

Измене закона о накнадама на породиљском одсуству

Запослени, али и они који траже посао у Србији готово свакодневно се суочавају са неправдом и дискриминацијом. Осим оне која је, судећи по свему, непромењива као што је непотизам, страначко запошљавање подобних и углавном неквалификованих и буразерских услуга запослени се суочавају и са тиме да их све више и држава дискриминише доношењем нових законских прописа који све више штите послодавце од „превеликих“ бенефиција за раднике и радничких права. Жртве дискриминације на раду веома често су и жене, чији се неповољан положај на радном месту углавном огледа у мањим зарадама и примањима у односу на мушке колеге, „заобилажењем“ код напредовања али и оних криминалнијих поступака послодаваца и надређених као што су сексуално узнемиравања и уцењивање. Једно од скоро па „нормалних“ питања на интервјуима приликом запошљавања жена је питање које ће се веома ретко поставити мушкарцу а то је питање о будућим плановима, односно да ли кандидаткиње планирају брак и трудноћу, неки иду чак толико далеко да брачни статус постане један од императива запошљавања па до потписивања бланко оставки. До дискриминације приликом запошљавања долази и због година старости, посебно код жена. Чак и ако прегрме породиљско одсуство на истом послу, агонија се ту не завршава, јер чести су случајеви да се жене након повратка са породиљског одсуства распоређују на нижа и мање плаћена радна места.

Послодавци, посебно приватници се најчешће бране да их на то приморавају услови пословања, тржиште, економија у којој је питање опстанка предузећа констатно лебди у ваудуху. То их наравно не оправдава да и даље покушавају да занемаре права мајки, док држава новим законским одредбама доводи до потпуно нових облика дискриминације и тако наноси додатну штету трудницама и деци. Иако држава декларативно води борбу за повећање наталитета и побољашање положаја трудница, породиља и мајки са децом на тржишту рада, ситуација је у пракси далеко од задовољавајуће. Штавише, и сами надлежни органи различито тумаче законе и не пружају адекватну заштиту од дискриминације, што додатно отежава већ тежан положај трудница.

Ипак, много већи број мајки системски је оштећен Законом о финансијској подршци породици са децом који је ступио на снагу прошле године, а који је већ изазвао доста критика стручне јавности и погођених родитеља. Грађани, па и сами надлежни уочили су његове бројне пропусте, а дискриминација мајки које су биле у радном односу краће од 18 месеци, дискриминација породиља које су имале натпросечно велика примања и дискриминација родитеља деце са посебним потребама само су неки од њих. Због свега овога покренуто је неколико инцијатива пред Уставним судом ради оцене уставности наведеног Закона.

Државна политика везана за овај закон и уопште права мајки, нажалост, је таква да шаље лошу поруку женама – ако останете код куће и рађате децу, држава ће да вам плаћа, али ако изађете на тржиште рада и рађате децу, држава ће да вас казни.

То је потпуно супротно од оних начела и вредности које треба да буду промовисане и за које се свако уређено друштво залаже. Влада је обећала јавну расправу и нову измену закона уверавајући да се ради на томе, али то је све и даље далеко од очију јавности и не желе да прихвате коментаре које упућује цивилно друштво. Надлежни инсистирају на томе да је повећан број оних који примају родитељски додатак, али то је одвојено право од права на накнаду која проистиче из рада. Најтужније је што мајке тек у родитељству осете колико их систем не штити, а наводно се промовише повећање наталитета. Главно питање за доносиоце одлука би требало да буде – зашто се родитељи жале ако је законско решење заиста добро“.

Конкретно, тражи се да се испоштује начело Међународне декларације о заштити материнства – да плата не може да буде мања од две трећине онога колика је била пре одласка на породиљско одуство. Уз то, да свака жена мора да има минималан доходак потребан за почетак живота детета.

Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић разговарала је током овог месеца са представницима удружења Bebac.com, Србија у покрету, Родитељ и Центар за маме о изменама и допунама Закона о финансијској подршци породицама са децом. Брнабић је упознала представнике удружења са прихваћеним предлозима и примедбама, и нагласила да је неопходно наставити разговоре и у будућности ради даљег побољшања законских решења у тој области.

Премијерка је, када је реч о побољшању закона, рекла да се предложеним изменама и допунама предвиђа могућност истовременог коришћења накнаде зараде за време одсуства са рада ради посебне неге детета и остале накнаде по основу посебне неге детета и додатка за помоћ и негу другог лица.

Такође, како је навела, изменама и допунама увео би се доњи лимит накнаде зараде за време породиљског одсуства у висини минималне зараде од дана започињања породиљског одсуства до навршена три месеца живота детета и смањио би се временски период у којем се цене основице на које су плаћени доприноси за обавезно социјално осигурање за пољопривредне осигуранице са 24 на 18 месеци.

Према њеним речима, све то захтева значајна повећања давања из буџета, а додатно, тренутна ситуација изазвана коронавирусом свакодневно утиче на огромна финансијска давања за здравство и подршку грађанима и привреди.

Председница Владе је нагласила да су предвиђеним изменама закона исправљене одређене неправде када је реч о примањима на породиљском одсуству, нарочито код незапослених жена, али да је преостало да се реши изузетно важно питање статуса предузетница.

Представници удружења су истакли да је неопходно наставити разговоре и размотрити могућности за решавање проблема различитих категорија породиља, пре свега нерешеног статуса предузетница, где је неопходно ускладити и друге законе који регулишу ову област како би ефекти били потпуни, као и отворено питање породиља које имају месечна примања већа од три просечне зараде.

Они су посебно указали на проблем обрачуна накнаде зарада на породиљском одсуству и одсуству ради неге детета, и предложили да се обрачунски период смањи са 18 на 12 месеци. Премијерка је пренела да ће се о том предлогу разговарати.