Климатске промене лоше за пчеларе

Колико се бављење пчеларством исплати и да ли је могуће од тога одржавати газдинство? Према свим наводима из штампе ова година је за пчеларе била прилично лоша пре свега због климе и наглих климатских промена. Углавном су пчелари успели да извуку годину тако да се „покрију“, да покрију трошкове и одржавање али не и да нешто значајније зараде. Цена меда и на домaћeм и на страном тржишту расте, посебно оног органског, потражња је велика и то би према свим овим тржишним кретањима требало да буде веома уносан посао од којег би требало да пчелари могу пристојно да живе и привређују али није све тако једноставно. Много тога зависи и од услова, природних промена, загађења које јако утичу на пчеларство.

На салашу који привремено користи и на који је током лета преселио и породицу затекли смо пчелара Милета Мучалова из Ради-чевића који нам је испричао која су његова искуства када је у питању одржавање пчеларског газдинства, како се изборио са овогодишњним климатским условима и овом сезоном, да ли може да се преживи од овог посла.

„Година је била јако лоша. Пчеларим професионално 21 годину и мислили смо да је прошла година била најгора до сада и да се тако нешто неће поновити, међутим, ова година је била још лошија него прошла. За разлику од прошле године ове године нисмо имали ни багремовог меда, селио сам две паше у колубарски округ негде у околину Лазаревца тамо нисмо имали ништа. После смо добили информацију да ће багрем цветати касније мало на Руднику код Горњег Милановца, онда смо кошнице тамо преселили, на крају није било меда ни за чај. Било је таквих година кад није било багрема али нас је до сада липа ретко изневерила, ове године није било ни липе, остали смо и без липовог меда, једни што нам је преостало је мед од багремца, сунцокрета и уљане репице али и те количине су испод просека и желимо ову годину што брже да заборавимо. Пролећни развој пчела је почео веома добро али је онда дошло до наглог захлађења што је дуготрајно успорило развој пчелињих заједница, матица је престала да залеже и онда се то одразило на све. Након дугог периода хладног времена одмах након тога су кренуле велике врућине, биљке су, судећи по свему, биле шокиране таквим климатским условима и нису лучиле нектар. Евидентно је да се клима драстично мења и како ће све то већ изгледати наредне и будућих година нисам баш оптимиста. Ја имам 150 друштава, раније смо производили толико да се мед мерио на тоне, бојим се да је пчеларство у великом проблему.“ –рекао нам је Мучалов.

На питање да ли су газдинства у овом тренутку која се баве пчеларством одржива, тачније колико је он сам био у стању да покрије све трошкове и да му остане за живот Мучалов нам је рекао: „Ја и моја породица смо ове године решили да и на друге начине мало допунимо кућни буџет, радимо и друге ствари, имамо овце, патке на салашу. Нису све то неки приходи од које би једна породица могла да живи али добро дође. Последњих 15 година увек смо ми имали 20 до 30 оваца али смо сада узели привремено и овај салаш да га одржавамо и да овде преселимо животиње али и да уживамо јер овде нам је прелепо и ту ћемо бити до краја јесени па се враћамо у кућу у селу. Сада тренутно имамо 20 оваца, 8 јагњади, имамо и 22 патке, па и од тога имамо неки додатни приход. Салаш припада нашој пријатељици Милици Живковић која живи у Бечеју, изграђен је много пре него што је и село Радичевић изграђено 1946. године. Како сам ја сазнао јер ми је било интересантно, изграђен је пре више од 100 године, 1907. године и објекти који су ту делом су из тог времена. Некада је салаш био ван насељеног места али како се село изградило он је сада део села, излази на две улице.“