Klimatske promene loše za pčelare
Koliko se bavljenje pčelarstvom isplati i da li je moguće od toga održavati gazdinstvo? Prema svim navodima iz štampe ova godina je za pčelare bila prilično loša pre svega zbog klime i naglih klimatskih promena. Uglavnom su pčelari uspeli da izvuku godinu tako da se „pokriju“, da pokriju troškove i održavanje ali ne i da nešto značajnije zarade. Cena meda i na domaćem i na stranom tržištu raste, posebno onog organskog, potražnja je velika i to bi prema svim ovim tržišnim kretanjima trebalo da bude veoma unosan posao od kojeg bi trebalo da pčelari mogu pristojno da žive i privređuju ali nije sve tako jednostavno. Mnogo toga zavisi i od uslova, prirodnih promena, zagađenja koje jako utiču na pčelarstvo.
Na salašu koji privremeno koristi i na koji je tokom leta preselio i porodicu zatekli smo pčelara Mileta Mučalova iz Radi-čevića koji nam je ispričao koja su njegova iskustva kada je u pitanju održavanje pčelarskog gazdinstva, kako se izborio sa ovogodišnjnim klimatskim uslovima i ovom sezonom, da li može da se preživi od ovog posla.
„Godina je bila jako loša. Pčelarim profesionalno 21 godinu i mislili smo da je prošla godina bila najgora do sada i da se tako nešto neće ponoviti, međutim, ova godina je bila još lošija nego prošla. Za razliku od prošle godine ove godine nismo imali ni bagremovog meda, selio sam dve paše u kolubarski okrug negde u okolinu Lazarevca tamo nismo imali ništa. Posle smo dobili informaciju da će bagrem cvetati kasnije malo na Rudniku kod Gornjeg Milanovca, onda smo košnice tamo preselili, na kraju nije bilo meda ni za čaj. Bilo je takvih godina kad nije bilo bagrema ali nas je do sada lipa retko izneverila, ove godine nije bilo ni lipe, ostali smo i bez lipovog meda, jedni što nam je preostalo je med od bagremca, suncokreta i uljane repice ali i te količine su ispod proseka i želimo ovu godinu što brže da zaboravimo. Prolećni razvoj pčela je počeo veoma dobro ali je onda došlo do naglog zahlađenja što je dugotrajno usporilo razvoj pčelinjih zajednica, matica je prestala da zaleže i onda se to odrazilo na sve. Nakon dugog perioda hladnog vremena odmah nakon toga su krenule velike vrućine, biljke su, sudeći po svemu, bile šokirane takvim klimatskim uslovima i nisu lučile nektar. Evidentno je da se klima drastično menja i kako će sve to već izgledati naredne i budućih godina nisam baš optimista. Ja imam 150 društava, ranije smo proizvodili toliko da se med merio na tone, bojim se da je pčelarstvo u velikom problemu.“ –rekao nam je Mučalov.
Na pitanje da li su gazdinstva u ovom trenutku koja se bave pčelarstvom održiva, tačnije koliko je on sam bio u stanju da pokrije sve troškove i da mu ostane za život Mučalov nam je rekao: „Ja i moja porodica smo ove godine rešili da i na druge načine malo dopunimo kućni budžet, radimo i druge stvari, imamo ovce, patke na salašu. Nisu sve to neki prihodi od koje bi jedna porodica mogla da živi ali dobro dođe. Poslednjih 15 godina uvek smo mi imali 20 do 30 ovaca ali smo sada uzeli privremeno i ovaj salaš da ga održavamo i da ovde preselimo životinje ali i da uživamo jer ovde nam je prelepo i tu ćemo biti do kraja jeseni pa se vraćamo u kuću u selu. Sada trenutno imamo 20 ovaca, 8 jagnjadi, imamo i 22 patke, pa i od toga imamo neki dodatni prihod. Salaš pripada našoj prijateljici Milici Živković koja živi u Bečeju, izgrađen je mnogo pre nego što je i selo Radičević izgrađeno 1946. godine. Kako sam ja saznao jer mi je bilo interesantno, izgrađen je pre više od 100 godine, 1907. godine i objekti koji su tu delom su iz tog vremena. Nekada je salaš bio van naseljenog mesta ali kako se selo izgradilo on je sada deo sela, izlazi na dve ulice.“
