Конференција за повољну набавку пољопривредне механизације

Српско удружење младих пољопривредника (СУМП) је у уторак 25. фебруара у препуној скупштинској сали бечејске општине одржало конференција под називом “Како обновити механизацију и опрему” где су пољопривредним произвођачима из Бечеја и окружења успели да представе произвођаче пољопривредне ме-ханизације, добављаче, али и начине како да на што лакши начин обнове њихову механизацију и тако подигну квалитет производње у својим газдинствима. Одазив пољопривредника био је веома велик као и број компанија и свих релевантнијих представника покрајинске владе који су задужени за креирање аграрне политике.
Конференција која је одржана у Бечеју углавном је била пос-већена мањим пољопривредним газдинствима, онима који због капацитета нису у могућности да користе средства из ИПАРД програма који је више намењен великим произвођачима. Једна од порука са овог скупа, осим информација о механизацији, била је и она о неопходности удруживања малих газдинстава, јер ће на тај начин лакше куповати механизацију, користити кредитне линије и коначно ући у ЕУ програме за значајнија улагања и подршку.
Српско удружење младих пољопривредника (СУМП), је орга-низација која заступа пре свега интересе младих пољопривредника. Ово удружење основано је 2015. године, а сада су чланови и европског удружења младих пољопривредника, Милан Борић је председник а Александар Миловановић секретар.

Први део конференције био је предвиђен за представљења компанија које се баве или производњом или продајом свих значајнијих брендова пољопривредне механизације.

„Данас смо се окупили са циљем да спојимо све чиниоце да покажемо могућности које постоје, јер само заједно кроз дијалог можемо доћи до бољитка у области аграра. Један од основних циљева СУМП-а је да млади остану на селу, да се баве пољопривредом, а да би то било тако лако потребно је удруживање, размена информација и национална стратегија. Унапред треба да се планира, моделира, прилагоди садашњим условима, да ли је то ИПАРД, или националне мере или мере које расписују општине.“ – рекао је на почетку конференције представник организатора Милан Борић, председник СУМП-а.

Своје производе представили су „Agrotech”, Компанија Кита, Агровојводина Механизација и др, а пољопривредницима се обратио и представник НЛБ банке који им је понудио банкарске производе који су намењени пољопривредним газдинствнима у наредном периоду. Већина произвођача представила је тракторе већих капацитета и снаге, углавном познатих брендова, на које тренутно имају специјалне попусте и који су повољнији за куповину. У овом делу конференције представила је своје банкарске услуге и производе и НЛБ банка која има посебне програме и кредитне линије за пољопривреднике за набавку механизације. Ова банка је стратешки оријентисана на подршку овој грани привреде, претходне године је исплатила 50 милиона евра кредита пољопривредним произвођачима. Представник банке на конференцији рекао је да ова банка прати конкурсе Покрајинског секретаријата за пољопривреду и да се труди да прилагоди понуду да буде компатибилна са мерама аграрне политике коју спроводи Покрајинска влада, тако да је сад актуелна понуда кредита за куповину трактора домаће производње, са кредитирањем до 60 месеци, без учешћа. Пољопривредници могу да купе тракторе на кредит и да добију од Министарства пољопривреде додатну субвенцију у износу од 800 хиљада динара. Овај програм је изазвао велико интерсовање, па је за месец од кад траје исплаћено 60 трактора и око 100 су у процесу.

Други део конференције био је посвећен информацијама о програмима субвенција, донација и кредитним олакшицама које спроводе покрајинска и републичка влада, фондови и агенције. Па су тако овој конференције присуствовали и своје програме представили када је у питању подршка пољопривредницима за набавку механизације и директорка управе за аграрна плаћања Биљана Петровић, директор гаранцијског фонда Војводине Ђорђе Раковић, покрајински секретар за пољопривреду др Вук Радојевић, помоћник покрајинског секретара за пољопривреду Владан Петровић и Милан Бојић председник СУМП-а као и домаћин скупа, председник општине Бечеј Драган Тошић.

Покрајински секретар за пољопривреду Вук Радојевић је овом приликом рекао: „Ми из Покрајинског секретаријата за по-
љопривреду интензивно и у континуитету обилазимо села у Војводини, то ради и министар Недимовић као и Биљана Петровић, директорица Управе за аграрна плаћања. Често се срећем са пољоривредницима који узимају кредите чак и када имају сопствена средства, јер на тај начин им остају средства које могу да обрћу за друге пројекте, али да би смо имали тако стабилне кредите, који могу да помогну пољопривредницима и повољне услове, морамо да имамо и стабилну ситуацију на глобалу, финансијску стабилност. То је на нама као креаторима аграрне политике да урадимо. Готово 50 посто пара више смо одвојили за пољопривредна газдинства него што смо затекли 2016. године, субвенције су биле до 50 посто за све пољопривреднике, то смо променили и за све пољопривреднике смо обезбедили до 60 посто, а за млађе од 40 године и жене носиоце пољопривредних газдинстава и све оне који се баве пољопривредом у неразвијеним подручјима омогућили смо ниво поврата и до 70 посто.

Ми у континуитету разговарамо и са пољопривредницима и са референтним асоцијацијама, удружењима задружним сектором, са науком и струком и у сарадњи са њима долазимо до нових мера које су у интересу развоја пољопривреде. Ми смо 2017. године у буџету определили средства за набавку субвенционисане погонске и прикључне механизације. Те године смо инвестирали нешто преко 500 милиона динара и на тај начин смо набавили око 130 нових трактора и нешто мање прикључних машина. Након тога је почела примена ИПАРД програма и сада пољопривредници могу да дођу до нове пољопривредне механизације и кроз програме ЕУ.
Када говоримо о Бечеју за ове три године Покрајински секретаријат за пољопривреду заједно са пољопривредницима из Бечеја инвестирао је преко 200 милиона динара. Највеће интересовање је било за набавку система за наводњавање око 42 милиона динара, за младе пољопривреднике око 35 милиона (тзв. стартап програм), а конкурсној линија за набавку механизације је такође била популарна са око 30 милиона динара донација за опреме за хладњаче, опрему сточарских фарми.“

Анђелко Мишковић, члан општинског већа задужен за пољопривреду нам је на конференцији рекао:
„Данас су нам приказани сви могући начини како доћи до јефтинијих кредита и субвенција за куповину нове механизације, преко републичких и покрајинских органа. Мислим пре свега на механизацију ситнијег габатрита, али мислим да код нас у општини има и пољоприврединка који би могли бити заинтересовани и за неке веће тракторе и друге машине: на овој конференције биле су све релевантне привредне фирме које су им понудиле и те тракторе веће снаге и под неким другим условима, попустима и акцијама. Мислим да је то веома интересантно за наше локалне пољоприврединике и да треба то да имају у виду при набавци механизације. Интересовање бечејских пољопривредника је велико, ми са наше стране у локалној самоуправи смо успели да о овој конференцији данас обавестимо све наше пољопривреднике лично, задруге.”

Живко Џигурски, председник Удружења сточара Бечеј је овим поводом изјавио: „Добро је да се на једном месту нађу пољоприв-редници, креатори аграрне политике и добављачи пољопривредне механизације. Мислим да је веома важно да на једном месту они могу да чују нас и ми њих и да је то најбоље решење и за нас и за државу. На оваквим конференцијама можемо да добијемо и нове информације о свим новим мерама подршке које држава има према пољопривредницима. Свима је нама јасно да ова држава хоће да помогне нама пољопривредницима да набавимо маханизацију и да овим новим мерама покушава да пре свега да подршку оним пољопривредницима који немају могућности и не могу без субвенција да их купе.“

Инвестиције у Бечејску инфраструктуру у граду и у бечејском атару

Покрајински секретар за пољопривреду Вук Радојевић о ин-вестицијама Покрајинске владе у пројекте у Бечеју када је у питању инфраструктура, говорио је о инвестиоцијама у граду, али и у бечејском атару:
„Општина Бечеј и локална самоуправа има проактивни наступ, јер увек имају спремне пројекте и конкуришу према секретаријату па смо тако за ове три године имали заједничких инвестиција близу 400 милиона динара и то само код покрајинских сек-ретаријата и то највише у водоводну и канализациону мрежу, што у контексту руралног развоја много значи јер смо на тај начин подигли ниво квалитета живота у селима. Имали смо и велика улагања у атарске путеве у отресишта, у каналску мрежу, у инфаструктуру, мостове изнад каналске мреже.
Научили смо да пољопривреда мора бити базирана на знању и на новим технологијама и то нам постаје императив. Имамо два глобална изазова, један од њих су глобалне климатске промене, које не могу да нас заобиђу и сведоци смо тога и овде, себи не можемо да дозволимо да нас то изненади, морамо да се прилагодимо како би смањили штетни утицај, а са њима долазе и нове болести усева и појава нових штеточина. Суше су овде код нас најзначајнија климатска промена и морамо да учинимо највише што можемо да повећамо проценат земљишта под наводњавањем, па смо тако донели одлуку у Покрајинској влади да уложимо још више средстава у системе за наводњавање: прву фазу „Абу Даби фонда за развој“ смо већ реализовали са 12 пројеката, у питању је уређење каналске мреже. У Војводини има преко 20.000 километара каналске мреже и она је доминантно намењена за одводњавање као примарну функцију. Ми смо одлучили да преведемо каналску мрежу да има двонаменску функцију, да буде намењена и за наводњавање и за одводњавање. У другој фази биће још 12 пројеката као и 8 који ћемо почети већ ове године, то је укупно 32 пројекта, чиме ћемо омогућити наводњавање на нових 105 хиљада хектара. Ми паралелно правимо и планове и пројекте зе трећу фазу да би постигли, да у континуитету имамо улагања у водопривредну инфраструктуру, то ће бити вишедеценијски пројекти капиталног карактера, јер хоћемо да доведемо довод воде за новодњавање на што веће површине. У том контексту значајне паре дајемо за субвенције, за ових три године заједно са пољопривредницима уложили смо око 3 милијарде у набавку нове опреме и нових система за наводњавање и на тај начин имамо наводњавање на нових 20.000 хектара где поврат на инвестицију до 70 посто, ако томе додамо и повољне кредитне линије код Фонда за развој пољопривреде и код Развојног фонда Војводине са повољним каматама које су чак 1% са грејс периодом од 6 месеци као и гаранције које може да да Гаранцијски фонд Војводине то је један повољан пакет мера, то је оно што ради држава. Имамо и једну нову линију код Развојног фонда која је намањена већим пољопривредницима за каналску мрежу, они ће имати бескаматне кредите Фонда да набаве опрему за наводњавање кроз каналаску мрежу.
Осим са сушом суочавамо се и са градом као последицом климатских промена и ту смо у претходне три године имали велика улагања преко 1.5 милијаде за набавку нових противградних ракета, па тако сад имамо нових хиљаду хектара под противградном заштитом. Министарство за пољопривреду је прошле године инвестирало у радарски центар у Ваљеву, на покрајинском нивоу ми то радимо у овој години, обезбедили смо близу 600 милиона динара за аутоматизацију радарског центра Фрушка Гора што ће у потпуности смањити ризик од града.“

О младима на селу

Др Вук Радојевић је на конференцији говорио и о опредељењу покрајинске владе да стимулише останак младих на селу:
„Када је у питању наше опредељење да стимулишемо останак младих на селу, ми смо на покрајинском нивоу увели једну конкретну меру која је намењена пољопривредницима до 40 година а то је стартап програм где смо определили 1.5 милиона бесповратних финансијских средстава, јер је младима неопходан директан финансијски подстицај да остану на селу и баве се пољопривредом, добра финансијска мотивација. За ове три године имамо нових 450 пољопривредних газдинстава у Војводини које смо субвенционисали са преко 570 милиона динара од стране само Секретаријата, али имамо и један број који је субвенционисан и од стране Министарства, то је предност војвођанских газдинстава јер имају могућност да конкуришу на обе линије, то је велика предност и привилегија. Када су млади пољопривредници у питању највеће интересовање је за сточарство, нешто мање интересовање је било за воћарство, повртарство, производња у заштићеном простору. Ја вас позиван да пратите све наше конкурсне линије, јер имамо 20-так конкурсних линија намењених пољопривредницима Војводине. Никада није било више пара опредељено за ове конкурсе и у току године можемо и ребалансима ако се укаже потреба још да повећамо средства за ове намене, трудимо се да обезбедимо максимални ниво подстицаја како бисмо заједно развили пољопривреду Војводине. У покрајинском секретаријату за пољопривреду имате партнере, имате отворена врата.“