Кућни буџет: Пред крај године нови талас поскупљења али ту није крај … тек почиње

Пред сам крај претходне године и почетком ове чини се да је покренута лавина још једне туре поскупљења свега, од основних животних намирница, хране до свих осталих индустријских производа. Од почетка јануара ступиле су на снагу и поскупљења енерге-ната што ће свакако додати додатну инерцију и наставити овај тренд.

Када се упореде неке цене у односу на прошлу годину у ово време показује се право стање инфлације али и стање које је свакако осиромашило становништво у последњих годину дана. Већина породица и домаћинстава  у Србији све теже излази на крај са оваквим поскупљењима. Влада Србије је очигледно препустила, у највећем делу, да тржиште само регулише цене са изузетком само неколико основних производа и све мање је иницијативе од стране надлежних да се интервенише на заустављању овог тренда поскупљења. Насупрот томе, како је и у већини европских држава инфлација повећана услед поскупљења енергената узрокована ратом у Украјини и другим факторима, већина европских земаља почеле су да спроводе неке мере за сузбијање последица поскупљења за становништво.

Свакако грађанима Србије најтеже падају и највише их погађају поскупљења хране која је „конкурентна“ чак и кад су много богатије земље у Европи у питању. Цене су у трговинама код нас и у иностранству неретко исте или чак и веће него у земљама где просечно становништво има и по десетак и више пута већа примања. Девастирана пољопривреда али и привреда генерално, пре свега производња хране, трговински сектор који је превладао, увоз хране, довео је до тога да становништво Србије троши највећи део својих прихода само на обезбеђивање хране тј. на куповину скоро основних животних намирница, да је за већину и основна потрошачка корпа скоро недостижна.

Републички завод за статистику је објавио упоредне цене производа у односу на овај период прошле године: цене произвођача производа пољопривреде и рибарства у новембру у односу на исти месец прошле године повећане су за 33,6 одсто. Од хране највише је поскупело млеко, више од 90 одсто за годину дана, док су сточни производи од новембра 2021. до новембра прошле године по-скупели за 80 одсто. Јаја су такође поскупела и то за 46,5 одсто. Када су у питању пољопривредни производи жито је поскупело 33,5 одсто, а стока и живина 33,7 одсто. Живина је поскупела 22,7 одсто, говеда су скупља за 25,8 одсто, док је цена свиња за годину дана отишла горе готово 40 одсто. Риба и производи од рибе су од новембра 2021. до новембра прошле године поскупели за више од 60 одсто. Кукуруз је поскупео 34,5, а кромпир чак 67 одсто. Остали прехрамбени производи, у које спадају сви осим основних које РЗС рачуна појединачно попут хлеба, меса, млека, уља, брашна, скупљи су за 25 одсто у односу на прошлу годину, храна је генерално поскупела у истом периоду 23,5 одсто, док су цене предмета за личну негу за 12 месеци порасле за 24,2 одсто.

За годину дана у Србији највише се поскупела чврста горива, чак 49,4 одсто. Према подацима Републичког завода за статистику, услуге смештаја са поскупљењем од 37 одсто су на трећем месту, а новине и часописи са поскупљењем од 35,4 одсто су на четвртом месту ове листе. Стварне стамбене ренте ове године у расле су дупло и више од тога, али у просеку стварне стамбене ренте, према подацима РЗС за новембар у просеку су биле веће за 30,1 одсто него новембра 2021. године. Цене канцеларијског материјала отишле су горе за 27,7 одсто.