Купујте млеко од локалних произвођача
Млеко из кантице из комшилука или остављене стаклене боце испред врата у зградама је већ одавно прошлост. Највећи део наших суграђана се не сећа да је то била сасвим редовна пракса овде у Бечеју све до ове свеопште владавине супермаркета.
Последњих годину дана једна од свакако најскупљих намирница која чини потрошачку корпу знатно скупљом је млеко и млечни производи. Цене по супермаркетима су катастрофалне када су у питању ови производи. Млеко, сир или путер постали су луксуз за већину породица. Већина аналитичара стања у нашој привреди говоре о томе да је сточни фонд у држави девастиран, да је то грана пољопривреде која полако изумире. Чињеница је да пољопривредници полако заиста одустају јер је увоз млека потпуно обесмислио њихов опстанак. Но, чак и они који одолевају наилазе на проблем да их млекаре уцењују ценама па чак и да не откупљују млеко са наших фарми. Произвођачи млека и узгајивачи стоке у Србији због проблема са откупом појединих млекара, већ данима излазе на протесте, а од јуче су кренуле и блокаде путева. На тоне млека свакодневно пропада, а разлози су вишеструки – неки не желе да дају млеко по њима неприхватљивој цени, други немају коме да га продају, а трећи тврде да им је откуп отказан због учешћа на протестима.
Када је у питању законска регулатива пољопривредници да би продали млеко (непрерађено) имају ограничење. По закону они то млеко могу да дају само „познаницима“, немају право да га продају. Ипак у пракси на тезгама на пијацама се може пронаћи млеко паковано у пластичне или стаклене флаше. Колико је то млеко сигурно је дискутабилно јер ова намирница је веома осетљива, без индустријске обраде је лако кварљива и због тога постоји веома строга законска регулатива како за производњу тако и за продају у сировом стању. Ипак, треба напоменути да већина сточара који имају веће количине млека за продају обично предају млеко млекарама што значи да углавном задовољавају одређене хигијенске услове и стандарде.
У сваком случају највећи део млека данас који је на тржишту а намењено је за предају млекарама, условно речено, може бити доступно и сигурно и за директну продају. Исто важи и за млечне производе од приватника. На пијацама осим млека сви ми најчешће и даље купујемо и сир и павлаку, јогурт. Поставља се питање да ли је онда упутније да се вратимо оним кантицама и барем мало помогнемо локалним произвођачима. Оно што нам тренутно недостаје да се вратимо куповини млека од локалних произвођача је „дистрибутивна мрежа“ али недостаје нам и промена навика. Набавити све у једној радњи је постало императив куповине данас па тако у тој једној радњи тренутно сви купујемо млеко од скоро 200 динара за литар, путер од скоро 600 динара за паклицу од 250 грама, скупе сиреве углавном из увоза. Супермаркети користе нашу лењост и утркују се ценама. У мањим млекарама по граду може се наћи свашта, много квалитетније.
У Бечеју би, са само мало труда, могла веома лако да се организује и мрежа локалних произвођача уз неки систем доставе. О томе сведоче и сад већ све чешће најаве на неким друштвеним мрежама и позиви грађанима да подрже иницијативе да се млеко купује код локалних произвођача и да се купује директно. Исто важи и за локалне прерађиваче млека, за сиреве, јогурт и друге производе, сви они углавном имају и рекламне странице на друштвеним мрежама па чак неки од њих и систем доставе. У сваком случају имају бројеве телефона, адресе па можете веома лако да дођете до њих.
Ово свакако није корак уназад, млеко у кантици или испред врата у згради је систем који је и у свету све популарнији. Уопште локални произвођачи хране су све популарнији баш на оним тржиштима који су најразвијенија. Тамо где има пара да се купује органска, здрава храна која је често далеко скупља него она у супермаркетима, с разлогом. У свету у високоразвијеним земљама све чешће постоје и системи са апликацијама које подржавају локалне произвођаче па је тако могуће на телефону пронаћи најближег фармера и купити сирово млеко од њега директно.
Ниска откупна цена млека од стране лиценцираних млекара је проблем скоро свуда у свету, нисмо ми ту неки велики изузетак али код нас нису проблем само млекаре, код нас је проблем све, од девастираног сточног фонда, преко прескупе хране за стоку, исто толико скупог одржавања фарми до увоза млека па на крају и трговинског лобија који је без контроле и доминира привредом Србије.
Сцене са просипањем огромних количина млека од стране пољопривредника, често виђене у последње време на телевизији и у штампи, биле су шокантне за све нас, драстичан потез који никог није оставио без реакције. Тај очајнички потез произвођача изгледа је освестио поједине од њих и чини се да су полако почели да размишљају о алтернативнијим решењима. За сада, ако ништа друго, бар су вољни да млеко „поклоне“ у хуманитарним акцијама или да га директно продају у локалу.
„Одређене количине поделили смо комшијама, јер законски не смемо давати непрерађено млеко било коме, већ само познаницима. Из тог разлога желимо да поклонимо млекари која хоће да га преради, па проследи у хуманитарне сврхе. Иако смо то објавили, нико се није јавио па смо залихе морали да проспемо. План нам је да дајемо бесплатно док не нађемо млекару која ће да га откупи.“ – речи су пољопривредника из златиборског краја од пре пар дана.
Овде код нас у Бечеју на локалним фејсбук страницама већ сада можете да пронађете и адресе и производе из локалних млекара, са фарми, а у последње време и огласе за продају млеко директно од произвођача. Стандардна пракса некад била је да се млеко скува бар до 70 степени када га купите и да се држи у фрижидеру и потроши након 2 до 3 дана. Тако се млеко чувало и конзумирало вековима пре процеса пастеризације и других облика индустријске обраде.
У међувремену, произвођачи млека су министарки пољопривреде Јелени Танасковић предали захтеве – да минимална откупна цена крављег млека буде 70 динара по литру, да премија за млеко буде 20 динара, и да субвенција са постојећих 25.000 динара по музном грлу буде повећана на 40.000 динара. Такође, упутили су и другу групу захтева, која се односи на државно земљиште које је дато сточарима по праву пречег закупа.
Шта је сирово млеко?
Сирово млеко, према правилнику о предаји, је млеко добијено редовном, непрекидном и мужом здравих, правилно храњених музних грла које није загревано на температури вишој од 40ºC и без додавања или одвајања било које супстанце која би нарушила основни састав млека. Откуп сировог млека може да се врши само од произвођача сировог млека који врше редовно испитивање квалитета сировог млека у овлашћеној лабораторији. Сирово млеко има својствен изглед, боју и мирис и најкасније два сата после муже хлади се на температури до +6ºC, ако сакупљање није дневно, односно на температури до +8ºC, ако је сакупљање дневно. Сирово млеко које се откупљује од стране млекара не може да садржи резидуе пестицида, метала, металоида и других штетних супстанци, оно такође не може да садржи механичке нечистоће, додату воду, као и промене настале као последица обољења вимена – маститиса.