Međunarodni dan prijateljstva

U svetu se od 2011. godine 30. jula obeležava Međunarodni dan prijateljstva, od strane Ujedinjenih nacija imajući na umu viziju da prijateljstvo među ljudima, zemljama, kulturama i individualcima može stvoriti uslove mira ‚graditi mostove među zajednicama.‘

„Prijatelj se u nevolji poznaje, kao zlato u vatri“, glasi srpska narodna poslovica.

Povodom obeležavanja ovog dana, obratili smo se Maji Obradović, psihološkinji Gimnazije u Bečeju, kako bi nam objasnila ljudsku potrebu za društvom i prijateljstvom.

„Čovek teži da ostvari i održi prijateljstva, da ima skladne odnose u porodici i podršku porodice, postoji potreba za ljubavlju i intimnosti, potreba za pripadanjem. Potrebu za pripadanjem ljudi mogu da zadovolje kroz pripadanje velikim društvenim grupama, klubovima, organizacijama, verskim grupama, radnom kolektivu, grupama na društvenim mrežama“, govori za Bečejske dane Obradović dodajući da je prijateljstvo među važnim ljudskim potrebama,kao što su hrana, voda i san, pa dodaje:

„Čovek ima potrebu za ljubavlju i pripadanjem, a način na koji će ovu potebu ostvariti zavisi od mnogo faktora između kojih su i osobine ličnosti.“

Osim stručnjaka ispitali smo i mlade ko su im prijatelji, uglavnom su se složili sa mišljenjom psihološkinje da se uglavnom druže sa ljudima koji su sa njima slični, ali da mogu lepo da se uklope osobe sa različitim osobinama.

Takođe su se složili da je uz društvo sve lakše.

„Da sam sam, češće bih se prepuštao nekim razmišljanjima o kritici sveta, sa njima je lakše to obavljati pa i kroz šalu, ali ne u toj meri, jer dosadi, lepše je prepustiti se momentu i družiti se, stvarati neka sećanja, o kojima ćemo pričati u kasnijim godinama. I da, ostaće, onaj ko zna kako da bira uspeće da okupi pravu ekipu i da je održi do kraja“, kaže jedan učesnik ankete.

„Prijateljstvo se ne bira, ono biva ko zna zbog čega, kao ljubav“, napisao je Meša Selimović.

Inicijativu obeležavanja 30. jula kao dan prijateljtva je Uneska predstavio Generalnoj skupištini Ujednijenih još 1997. godine, koja je definisala kulturu mira kao niz vrednosti, stavova i akcija koje odbacuju svevrste nasilja uz nastojanja da se spreče mogući konflikti već u samim počecima.

 

Izvor izdvojene slike: Opušteno.rs