Mladi razgovarali o reproduktivnom zdravlju kroz psihološki aspekt

Poslednja radionica u sklopu projekta reproduktivnom zdravlju mladih i populacopne politike koje je organizovala Kancelarija za mlade opštine Bečej  na srpskom bila je edukacija o važnosti vođenja brige o reproduktivnom zdravlju, ali ovog puta kroz psihološki aspekt.

Edukatorka radionice, direktorka Centra za socijalni rad, psihološkinja Ivona Božović je govorila o povezanosti stereotipa, predrasuda i diskriminacije sa reproduktivnim zdravljem. Ona je istakla da ljudi vrlo često mešaju ova tri pojma, te i da samim tim nisu svesni uticaja koji stereotipi, predrasude i diskriminacija imaju na društvo.

Šta je stereotip, predrasuda i diskriminacija?

Stereotipi se definišu kao generalizacije, šematske i krute predstave o osobinama i ličnosti pripadnika neke grupe, koja se kruto prenose i primenjuju na svakog pojedinca iz grupe.

Predrasude su vrlo često neobjektivan stav, koji može biti pozitivan i negativan, koji utiče na odnos osobe prema nekom pojedincu, grupi ili instituciji.

Izvor: https://ovo-smo-mi.com/vaspitni-rad/stereotipi-i-predrasude/

Diskriminacija je prema definiciji Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, nejednako postupanje prema osobi ili nekoj grupi na osnovu nekog njihovog ličnog svojstva, što za posledicu ima nejednakost u šansama da ostvare ustavom i zakonom zagarantovana prava. To je nejednako tretiranje, isključivanje, odnosno dovođenje u podređen položaj pojedinaca ili grupa ljudi koji se nalaze u istoj, sličnoj ili uporedivoj situaciji.

„Nesvesno, bez dovoljno informacija i znanja razvijamo predrasude i stereotipe pa čak i diskriminišemo.Stereotipi, predrasude i diskriminacije nastaju između ostalog iz straha a strah iz neznanja, zato što nam je nešto nepoznato, nemamo iskustva s tim, nemamo ili površno raspolažemo pravim informacijama. Zato je edukacija, informisanje, usvajanje novih znanja ključ za otklanjanje predrasuda, steteotipa, diskriminacija. Tek kad neko bude imao znanje o nekoj temi, sagledao problem iz svih uglova, tek onda će moći da izmeni svoj stav“, kaže Božović za Bečejske dane.

Kako kaže, osobe obolele od polno prenosive bolesti mogu biti osuđivane u društvu iz straha i ne znanja o samim bolestima i načinima prenošenja istih.

„Na primer, da nema potrebe da idemo kod lekara da možemo sami da se lečimo, osudimo neku osobu jer je dobila seksualno prenosivu bolest a ne znamo kako se ona prenosi i da se zapravo i nama može desiti, diskriminišemo neku određenu grupu ljudi misleći da su rizičnog ponašanja a zapravo nisu.“

Mladi su sa edukatorkama iz Omladinskog centra OPENS kroz interaktivne radionice pričali upravo o načinima kontracepcije, polno prenosivim bolestima, siptomima i lečenju. Takođe, roditelji adolecenata su imali priliku da saznaju kojim alatima da se nose sa izazovima u roditeljstvu. Naredna radionica je „Šoljica čaja sa psihologom“, ali na mađarskom jeziku.

Ove radionice sprovode se u okviru programa iz oblasti očuvanja i unapređenja reproduktivnog zdravlja mladih i populacione politike, koji je podržan od strane Ministarstva za brigu o porodici i demografije.

Slike: KZM