„Mladi sa brdovitog Balkana“ – Učenici iz Ilijaša i Bara u poseti ETŠ

Učenici i profesori Ekonomsko trgovinske škole u Bečeju su ovih dana bili domaćini u projektu „Mladi sa brdovitog Balkana“. U pitanju je druga faza projekta koja je deo programa saradnje, druženja i razmene iskustava učenika iz tri bivše jugoslovenske republike Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine. Nosilac projekta je školski centar „Nedžad Ibrišimović“ iz Ilijaša (blizu Sarajeva) i učenici iz ovog centra su zajedno sa učenicima Srednje ekonomsko/ugostiteljske škole iz Bara bili gosti ETŠ. Ovaj projekat je podržan i od Fonda Ujedinjenih nacija za izgradnju mira ali i od Regionalnog centra za saradnju mladih. NVO partner nosiocu projekta je omladinska organizacija „Carpe diem“ iz Ilijaša. Sve tri škole su potpisale zajednički Memorandum o saradnji u ovom projekatu ali su prema rečima učenika iz sve tri škole najvažniji lični kontakti i prijateljstva koje su u okviru ovog projekta već stekli. Koliko imaju zajedničkih tema i sličnosti pokazali su već tokom prvog susreta u Ilijašu a nakon Bečeja očekuje ih i nastavak programa u Baru i to negde u junu na početku turističke sezone. Treća faza projekta u Baru trebalo je da bude organizovana već početkom aprila ali je zbog epidemije koronavirusa odložena za leto. U projektu učestvuju po deset učenika iz svake škole ali su tokom boravka i razmene učenika svi đaci škole domaćina učesnici radionica, forum teatra i druženja, što je oko 2000 dece indirektno.

Amir Džafo, direktor školskog centra iz Ilijaša rekao je: „Ja često volim da kažem da u suštini i ne postoji naki razlog da se mirimo jer mi lično se nismo ni svađali ali možemo da izbrišemo neke loše priče iz prošlosti a ovim mladim ljudima koji su već rođeni u dvehiljaditim postavimo neke zdrave temelje za buduću saradnju. Kod nas u Ilijašu učenici su boravili 5 dana i tokom tog vremena bili su smešteni zajedno, bili su pomešani tokom radionica, nisu se razdvajali 24 časa.“

„Ja sam jako zadovoljna što smo mi potpisali ovaj protokol i bečejska javnost zna da je ETŠ jedna od škola koja ne samo u Bečeju nego u celoj našoj zemlji je među prvima u svim našim projektima sarađujemo sa svim školama u zemlji i inostrantvu. Ovo veliko prijateljstvo koje se desilo između učenika bivših jugoslovenskih republika pokazuje samo koliko smo slični, koliko se zaista razumemo. Jezik je svakako još jedna stvar koja nas spaja ali i kultura, tradicija, temperament. Mene raduje svaka vrsta saradnje. Mi profesori smo u okviru ovog projekta razmenjivali iskustva o reformama u našim školskim sistemima, sličnosti i razlike u postupku jer svi smo mi krenuli iz jednog jedinstvenog obrazovnog sistema i ima mnogo sličnosti koje nas vezuju, imamo slične ili nekad i iste probleme i sve naše zemlje su u nekom obliku reforme obrazovnog sistema. Nama olakšava i pomaže to što su recimo neke stvari u Bosni i Hercegovini bolje rešene pa nam ta njihova iskustva daju dobar primer. Oni npr. imaju kao obavezu za đake društveno/korisnog učenje što podrazumeva da svaki učenik tokom 4 godine škole ima obaveznih 40 sati društveno korisnog rada kojim će doprineti zajednici. Takva praksa se kod nas još uvek vidi kao kazna ali bi trebalo da učenici nauče da je doprinos zajednici zadovoljstvo. O tome ćemo recimo razmeniti iskustva u okviru ovog memoranduma.“ – rekla nam je direktorica ETŠ Gordana Kovačev.

„Projekat se sastoji iz više faza, radili smo radionice različitih tema: religija, savremeno društvo, demokratija ljudska prava, psihologija pripadanja, umetnost i identita, radionice forum teatra. Mi smo želeli da mladi ljudi sa Balkana imaju priliku da kroz različite načine upoznaju jedni druge i upoznaju šta je to njima zajedničko na čemu mogu graditi budućnost. Meni je zaista zadovoljstvo da najavim da će danas u Bečeju biti predstava forum teatra pod nazivom „Ja u miru mogu sve.“– rekla je predsednica udruženja „Carpe diem“  Elma Čutura

Aleksandra Bakrač, lokalni koordinator na ovom projektu nam je rekla: „Želela bih da prenesem poruku učenika, njihova molba za nas a mislim da im to možemo ispuniti da pokušamo da im omogućimo da baš u ovom sastavu učestvuju u još nekom projektu. Toliko su se zbližili da žele da nastave saradnju, da uče zajedno i da se druže, da ta prijateljstva postaju još jača. Učenici su nam postavili ovaj veliki domaći zadatak da pokušamo preko raznih organizacija da im to omogućimo dok su još u našim školama to i ostvare.“

Lazar Drašković, učenik škole iz Bara: „Ja iz ovog projekta izlazim sa jednim više pozitivnim iskustvom a sa jednom predrasudom manje i nadam se da ćemo i mi uspeti da ovako uzvratimo gostoprimstvo na koje smo naišli u Ilijašu i Bečeju i da proširimo naše prijateljstvo.“