Народна библиотека: „Недеља џентлмена 2023“ – post festum

Направити панорамски преглед овогодишњег програма „Недеље џентлмена“ је деликатан и тежак посао јер није било лако отпратити баш све што се догађало током нешто више од недељу дана. Неки општи утисак, или најмањи заједнички именитељ, барем за све оне програме који су били индивидуално представљање песника или писаца, био би да већина од њих данас ствара и ради у различитим медијима, комбинује начин изражавања кроз различите уметничке форме и то ради првенствено на интернету. Штампана издања у виду књиге песничких радова за ове нове генерације песника или прозаиста најчешће долазе после дугог низа година постојања кроз различите интернетске форме.

Тамо негде на интернету већем делу публике они су већ дужи низ година познати као блогери, писци на порталима, као музичари али и ликовни уметници који комбинују неколико уметничких форми изражавања. За ову генерацију уметника интернет је био и остао простор који је својеврсни посредник између текста и дискурса, између аутора и читаоца, нудећи различите могуће контексте за разумевање ауторске поетике. Свако од њих донекле је успео да пронађе за себе један „кутак“ на тој великој мрежи тј. кохерентан систем у коме ће сви елементи њиховог изражавања пронаћи своје право место и бити како су они то замислили повезани у целину.

Током ове „Недеље џентлмена“ смо тако имали прилику да први пут видимо и упознамо неке од уметника које неки од нас прате свакодневно, чији рад можда чак познајемо из неких других контекста, форми као што су блог приче, музика, илустрације, дизајн или слично.

У суботу, првог дана фестивала, овогодишња „Недеља џентлмена“ почела је својеврсним музичким стендапом младог Лоранта Чорбе. Програм су водиле Силвија Фењвеши и Маријана Ђаковић. Програм фестивала је и званично отворио председник СО Бечеј Игор Киш.

Аутор који је друго вече фестивала наступио је донекле показао правац одигравања и даљег дела „Недеље џентлмена“. Комбинација музике и поетског изражаја током наступа суботичког кантаутора Горана Грубишића, песника и члана музичких бендова Wooden Ambulance и Ana Never и, на неки начин, поставило формат према којем ће се одвијати већи део програма овогодишњег фестивала. Он је овом приликом представио две своје збирке поезије “Алпака међу ламама” и “Писфул Бачка.”

Маријана Ђаковић, једна од ауторки овогодишњег програма, је овом приликом напоменула да је веома захвална за пажњу публике која је током ове вечери али и наредних испратила са великом пажњом поезију ових аутора која је најчешће била врло интимна, отворена. Поезије која углавном пред собом не види читаоца као оног Другог, као конзумента, остављајући себи “право” да као аутор сам буде свој “судија” да то буде својеврсно сопствено искуство, емоција.

Трећег дана фестивала пред публиком се нашла поезија али и музика Данијела Ковача. Данијел је такође неко ко се опробао у разним медијима изражавања, он је писац, музичар, визуелни уметник, гитариста групе „Јарболи“ и фронтмен „Јесењег оркестра“. Поред прозе коју је углавном писао, јер иза себе има четири романа, он је на „Недељи џентлмена“ представио неколико својих књига, и то драмски текст за који је рекао да само чека „да се сними негде у неком парку или шуми, онако без пара и превелике продукције“ по називом „Краљевство рит“ као и колекцију кратких „новинарских“ форми текстова који су као прилози рађени за емисију „Лепи ритам срца“, на радију Б92 давних година студентских протеста, књига носи наслов „Радио дани“ (да, као Вуди Аленов филм, били су то заиста дани радија). О овим књигама говорила је и Александра Рашић из издавачке куће „Књижевна радионица Рашић“ која је издала књиге. Музички део вечери био је својеврсни музички рецитал. Данијел је отпевао неколико својих песама Јесењег оркестра, али су вече употпунили и млади музичари из Бечеја који су му се придружили на сцени – Огњен Спајић и Страхиња Танасијин.

Уследила је затим презентација под називом “Група аутора” о стваралаштву дизајнера Андреја Долинке. Бечејац који ради и ствара тамо негде у „остатку света“ и који се углавном бави дизајном књига. У овој визуелно-интересантној презентацији и причи о сопственом стваралаштву – које, према речима самог аутора, никада није стваралаштво само једног човека (отуда “група аутора”) – Андреј је говорио о свом раду графичког дизајнера, од самог почетка, првих сарадњи и првим “поигравањима” у области графичког обликовања, сопственим, туђим, а највише о интерјекцијама оба. Овом приликом, Долинка је библиотеци поклонио и пет књига Павла Левија, за које је радио дизајн, а које ће се ускоро наћи и у фонду Библиотеке.

Предавање ,,Задужбинарке великог срца“ одржао је кустос-историчар Градског музеја у Бечеју, Немања Карапанџић. Он је говорио о животу и делу Еуфемије Јовић и Софије Дражић, о њиховим залагањима за образовање и културу тога времена у овом граду као и о њиховој заоставштини грађанима Бечеја. Презентацији су присуствовали ученици Гимназије који су дошли у сарадњи са професорком Радмилом Свитлицом, за њих је ово био једна добар и квалитетан час из локалне историје.

Веома интересантан разговор водио се и током промоције поезије Маје Солар, песникиње, докторке филозофије, феминисткиње и активисткиње. Представљена је збирка њене поезије под називом “А хтела сам” и кроз интиман разговор Маје Солар и др Жарке Свирчев говорило се о најзаступљенијим темама њене поезије. Говорило се о несаници, чулности, анксиозним стањима и о томе како тај индивидуални доживљај света пренети у поетски израз, како пронаћи за то адекватан језик, форму, медиј и на крају како доћи до публике. Разговорало се још и о паници, о језику писања, о кухињи, биљкама, о навикама али и о томе на који начин све то може да направи лични контакт са читаоцима, подстакне публику на инстант идентификацију са ауторком. У скоро неформалном разговору, ако се узме у обзир предвиђени формат наступа на овој манифестацији, активно је учествовала и публика јер разговоарало се о свим важним темама које се тичу већине од нас, који су део и свакодневног живота свих нас. Тај осећај интимног препознавање публике и ауторке све време је био присутан током ове изузетне вечери. Маја је као најдражи гост „испраћена“ на начин да се од ње очекује ускоро поновни сусрет са бечејском публиком.

У четвртак је одржано представљање прве збирке поезије “Понекад се пробудиш у Београду“, Владимира Скочајића Скоче. Ово је, такође, било и прва јавна промоција Скочајићеве поезије. Поред упознавања са Скочином поезијом, одабиром неколико песама из збирке, публика је била у прилици и да учествује у разговору са аутором, и да сазна више о личним мотивима и начину писања песама, о феномену “посматрања људи”, па и о самој музици и њеној улози у свему томе. А Скоча је причао онако како и пише: једноставно и искрено, без много “улепшавања”, али са истом топлином и нежношћу коју може имати само неко ко је суштински повезан, како сам са собом и сопственом “историјом”, тако и са људима, па и простором, који га окружује.

У петак је у Кутку за младе одржана је дебата ученика и ученица бечејске Гимназије, на тему ЗА или ПРОТИВ “Забране употребе мобилних телефона у школама„. Уз подршку професора Ивана Ковача и неколико “гостију„ са стране, средњошколци су аргументовано износили своје ставове, а судија је овога пута била Милана Шево, ученица Гимназије.

Овогодошњу „Недељу џентлмена“ затворио је писац и судија Апелационог суда у Београду Миодраг Миша Мајић чије гостовање, судећи према броју публике, је изазвало највеће интересовање наших суграђана. На трибини коју је водила Елизабета Шијачић дискотовало се о његовим књигама које су стекле велику читаност, „Деца зла“, „Острво пеликана“ и нешто новије остварење „Рудник“. Да подсетимо Мајић је добитник награде Витез позива (2016), признања Balkan heroes (2018), награде Верица Бараћ (2019) и награде Допринос године Европи (2019). Као и већина овогодишњих гостију и он је присутан и на интернету редовно и има блог на којем објављује своје текстове већ више од 10 година – www.misamajic.com. Оно што га издваја, донекле, од осталих гостију је што се он мало интензивније и више са политичког становништа бави друштвеним темама у својим текстовима: бави се корупцијом, провосуђем, непотизмом и другим проблемима нашег друштва.

Ово је само део догађања у библиотеци током овогодишње „Недеље џентлмена“, један донекле заокрет ка поетском простору за оне који су били учесници, публика, аутори или модератори …. до следеће године.