Народна библиотека: Трибина и предавање о раку грлића материце

У оквиру „Женског кутка“ Народне библиотеке Бечеј је у петак, 6. марта одржано предавање о раку грлића материце и његовој превенцији у циљу едукације женске популације нашега града. Ово је уједно био и својеврстан поклон библиотеке суграђанкама за Дан жена.

Рак грлића материце је озбиљан јавно-здравствени проблем у Србији и поражавајућа је чињеница да се Србија налази у врху европских земаља по учесталости оболевања и смртности. Управо је циљ предавања био да се суграђанке ближе упознају са самом болешћу, али и да се код деце и младих подигне свест о важности превентиве и саме вакцинације.

Предавачи су били уважени стручњаци проф. др Аљоша Мандић, спец. гинекологије, субспец. онкологије, начелник Одељења за гинеколошку хирургију Института за онкологију Војводине, доц. др Бојана Гутић Вукобрат, спец. гинекологије и акушерства из Института за онкологију у Сремској Каменици, прим. др Мирјана Штрбац, епидемиолог из Института за јавно здравље Војводине.

Током предавања детаљно се говорило о самој болести – шта је рак грлића материце, који су рани знаци и симптоми, те на који начин вакцинација и редовни прегледи могу значајно умањити ризик.

Већи део предавања био је посвећен питањима публике – присутни су имали прилику да поставе питања и добију јасне, стручне одговоре. Посебно је истакнуто колико је превенција значајна и колико мале, свакодневне одлуке могу утицати на здравље жена.

Евидентно је да се Србија суочава са озбиљном јавно-здравственом кризом у погледу рака грлића материце, заузимајући критично високе позиције у Европи по стопи оболевања и смртности.

Упркос доступности бесплатне вакцинације против ХПВ-а за децу и младе, одзив становништва је и даље на ниском нивоу од око 8%. Усвајање првих националних смерница за превенцију болести изазваних ХПВ-ом представља кључни корак ка систематизацији борбе против ове болести. Експертски консензус указује на то да се комбинацијом примарне превенције (вакцинација) и секундарне превенције (редовни скрининг прегледи) рак грлића материце може елиминисати као јавно-здравствени проблем у наредних 10 до 15 година.Статистички подаци указују на алармантно стање у Републици Србији у поређењу са остатком Европе.

Рак грлића материце представља један од водећих узрока оболевања и преране смрти међу женском популацијом. Према подацима које имамо Србија је налази на петом месту по учесталости обољевања,  по стопи смртности на 3. месту, годишње оболи око 1500 жена, број смртних исхода на годину дана је чак 700. Обухват вакцинације ХПВ је само 8 посто становништва.

Вакцинација против ХПВ-а у Србији је бесплатна и доступна већ више од три године, али подаци показују да је до сада вакцинисано тек нешто више од 50.000 деце и младих.

Ефикасност вакцине је највећа уколико се прими пре првог сексуалног контакта, односно пре излагања вирусу. У узрасту од 9 до 15 година вакцина се прима у две дозе док се у узраст од 15 до 19 година вакцина се прима у три дозе (catch-u program).

Институт за јавно здравље Војводине спроводиће имунизацију и за старије старосне групе (19–26 и 27–45 година) ради заштите од високоонкогених типова вируса код оних који нису вакцинисани у школском узрасту.

Поред превенције рака грлића материце, ХПВ вакцина пружа заштиту и од других малигнитета повезаних са овим вирусом, као и од гениталних брадавица. Имунизација се препоручује чак и женама које су већ имале преканцерозне промене, као и одраслим особама према индивидуалном ризику.

Проф. др Аљоша Мандић нагласио је да земље са високим обу-хватом вакцинације бележе драстичан пад карцинома. Према проценама Светске здравствене организације (СЗО), рак грлића материце могао би постати „болест прошлости“ уколико се достигну циљеви комбиноване превенције. Кључ успеха лежи у томе да педијатри, гинеколози и онколози заједнички афирмишу вакцинацију.

Србија има забрињавајуће ниска стопа вакцинације.

Иако је ХПВ вакцина бесплатна и доступна већ више од три године за девојчице и дечаке узраста од 9 до 19 година, до сада је вакцинисано тек око 8% циљане популације. Стручњаци упозоравају да је овакав обухват недовољан да би се значајно смањио број оболелих од рака грлића материце – болести која сваке године погађа око 1.500 жена, док око 700 њих изгуби битку за живот.

Нове смернице наглашавају да је вакцинација најважнији вид примарне превенције рака грлића материце и других малигних болести повезаних са ХПВ-ом – и то за оба пола.Препоручује се имунизација деце  од 9 до 15 године.

Catch-up вакцинација за узраст од 15 до 19 година.Вакцинација старијих особа  – према индивидуалном ризику.Имунизација и код жена које су имале преканцерозне промене.Вакцина има и заштитну улогу  против гениталних брадавица.

Истакнуто је да је комбинација примарне и секундарне превенције – дакле вакцинација, едукација и организован скрининг – најефикаснији начин да се смањи број оболелих и постигну циљеви Светске здравствене организације.

Народна„Ове смернице су позив свим гинеколозима да подрже препоруке струке и помогну у афирмацији вакцинације и превентивних прегледа као најбољег начина да зауставимо црну статистику. Кључно је да лекари буду главни извор тачних, медицински заснованих информација, јер само тако можемо повећати поверење и обухват вакцинације. ХПВ вакцина се већ скоро две деценије успешно примењује широм света, а земље са високим обухватом вакцинације бележе драстичан пад карцинома грлића материце. СЗО процењује да би комбинацијом примарне и секундарне превенције рак грлића материце могла постати болест прошлости у наредних 10 до 15 година. Питање је – да ли ћемо ми успети да достигнемо те циљеве? Одговор зависи од наше спремности да се као друштво окупимо око заједничког циља: заштите здравља наше деце“ – изјавио је проф. др Аљоша Мандић, председник Удружења за гинеколошку онкологију Србије