Небо је изгледа једина граница за цене у продавницама …

Сад кад су избори коначно завршени (ту и тамо јер се још понегде пребројава) само мала шетња по продавницама сведочи о томе да креће оно што би могли да назовемо „дан после“. Цене по маркетима су отишле у небо и то само у року од неколико месеци … чак ни кампања то није успела много да успори. Колико је тачно инфлација код нас углавном већ годинама зависи највише од тога како је ко процењује, према саопштењима из владе Србије она је наводно још увек једноцифрена што сведочи само о томе да онај који ради ове процене има стандардну рачуницу базирану на статистици (на оној истој по којој сви имамо „просечне плате) и да ретко свраћају у продавнице у којима за исте паре можете да купите килограм јунетине и ципеле. 

Цене хране скачу свуда у свету, што је одличан изговор и за Владу, продавце па и произвођаче али та чињеница не значи ништа онима којима живе од пензије 200 евра или од минималца од 300 евра, да цене скачу и Холанђанима или Немцима где је минималац најмање 1.500 евра. То свакако није исто. Читава ујдурма око замрзавања цена (наравно појединих производа као да је могуће преживети месец само са нешто брашна, уља, шећера и чувеног млека у праху) као и цена енергената која је одмах после избора пуштена са ланца онима којима је најгоре највише ће се обити о главу јер то свакако неће потрајати.  

Поједине врсте меса поскупеле су већ сада 30 и више одсто, а нова поскупљења месари најављују и пред Ускрс. И јаја су скупља, нема сумње да ће и она пред празнике ићи горе. Осим тога, гориво је достигло врхунац прошле недеље када се литар дизела примакао цифри од 200 динара, кошта 197 динара, док је бензин на 175 динара. Цене основних животних намирница, брашна, уља, шећера, свињског бута и дуготрајног млека замрзнуте су још 15. новембра прошле године, а почетком фебруара Уредба је продужена за још три месеца до почетка маја. До краја априла биће продужена и Уредба којом држава ограничава највише малопродајне цене нафтних деривате, ти рокови све ускоро истичу … 

Јефтина су изгледа била само предизборна обећања да ће се савладати инфлацију јер сад је већ извесно да ће поскупети гас (то је са овим ратом било неминовно) али и струја а онда “небо је граница” …  У таквим околностима они којима је најтеже и који су на граници сиромаштва постају неминовно социјални случајеви али пошто су и државна давања лимитирана и већ одавно недовољна све ово значи да ће бити све више оних који једва преживљавају. 

Оно што нека нова Влада (са формирањем које, пракса показује у последњих неколико изборних циклуса, свакако неће журити) може да смањи је евентуално ПДВ и акцизе и да примора продавце да смање марже на неке производе плус да пусти неке количине основних намирница из Робних резерви али после избора се тешко може рачунати на куповање социјалног мира и неку већу мотивацију да се социјално угрожени грађани ставе у први план као приоритет. 

Осим цена меса готово све је поскупело, сир, јаја, кромпир, ораси, воће и поврће,  млеко и све чега се ухватите у радњи скупље је више од 50 посто у односу на почетак године. Наводно јефтиније су, кажу, само јабуке и лимун. То звучи као јефтина фора, она са лимуном и лимунадом. 

ОК, имали смо ми овде ближе граници колико толико малу предност јер је добар део грађана који силом прилика морају да економишу око хране а то су пијачне тезге јефтиније хране и хигијене из “увоза” али њима следи фискализација јер је држава управо сада кренула у одлучну борбу “против сиве економије” па ће први на удару бити баш они код којих за исту цену колико ти треба за 200 грама сира у продавници моћи да купиш 400 грама или две литре доместоса уместо једне. 

Пијачни продавци су с а разлогом незадовољни због најављеног увођења фискалних каса. Наиме, нови Закон о фискализацији, који је почео да се примењује 1. новембра прошле године уз прелазни период до краја априла, прописује обавезу евидентирања промета на мало преко фискалних каса и за продавце роба на пијацама, осим уколико није реч о пољопривредницима који пласирају сопствену производњу. Продавци на тезгама траже да се и они који држе робу широке потрошње или из увоза изузму из фискализације јер није примењива у пијачној продаји. Ионако је на нашим пијацама свега десетак одсто пољопривредних произвођача, оних који не подлежу фискализацији, што значи да ће се број заузетих тезги битно смањити. Нека идеја која лежи иза свега тога је да се “стимулишу” и пољопривредни произвођачи да почну да производе “готове”, тј, финалне прерађене производе биљног или животињског порекла, што јесте добра идеја и на добром путу у сваком случају али за све то је потребно време и вероватно мало лагодније животне околности у којима већина од нас иде на пијацу само зато да купи неки квалитетнији домаћи производ из гурманских разлога а тиме се враћамо на оно да нам је за то потребан минималац од 1.500 евра као у европским земљама.