Nebo je izgleda jedina granica za cene u prodavnicama …

Sad kad su izbori konačno završeni (tu i tamo jer se još ponegde prebrojava) samo mala šetnja po prodavnicama svedoči o tome da kreće ono što bi mogli da nazovemo „dan posle“. Cene po marketima su otišle u nebo i to samo u roku od nekoliko meseci … čak ni kampanja to nije uspela mnogo da uspori. Koliko je tačno inflacija kod nas uglavnom već godinama zavisi najviše od toga kako je ko procenjuje, prema saopštenjima iz vlade Srbije ona je navodno još uvek jednocifrena što svedoči samo o tome da onaj koji radi ove procene ima standardnu računicu baziranu na statistici (na onoj istoj po kojoj svi imamo „prosečne plate) i da retko svraćaju u prodavnice u kojima za iste pare možete da kupite kilogram junetine i cipele. 

Cene hrane skaču svuda u svetu, što je odličan izgovor i za Vladu, prodavce pa i proizvođače ali ta činjenica ne znači ništa onima kojima žive od penzije 200 evra ili od minimalca od 300 evra, da cene skaču i Holanđanima ili Nemcima gde je minimalac najmanje 1.500 evra. To svakako nije isto. Čitava ujdurma oko zamrzavanja cena (naravno pojedinih proizvoda kao da je moguće preživeti mesec samo sa nešto brašna, ulja, šećera i čuvenog mleka u prahu) kao i cena energenata koja je odmah posle izbora puštena sa lanca onima kojima je najgore najviše će se obiti o glavu jer to svakako neće potrajati.  

Pojedine vrste mesa poskupele su već sada 30 i više odsto, a nova poskupljenja mesari najavljuju i pred Uskrs. I jaja su skuplja, nema sumnje da će i ona pred praznike ići gore. Osim toga, gorivo je dostiglo vrhunac prošle nedelje kada se litar dizela primakao cifri od 200 dinara, košta 197 dinara, dok je benzin na 175 dinara. Cene osnovnih životnih namirnica, brašna, ulja, šećera, svinjskog buta i dugotrajnog mleka zamrznute su još 15. novembra prošle godine, a početkom februara Uredba je produžena za još tri meseca do početka maja. Do kraja aprila biće produžena i Uredba kojom država ograničava najviše maloprodajne cene naftnih derivate, ti rokovi sve uskoro ističu … 

Jeftina su izgleda bila samo predizborna obećanja da će se savladati inflaciju jer sad je već izvesno da će poskupeti gas (to je sa ovim ratom bilo neminovno) ali i struja a onda “nebo je granica” …  U takvim okolnostima oni kojima je najteže i koji su na granici siromaštva postaju neminovno socijalni slučajevi ali pošto su i državna davanja limitirana i već odavno nedovoljna sve ovo znači da će biti sve više onih koji jedva preživljavaju. 

Ono što neka nova Vlada (sa formiranjem koje, praksa pokazuje u poslednjih nekoliko izbornih ciklusa, svakako neće žuriti) može da smanji je eventualno PDV i akcize i da primora prodavce da smanje marže na neke proizvode plus da pusti neke količine osnovnih namirnica iz Robnih rezervi ali posle izbora se teško može računati na kupovanje socijalnog mira i neku veću motivaciju da se socijalno ugroženi građani stave u prvi plan kao prioritet. 

Osim cena mesa gotovo sve je poskupelo, sir, jaja, krompir, orasi, voće i povrće,  mleko i sve čega se uhvatite u radnji skuplje je više od 50 posto u odnosu na početak godine. Navodno jeftinije su, kažu, samo jabuke i limun. To zvuči kao jeftina fora, ona sa limunom i limunadom. 

OK, imali smo mi ovde bliže granici koliko toliko malu prednost jer je dobar deo građana koji silom prilika moraju da ekonomišu oko hrane a to su pijačne tezge jeftinije hrane i higijene iz “uvoza” ali njima sledi fiskalizacija jer je država upravo sada krenula u odlučnu borbu “protiv sive ekonomije” pa će prvi na udaru biti baš oni kod kojih za istu cenu koliko ti treba za 200 grama sira u prodavnici moći da kupiš 400 grama ili dve litre domestosa umesto jedne. 

Pijačni prodavci su s a razlogom nezadovoljni zbog najavljenog uvođenja fiskalnih kasa. Naime, novi Zakon o fiskalizaciji, koji je počeo da se primenjuje 1. novembra prošle godine uz prelazni period do kraja aprila, propisuje obavezu evidentiranja prometa na malo preko fiskalnih kasa i za prodavce roba na pijacama, osim ukoliko nije reč o poljoprivrednicima koji plasiraju sopstvenu proizvodnju. Prodavci na tezgama traže da se i oni koji drže robu široke potrošnje ili iz uvoza izuzmu iz fiskalizacije jer nije primenjiva u pijačnoj prodaji. Ionako je na našim pijacama svega desetak odsto poljoprivrednih proizvođača, onih koji ne podležu fiskalizaciji, što znači da će se broj zauzetih tezgi bitno smanjiti. Neka ideja koja leži iza svega toga je da se “stimulišu” i poljoprivredni proizvođači da počnu da proizvode “gotove”, tj, finalne prerađene proizvode biljnog ili životinjskog porekla, što jeste dobra ideja i na dobrom putu u svakom slučaju ali za sve to je potrebno vreme i verovatno malo lagodnije životne okolnosti u kojima većina od nas ide na pijacu samo zato da kupi neki kvalitetniji domaći proizvod iz gurmanskih razloga a time se vraćamo na ono da nam je za to potreban minimalac od 1.500 evra kao u evropskim zemljama.