Недеља џентлмана: Звонимир Ђукић – Ђуле “Били смо и остали мангупи а не улицкани џентлмени”

У оквиру Недеље Џентлмена у среду је бечејска публика могла да присуствује разговору са Звонимир Ђукић – Ђулетом, фронтменом и Србољубом Србом Радивојевићем, бубњарем из групе Ван Гог. Медијаторка је била Маријана Ђаковић уз подршку Елизабете Шијачић. Ђуле и Срба су се током овог разговора углавно обраћали великом броју младих фанова у публици, клинцима и онима мало старијима желећи да поделе своја искуства из живота и из своје дугогодишње музичке каријере.

„Први пут у Бечеју смо у овој улози, никада нисмо овде били на књижевној вечери, овде смо увек долазили са гитарама и трзалицама. Желим да се захвалим на позиву и да кажем да не знам чиме сам заслужио да будем део ове недеље џентлмена, ја сам васпитан у једној скромној радничкој породици, завршио сам библиотекарску школу, отац ми је био фотограф, мама медицинска сестра. Васпитањем смо добили усађено то да у аутобусу устанемо старијима то је то неко џентлменско понашање, и вероватно су на овом месту пре нас били неки говорници који су себе више тако доживљавали, мислим да сте на наки начин овде направили превид, јер сте у ову среду, на централни догађај позвали двојицу васпитаних уличара. Ова књига овде испред нас зове се „Трагови прошлости“ и то је књига написана из првог лица од стране два актера, моје маленкости и Србине величине. Написана је због ових младих дивних људи да виде какви су то кораци били и каква је то емотивна енергетска арматура коју делимо са њима на концертима. Овај повод је и књига „Море без обала“, садржај ове књиге представље својеврсну глину од које ја на мени својствен начин правим грнчарију, претапам то у песме. Те песме после певам са групом Ван Гог. То море без обала саздано је језиком симболике и представља тај неки живот без ограда, бескрајну слободу јер свако од нас има право на слободу, на посебност. Можемо добити отказ на послу, уписати неки други факултет, престати да се бавимо неким послом, цео тај процес у животу је креативан и сваки човек изгуби само оно чега се одрекне. Ми смо на овом нашем музичком путу, нимало лаком, већ 35 година делећи неку нашу поруку која садржи слова љубави, позив на толеранцију, разумевање и да будемо спремни на сва искушења да им одолимо. Бити џентлмен је сувише испеглано и улицкано за нас, ми смо деца са две стране исте улице, на једној страни се свирала виолина, на другој хармоника. Од времена кад смо ми стартовали та наша посебност, братски, другарски колегијални однос траје 40 година. Остали смо два мангупа. Србин отац Буца је био строг а мајка је била фантастична, блага, плавоокаа мој отац је био благ и толерантан али је мајка била плавоока вештица. Било је тешко за њих обуздати двојицу овако необузданих клинаца. Увек смо били што на уму то на друму. Ове књиге овде ипак нису поента вечери, поента је могућност да сретнемо драге људе. Ми нисмо ти естрадни ликови да се појављујемо само на телевизији посебно данас су овим ријалити програмим са тим хоштаплерима који су представљени као велике звезде. То деци не треба да буде параметар да се угледају на њих. То су људи без занимања, само са надимцима који се понашају бахато. Суштина наше приче, Србина и моја, је да смо на време научили шта је ред, рад и дисциплина и на време смо научили да се бринемо о животу без да су нам родитељи оставили било шта. Музика нам је била и остала све.“ – рекао је Ђуле о животу, креативности, мотивима за стварање.

Говорећи о монографији Ђуле је рекао да је ова књига, монографија слика из њиховог живота једна врста сликовнице и када је добила награду за најбољу монографију на Сајму књига 2014. године желели су да та награда припадне неком другом јер то није монографије о неком великом бенду него о њиховим личним животима, о путовањимана којима су свој живот делили са људима у публици не очекујући од успеха ништа више осим тога. Ђуле је додао и да сматра да је њихов највећи успех то што су остали они исти мангупи који су били на почетку и што су успели то што им је био првенствено циљ да сачувају себе од свакодневнице, безумља и лудила у претходних 30-так и више година.

Након разговора била је оргрнизована и кратка свирка са бечејским дечијим бендом „Бубамаре“ на којој су „велики/одрасли“ музичари свирали своје али и ауторске песме чланова бенда. Ђуле и Срба су имали само лепе речи и похвале за овакво изненађење и лепу сарадњу након које су обећали да ће и ове наше младе „мангупе“ подржати колико могу у даљем раду.